Na osnovu člana 61. stav 1. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05 i 101/07) i člana 43. stav 3. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08), na predlog Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo,
Vlada donosi
Z A K Lj U Č A K
1. Usvaja se Metodologija za izradu podzakonskih propisa, koja je odštampana uz ovaj zaključak i čini njegov sastavni deo.
2. Ovaj zaključak objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
05 Broj: 011-7473/2010
U Beogradu, 14. oktobra 2010. godine
V L A D A
Tačnost prepisa overavaGENERALNI SEKRETARTamara Stojčević PRVI POTPREDSEDNIK VLADE – ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADEIvica Dačić, s.r.
4100310.081.doc/6 METODOLOGIJA
ZA IZRADU PODZAKONSKIH PROPISA
I. UVODNI DEO
1. Predmet. Ovom metodologijom utvrđuju se metodološka pravila za izradu podzakonskih propisa koje donose Vlada i organi državne uprave (ministarstva i posebne organizacije).
2. Obim primene. Pravila koja su utvrđena ovom metodologijom primenjuju se na izradu uredaba, odluka i Poslovnika Vlade (propisi Vlade), kao i na izradu pravilnika, naredaba i uputstava (propisi organa državne uprave), a shodno se primenjuju i na druge opšte akte koje, u skladu sa zakonom, donosi Vlada.
Ako se podzakonskim propisom (u daljem tekstu: propis) uređuju pitanja koja zahtevaju njegovu posebnu strukturu ili formu, može se odstupiti od pravila koja su utvrđena ovom metodologijom, ali se razlozi za to moraju posebno obrazložiti.
II. SADRŽAJ PROPISA
1. Osnovna pravila
3. Pravni osnov za donošenje propisa. Za donošenje propisa mora postojati pravni osnov.
Vlada donosi propise po dva osnova:
– na osnovu generalnog ovlašćenja iz Ustava Republike Srbije da donosi propise radi izvršavanja zakona;
– kad je zakonom izričito ovlašćena za donošenje propisa.
Organi državne uprave mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlašćeni zakonom ili propisom Vlade.
4. Ograničenja pri donošenju propisa. Propisom se ne mogu izvorno uređivati društveni odnosi, izvorno ustanovljavati prava i obaveze fizičkih i pravnih lica, određivati krivična dela i krivične sankcije niti uređivati druga pitanja koja mogu biti samo predmet zakonske regulative.
Propisom se ne mogu određivati privredni prestupi niti propisivati prekršaji, kao ni sankcije za privredne prestupe i prekršaje – osim uredbom Vlade.
Organi državne uprave ne mogu svojim propisom određivati svoje ili tuđe nadležnosti.
5. Propisi Vlade. Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona.
Vlada odlukom osniva javna preduzeća, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom određeno da ih Vlada uređuje odlukom.
Vlada donosi poslovnik kojim, u skladu sa zakonom, propisuje uređenje, način rada i odlučivanja Vlade.
Kad je zakonom izričito ovlašćena za donošenje propisa, sadržaj propisa Vlade određuje se u okvirima datog zakonskog ovlašćenja.
Kad Vlada donosi propis na osnovu generalnog ovlašćenja iz Ustava Republike Srbije da donosi propise radi izvršavanja zakona, ona tada samostalno ocenjuje koja pitanja treba urediti tim propisom, radi obezbeđivanja izvršavanja zakona, pri čemu se mora voditi računa da taj propis bude u skladu sa zakonom, kao i o ograničenjima navedenim u tački 4. st. 1. i 2. ove metodologije.
Propisom Vlade mogu se davati ovlašćenja organima državne uprave da radi izvršavanja tog propisa donose svoje propise.
6. Propisi organa državne uprave. Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.
Naredbom se naređuje ili zabranjuje neko ponašanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj.
Uputstvom se određuje način na koji organi državne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.
Sadržaj propisa organa državne uprave uvek se određuje zakonom, odnosno propisom Vlade kojim se daje ovlašćenje organu državne uprave za donošenje određenog propisa.
U skladu sa zakonom, za donošenje propisa ministarstva ovlašćen je samo ministar, a za donošenje propisa posebne organizacije ─ samo direktor posebne organizacije.
2. Struktura i naziv propisa
7. Struktura propisa. Propis ima sledeću strukturu:
1) preambula (viza);
2) naziv;
3) uvodni deo;
4) glavni deo;
5) završni deo.
Ako priroda propisa to zahteva, propis može da ima jedan ili više priloga.
8. Preambula. Preambula se nalazi na početku propisa, ispred naziva, i sadrži pravni osnov za donošenje propisa i naziv organa koji donosi propis.
U preambuli se, po pravilu, navodi prvo materijalni, a zatim formalni pravni osnov za donošenje propisa.
Kada je organ koji donosi propis dužan da prethodno pribavi saglasnost drugog organa, preambula treba da sadrži i naziv organa koji je dao saglasnost za donošenje propisa, kao i naznaku o datoj saglasnosti.
Kada propis sporazumno donose dva ili više organa, preambula treba da sadrži i nazive tih organa, kao i naznaku o tome da se propis donosi sporazumno.
Kada Vlada donosi propis na osnovu generalnog ovlašćenja izUstava Republike Srbije da donosi propise radi izvršavanja zakona, preambula mora da sadrži i naznaku da se propis donosi u vezi sa određenim zakonom, odnosno odredbama zakona kojima se uređuju odnosi koje je potrebno bliže razraditi, u skladu sa zakonom.
U preambuli se, po pravilu, ne koriste skraćenice.
9. Naziv propisa. Naziv je osnovni element za identifikaciju propisa i sadrži osnovne informacije o materiji koja se propisom uređuje.
Naziv propisa treba da je kratak i da sažeto izražava predmet uređivanja.
Naziv treba da odgovara sadržaju propisa, a ako to nije moguće zbog toga što se uređuju dve ili više različitih materija, naziv treba da izrazi sadržaj one materije koja je za propis najznačajnija.
Naziv propisa piše se bez skraćenica.
3. Sadržaj uvodnog dela propisa
10. Uvodni deo. Uvodni deo propisa sadrži predmet uređivanja.
Uvodni deo propisa može da sadrži i definicije.
Naziv uvodnog dela treba da glasi: „Uvodne odredbe”.
11. Definicija. Definicija je deo uvodnog dela propisa koji se nalazi posle predmeta uređivanja, a sadrži objašnjenje značenja pojedinih pojmova koji se koriste u propisu.
U definiciji se koriste opštepoznati i nedvosmisleni izrazi.
4. Sadržaj glavnog dela propisa
12. Glavni deo propisa. Glavni deo propisa sadrži odredbe kojima se uređuju pitanja koja su predmet uređivanja.
Glavni deo propisa Vlade može da sadrži i ovlašćenja za donošenje propisa organa državne uprave.
Uredba Vlade može da sadrži i kaznene odredbe.
13. Ovlašćenja u propisu Vlade za donošenje propisa organa državne uprave. Kad propis Vlade sadrži ovlašćenja za donošenje propisa organa državne uprave, ovlašćenja su deo glavnog dela propisa i sadrže odredbe o propisima organa državne uprave koje treba doneti radi sprovođenja propisa Vlade.
Ovlašćenjem se:
1) određuje organ državne uprave koji je ovlašćen i odgovoran za donošenje propisa;
2) određuje obim propisa organa državne uprave.
Ovlašćenje može da sadrži i odredbu o vremenskom važenju propisa organa državne uprave.
Ako propis Vlade sadrži veći broj ovlašćenja za donošenje propisa organa državne uprave, odredbe kojima se daju takva ovlašćenja mogu se grupisati u širu klasifikacionu jedinicu.
Prilikom utvrđivanja ovlašćenja u propisu Vlade za donošenje pravilnika organa državne uprave, potrebno je voditi računa o tome da se precizno utvrde pitanja koja treba obuhvatiti pravilnikom i na taj način jasno utvrditi granice ovlašćenja za donošenje pravilnika, jer propis Vlade ne sme ostavljati mogućnost da se pravilnikom urede ona pitanja koja mogu biti samo predmet uređivanja zakona ili propisa Vlade.
Prilikom utvrđivanja ovlašćenja u propisu Vlade za donošenje uputstva organa državne uprave, potrebno je imati u vidu da se uputstvom propisuje način rada u izvršavanju pojedinih odredaba propisa Vlade, pa zbog toga u ovlašćenju mora biti precizirano za koje odredbe, odnosno za koja pitanja treba doneti uputstvo. Nije pravilno ovlašćenje kojim se predviđa donošenje uputstva za primenu propisa Vlade u celini.
14. Kaznene odredbe. Kaznene odredbe su deo uredbe Vlade koji sadrži odredbe o sankcijama u slučaju kršenja određene odredbe tog propisa.
Kaznene odredbe treba, po pravilu, da sadrži uredba koja ima naređujuće ili zabranjujuće norme.
Svaka kaznena odredba određuje kažnjive radnje i sankcije za njih.
Definicija kažnjive radnje treba da se odredi što preciznije kako bi se u najvećoj meri otklonila mogućnost različitog tumačenja.
Kod kaznenih odredaba mora se precizno utvrditi biće dela i subjekt odgovornosti, da ne dođe do višestruke kaznenopravne zaštite istog društvenog odnosa.
Sankcije se propisuju u granicama zakonom utvrđenog minimuma i maksimuma.
5. Sadržaj završnog dela propisa
15. Završni deo. Završni deo propisa sadrži:
1) prelazne odredbe;
2) završne odredbe.
Završni deo propisa treba da bude posebno označen u svakom obimnijem propisu.
Završni deo propisa može se iskazati kao poseban deo pod nazivom: „Prelazne i završne odredbe” ili se prelazne i završne odredbe mogu odvojiti kao zasebne celine pod nazivima: „Prelazne odredbe”, odnosno „Završne odredbe”.
Završni deo propisa sadrži, posle odredaba iz stava 1. ove tačke, datum donošenja propisa, broj pod kojim je propis zaveden kod organa koji je taj propis doneo i potpis ovlašćenog lica, a završni deo propisa koji sporazumno donose dva ili više organa – potpise ovlašćenih lica tih organa.
16. Prelazne odredbe. Prelaznim odredbama uspostavlja se odnos između propisa koji prestaje da važi i novog propisa u pogledu njihovog dejstva na slučajeve, situacije i odnose koji su nastali za vreme važenja ranijeg propisa.
Ako propis Vlade sadrži ovlašćenja za donošenje propisa organa državne uprave, prelaznim odredbama propisa Vlade utvrđuju se rokovi za donošenje propisa organa državne uprave.
Prelazne odredbe propisa Vlade ne treba da sadrže odredbe kojima se daju ovlašćenja za donošenje propisa organa državne uprave.
Kada je ovlašćenje za donošenje propisa organa državne uprave u pogledu organa državne uprave koji treba da ga donese i sadržine tog propisa u novom propisu Vlade identično kao i u propisu Vlade koji prestaje da važi danom stupanja na snagu novog propisa Vlade, novim propisom Vlade treba produžiti važenje propisa organa državne uprave koji je donet na osnovu ranijeg propisa Vlade do donošenja propisa organa državne uprave na osnovu novog propisa Vlade.
17. Završne odredbe. Završne odredbe su deo propisa koji se nalazi posle prelaznih odredaba, a sadrži informacije o propisima koji se stavljaju van snage stupanjem na snagu novog propisa i o tome kada novi propis stupa na snagu.
U odredbama o stavljanju propisa van snage mora da se jasno navede svaki propis koji se stavlja van snage.
Ako se prestanak važenja odnosi na više propisa, njihovo navođenje vrši se prema vremenu njihovog donošenja.
Propis može da se stavi van snage samo propisom istog ranga. Izuzetno, Vlada može poništiti ili ukinuti propis organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa.
18. Zabrana retroaktivnosti. U skladu sa ustavnim principima, propisi ne mogu imati povratno (retroaktivno) dejstvo, pa završne odredbe propisa ne mogu da sadrže odredbe o utvrđivanju povratnog (retroaktivnog) dejstva ni propisa niti pojedinih odredaba propisa.
19. Ograničavajuće odredbe u odnosu na vreme. Završne odredbe mogu da sadrže i informacije o posebnim ograničenjima u primeni propisa u odnosu na vreme (vremenski ograničavajuće odredbe).
Ograničenje u primeni propisa u odnosu na vreme treba formulisati na sledeći način:
„Ovaj propis stupa na snagu ____ dana od dana objavljivanja u ‚____’ (naziv službenog glasila), a važi do ____.”
20. Stupanje na snagu. Propis, u smislu ustavnih principa, stupa na snagu istekom određenog roka nakon objavljivanja, što mora biti označeno.
Ako je potrebno razdvojiti početak važenja i početak primene novog propisa, odnosno primene pojedinih njegovih odredaba, postojanje vremenskog razmaka između dana stupanja na snagu propisa i početka njegove primene, odnosno primene pojedinih njegovih odredaba, treba formulisati na sledeći način:
„Ovaj propis stupa na snagu ____ dana od dana objavljivanja u ‚____’ (naziv službenog glasila), a primenjuje se od ____ godine.”
ili
„Ovaj propis stupa na snagu ____ dana od dana objavljivanja u ‚____’ (naziv službenog glasila), osim odredaba člana ____, koje se primenjuju od ____ godine.”
6. Prilog propisa
21. Sadržaj koji ne može da se izrazi na normativan način (npr. program, tabela, tarifa, tehnička pravila i sl.) iskazuje se kao prilog propisa.
Ako propis sadrži više priloga, prilozi se označavaju odgovarajućim arapskim rednim brojem (npr.: Prilog 1.).
Prilog je sastavni deo propisa.
III. FORMA PROPISA
Unutrašnja podela propisa
22. Vrste unutrašnjih podela. Unutrašnja podela propisa ima za cilj grupisanje materije radi njenog sistematizovanja i lakše primene.
Član je osnovna klasifikaciona jedinica u uredbi, Poslovniku Vlade i pravilniku.
Propis ne može imati manje od dva člana.
Unutrašnja podela propisa vrši se na sledeće šire klasifikacione jedinice:
1) deo;
2) glavu;
3) odeljak;
4) pododeljak.
Propis koji sadrži manje od 20 članova, po pravilu, ne sadrži šire klasifikacione jedinice.
23. Deo. Deo obuhvata tematsku celinu propisa i najšira je klasifikaciona jedinica propisa.
Deo se označava rednim brojem, koji se piše slovima, prema redosledu od broja jedan (npr.: Deo prvi) i može imati naziv, koji se, ispisan velikim slovima, stavlja ispod oznake.
Ako se jedan deo naslovljava, naziv moraju imati svi delovi propisa.
Naziv dela treba da je kratak i da odgovara njegovoj sadržini.
Ne treba koristiti delove kao najšire klasifikacione jedinice ako nema dovoljno materije da bi se vršila dalja podela na glave kao neposredno uže klasifikacione jedinice.
24. Glava. Deo se deli najmanje na dve glave, kojima se tematske celine dele na više funkcionalnih ili smisaonih celina.
Glava se može označiti na dva načina:
1) rimskim brojem bez tačke (npr.: Glava I), s tim da se ispod oznake napiše naziv glave velikim slovima;
2) rimskim brojem sa tačkom, s tim da se u nastavku u istom redu napiše naziv glave velikim slovima (npr.: I. UVODNE ODREDBE).
Glava se označava rimskim brojem počevši od broja jedan, a zatim po redosledu brojevima do poslednje glave u propisu.
Naziv glave treba da je kratak i da odgovara njenoj sadržini.
25. Odeljak. Glava može biti podeljena na odeljke.
Odeljak se označava tako što se iznad teksta odeljka stavlja naziv, a ispred naziva odgovarajući arapski broj sa tačkom (npr.: 1. Prelazne odredbe).
Naziv odeljka treba da je kratak i da odgovara njegovoj sadržini.
26. Pododeljak. Odeljci se mogu razvrstati na pododeljke, koji se označavaju tako što se iznad teksta pododeljka stavlja naziv, a ispred naziva odgovarajuće malo slovo azbuke sa zagradom (npr.: a) Način vođenja evidencije).
Naziv pododeljka treba da je kratak i da odgovara njegovoj sadržini.
2. Član i unutrašnja podela člana
27. Član. Član sadrži jednu ili više normi koje predstavljaju jednu logičku celinu.
Član se označava rečju „član” sa odgovarajućim arapskim brojem iza kojeg se stavlja tačka, počevši od broja jedan, a zatim po redosledu brojevima do poslednjeg člana u propisu (npr.: Član 1.).
Član, po pravilu, ima naziv koji se upisuje iznad brojčane oznake člana.
Naziv člana treba da je kratak i da odgovara njegovoj sadržini.
Izuzetno od stava 3. ove tačke, ako šira klasifikaciona jedinica koja ima naziv sadrži samo jedan član, član ne mora imati naziv.
28. Unutrašnja podela člana. Član se deli na stavove, stavovi na tačke, tačke na podtačke, a podtačke na alineje.
Član, stav, tačka, podtačka i alineja sastoje se od jedne rečenice, a izuzetno, ako je to potrebno radi razumljivosti, od dve ili više rečenica.
Odredbe člana i stava uvek se završavaju interpunkcijskim znakom „tačka”, a odredbe tačke, podtačke i alineje interpunkcijskim znakom „tačka i zapeta” ili „zapeta”, a na kraju teksta uvek se stavlja tačka.
29. Stav. Član se sastoji od jednog ili više stavova.
Svaki stav počinje novim redom.
30. Tačka. Stav se može sastojati od dve ili više tačaka.
Tačka se označava arapskim brojem sa drugim delom zagrade, počevši od broja jedan, a zatim po redosledu brojevima do poslednje tačke u stavu (npr.: 1)).
Svaka tačka počinje novim redom.
31. Podtačka. Tačka se može sastojati od dve ili više podtačaka.
Podtačka se označava arapskim brojem u zagradi (npr.: (1)).
Svaka podtačka počinje novim redom.
32. Alineja. Podtačka se može sastojati od dve ili više alineja.
Alineja se označava vodoravnom crtom.
Svaka alineja počinje novim redom.
3. Tačka kao osnovna klasifikaciona jedinica
33. Osnovna klasifikaciona jedinica u odluci, naredbi i uputstvu jeste tačka, koja se označava arapskim brojem iza kojeg se stavlja tačka (npr.: 1.).
Propisi u kojima je osnovna klasifikaciona jedinica tačka mogu, ako je to potrebno, imati podtačke i stavove.
Pravila koja su ovom metodologijom utvrđena za propise u kojima je osnovna klasifikaciona jedinica član shodno se primenjuju na propise u kojima je osnovna klasifikaciona jedinica tačka. Izuzetno, kad tačka kao osnovna klasifikaciona jedinica ima naziv, naziv tačke upisuje se posle brojčane oznake tačke, s tim što se posle naziva tačke stavlja interpunkcijski znak „tačka” (npr.: 1. Predmet odluke. Ovom odlukom osniva se…).
IV. JEZIK, STIL I NAČIN PISANjA PROPISA
34. Upotreba savremenog srpskog jezika. U propisu treba upotrebljavati reči savremenog srpskog jezika u njihovom uobičajenom značenju.
35. Stručni izrazi. Kad je to potrebno, u propisu se mogu koristiti stručni izrazi iz oblasti na koju se propis odnosi.
36. Strane reči. Strane reči mogu se koristiti u propisu ako u srpskom jeziku ne postoje odgovarajuće reči.
37. Stil pisanja propisa. Odredbe propisa treba da sadrže norme pisane preciznim, jasnim, sažetim stilom, bez suvišnih reči i na način koji isključuje svaku dvosmislenost.
Korišćenje reči koja ima dva ili više značenja treba izbegavati, a ako to nije moguće, željeno značenje treba definisati u uvodnom delu propisa.
38. Jedinstvena terminologija. U propisu treba koristiti jedinstvenu terminologiju, odnosno termine sa već utvrđenim značenjem.
Kad se izraz u propisu upotrebi u jednom značenju, mora se u istom značenju upotrebljavati u celom tekstu propisa.
U propisu se ne mogu koristiti različiti izrazi za isti pojam.
Ako treba da se izmeni uobičajeni smisao nekog termina, odnosno izraza, u uvodnom delu propisa treba objasniti značenje termina, odnosno izraza u smislu tog propisa.
Kad se u propis uvodi novi termin, odnosno izraz, on mora biti u uvodnom delu propisa jasno definisan, kako po sadržaju, tako i po obimu.
39. Upućivanje. Da bi se izbeglo ponavljanje pojedinih odredaba, u tekstu propisa može se vršiti upućivanje na odgovarajuće odredbe tog propisa, ako se time ne otežava razumljivost propisa, što treba formulisati na sledeći način:
1) „iz člana 1. ovog propisa”, čime se vrši upućivanje na odredbu člana, ili
2) „iz stava 1. ovog člana”, čime se vrši upućivanje na odredbu stava.
Ne treba upućivati na odredbu koja i sama upućuje na drugu odredbu.
U tekstu propisa, po pravilu, ne treba upućivati na kasniju odredbu istog propisa.
Korišćenje izraza kao što su: „prethodni”, „sledeći”, „naredni” i slično, u svrhu upućivanja, treba izbegavati.
U odredbi kojom se upućuje na drugi propis navodi se naziv tog propisa i broj službenog glasila u kojem je propis objavljen, a ako se upućuje na određene odredbe tog propisa, navode se i članovi u kojima su te odredbe sadržane.
Ako se upućuje na propis koji je u međuvremenu izmenjen ili čiji je prečišćen tekst utvrđen, potrebno je da se i to navede.
Upućivanje na drugi propis može se vršiti i navođenjem uopštenog naziva za određenu vrstu propisa iz oblasti koja se uređuje (npr.: zakon kojim se uređuje državna uprava).
40. Skraćeni nazivi. Kada se isti naziv ili izraz ponavlja u istom propisu, može se koristiti skraćeni naziv, odnosno izraz koji se navodi u zagradi posle reči: „u daljem tekstu:” (npr.: (u daljem tekstu: nadležni organ)).
Skraćeni nazivi propisa pišu se velikim slovima (npr.: Uredba, Odluka) ako se naziv odnosi na određeni propis.
Uz zamenice ili druge reči kojima se propis određuje, naziv propisa piše se uvek malim slovom (npr.: ova uredba, navedena odluka itd.).
Ako se u propisu ukazuje samo na jedan član, stav ili tačku, reč „član”, odnosno „stav”, odnosno „tačka” ne treba skraćivati.
Ako se u propisu ukazuje na više članova, stavova ili tačaka, treba pisati skraćeno „čl.”, odnosno „st.”, odnosno „tač.”.
41. Upotreba skraćenica. Skraćenice se, po pravilu, ne koriste u propisu.
Izuzetno, mogu se koristiti skraćenice čija je upotreba u propisima ustaljena i koje su opštepoznate (npr.: itd., sl., dr. …).
42. Pisanje datuma u propisu. Prilikom pisanja datuma u propisu nula se ne piše ispred jednocifrenog broja.
Nazivi meseci u godini označavaju se rečima (npr.: januar).
Broj koji označava godinu piše se sa četiri cifre.
Izuzetno od stava 3. ove tačke, godina izdavanja službenog glasila iskazuje se samo sa poslednje dve cifre.
43. Pisanje brojeva. Brojevi u propisu pišu se do broja deset slovima, a preko deset ciframa, osim kada priroda stvari zahteva drugačije.
44. Upotreba crte i predloga „od” i „do”. Crta se u pisanju između brojeva upotrebljava umesto predloga „do” (npr.: 2000–2004. godine).
Ako se ispred prvog broja napiše predlog „od”, između brojeva ne treba staviti crtu, nego napisati predlog „do” (npr.: od 2000. do 2004. godine).
45. Upotreba glagola. Glagoli se u propisu upotrebljavaju, po pravilu, u sadašnjem vremenu i u aktivnom obliku.
46. Upotreba jednine. Izrazi se u propisu upotrebljavaju u jednini, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije.
47. Upotreba roda. Izrazi se u propisu upotrebljavaju u muškom rodu, osim ako priroda stvari ne zahteva drugačije.
48. Formulisanje ovlašćenja. Kad se u propisu Vlade utvrđuju ovlašćenja organa državne uprave, ne treba navoditi nazive tih organa, već ih treba odrediti na uopšten način (npr.: ministarstvo nadležno za poslove…).
Kad se propisom Vlade daje ovlašćenje za donošenje propisa organa državne uprave, ne treba označavati vrstu akta, a vrstu akta opredeljuje njegova sadržina.
49. Preuzimanje odredaba višeg akta. U propisu se, po pravilu, ne preuzimaju odredbe akata koji u hijerarhiji zauzimaju više mesto.
U propis se ne mogu preuzimati odredbe zakona, izuzev onih odredaba koje treba da se razrade bližim uređivanjem, pri čemu treba voditi računa da se:
1) tim ponavljanjem ne izmeni suština i smisao ponovljene odredbe;
2) ponovljena odredba tako formuliše da iz nje jasno proizlazi da prava i obaveze proističu iz zakona, a ne iz propisa.
50. Primena drugih propisa. Propisom se može predvideti primena drugog propisa ako na pojedina pitanja koja se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis.
Ako na pojedina pitanja koja se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis, koji se pak ne može primeniti neposredno (direktno), propisom se može predvideti shodna primena tog drugog propisa.
V. IZMENE I DOPUNE PROPISA
51. Svrha i obim izmena i dopuna. Izmene i dopune propisa vrše se kada propis treba uskladiti sa izmenama u pravnom sistemu ili ga treba prilagoditi stvarnim potrebama, a nije neophodno doneti novi propis.
Ako se više od polovine članova propisa menja, odnosno dopunjuje, treba doneti novi propis.
52. Način vršenja izmena i dopuna. Izmene i dopune propisa mogu se vršiti samo propisom iste važnosti kao što je i propis koji se menja, odnosno dopunjuje i po istom postupku po kojem se donosi propis koji se menja, odnosno dopunjuje.
Izmenama i dopunama jednog propisa ne mogu se vršiti izmene i dopune drugog propisa, ali izuzetno, može se utvrditi prestanak važenja pojedinih odredaba drugog propisa istog ranga.
Jedan član propisa o izmenama i dopunama sadrži sve izmene i dopune koje se vrše u okviru jednog člana propisa koji se menja, odnosno dopunjuje.
Ako se u više članova propisa koji se menja, odnosno dopunjuje vrši izmena istih reči tako što se one zamenjuju drugim rečima, sve ove izmene mogu se obuhvatiti jednim članom, što treba formulisati na sledeći način:
„U čl. 1, 4, 8… reči: ‚sredstva javnog informisanja’ u određenom padežu zamenjuju se rečima: ‚javna glasila’ u odgovarajućem padežu.”
Ako se u jednom članu, stavu, tački ili podtački propisa vrši veći broj izmena i dopuna, treba izmeniti ceo član, stav, tačku, odnosno podtačku.
53. Naziv propisa o izmenama i dopunama propisa. Naziv propisa o izmenama i dopunama propisa treba da odgovara njegovom sadržaju. Ako se:
1) vrši samo jedna izmena ili dopuna, propis se naziva „propis o izmeni” ili „propis o dopuni”;
2) vrši jedna izmena i više dopuna, odnosno više izmena i jedna dopuna, propis se naziva „propis o izmeni i dopunama”, odnosno „propis o izmenama i dopuni”;
3) vrše najmanje dve izmene i najmanje dve dopune, propis se naziva „propis o izmenama i dopunama”.
Naziv propisa o izmenama i dopunama treba da obuhvati ceo naziv propisa koji se menja, odnosno dopunjuje.
54. Određivanje propisa koji se menja i dopunjuje. Ako se vrše izmene i dopune propisa, u članu 1. propisa o izmenama i dopunama propisa treba navesti naziv propisa koji se menja i dopunjuje, broj službenog glasila u kojem je objavljen osnovni tekst, kao i brojeve svih službenih glasila u kojima su objavljene izmene i dopune tog propisa, zatim član propisa u kojem se vrši prva izmena, odnosno dopuna, a posle toga, po redosledu, naredne članove u kojima se vrše izmene, odnosno dopune. To treba formulisati na sledeći način:
„U propisu (naziv propisa, naziv i brojevi službenih glasila), član 1. menja se i glasi:
‚Član 1.
tekst odredbe.’
Član 2. menja se i glasi:
‚Član 2.
tekst odredbe.’.”
Prilikom određivanja propisa koji se menja i dopunjuje, službeno glasilo u kojem je objavljen osnovni tekst, odnosno službena glasila u kojima su objavljene izmene, odnosno dopune tog propisa označavaju se na sledeći način:
1) ako je u pitanju propis koji je izmenjen, odnosno dopunjen propisom o izmeni, odnosno dopuni tog propisa:
„U propisu ____ („Službeni glasnik RS”, br. 11/08 i 55/09)”;
2) ako je u pitanju propis čiju je ispravku objavio nadležni organ:
„U propisu ____ („Službeni glasnik RS”, br. 11/08 i 12/08-ispravka)”;
3) ako je u pitanju propis čije su pojedine odredbe stavljene van snage drugim propisom:
„U propisu ____ („Službeni glasnik RS”, br. 11/08 i 12/09-dr. uredba)”;
4) ako je u pitanju propis za čije je pojedine odredbe Ustavni sud doneo odluku da nisu u skladu sa Ustavom, odnosno zakonom:
„U propisu ____ („Službeni glasnik RS”, br. 11/08 i 22/09-US)”;
5) ako je u pitanju propis čiji je prečišćen tekst utvrđen:
„U propisu ____ („Službeni glasnik RS”, broj 77/09-prečišćen tekst)”.
55. Formulacija izmena propisa. Izmenu propisa treba formulisati na sledeći način:
1) ako se menja ceo član:
„U propisu ____ član 1. menja se i glasi:
‚Član 1.
tekst odredbe.’ ”,
2) ako se menja jedan stav:
„U članu 2. stav 1. menja se i glasi:
‚tekst odredbe.’ ”,
3) ako se menja jedna ili više reči unutar jednog člana:
„U članu 3. stav 1. reči: ‚____’ zamenjuju se rečima: ‚____’. ”
Ako se briše neka odredba, izmenu treba formulisati na sledeći način:
„U članu 4. stav 2. briše se.”
Ako se briše deo odredbe, izmenu treba formulisati na sledeći način:
„U članu 5. stav 1. reči: ‚____’ brišu se.”
Ako se menja broj, izmenu treba formulisati na sledeći način:
„U članu 6. broj: ‚____’ zamenjuje se brojem: ‚____’. ”
Ako se menja alineja, izmenu treba formulisati na sledeći način:
„U članu 7. alineja prva menja se i glasi:
‚– tekst odredbe;’. ”
56. Formulacija dopune dodavanjem dela propisa. Ako se vrši dopuna u propisu dodavanjem dela propisa, kao npr. glave, dopunjeni deo dobija isti broj kao i prethodni deo iste vrste, s tim što se uz taj broj dodaje slovo: a, b, v itd. (npr.: Glava Ia).
57. Formulacija dopune dodavanjem člana. Ako se posle nekog člana dodaje jedan ili više novih članova, to se iskazuje u uvodnoj rečenici, posle čega se navede tekst tih članova, s tim što se iznad svakog od njih napiše reč „član” sa odgovarajućim brojem. Ispred oznake prvog od tih članova stavlja se znak navoda, a posle teksta poslednjeg člana – znak izvoda.
U slučaju iz stava 1. ove tačke, novi član, odnosno novi članovi dobijaju broj člana posle kojeg se dodaju i uz taj broj dodaje se slovo: a, b, v itd. (npr.: 12a, 12b, 12v itd.), tako da se u propisu o izmenama i dopunama zadržava postojeća numeracija članova. To treba formulisati na sledeći način:
„U propisu (naziv propisa, naziv i brojevi službenih glasila), posle člana 5. dodaju se čl. 5a–5v, koji glase:
‚Član 5a
tekst odredbe.
Član 5b
tekst odredbe.
Član 5v
tekst odredbe.’ ”
Na način iz st. 1. i 2. ove tačke postupa se i pri izmenama i dopunama odredaba obeleženih tačkama, samo se u tom slučaju pre svake tačke napiše njen broj, što treba formulisati na sledeći način:
„U propisu (naziv propisa, naziv i brojevi službenih glasila), posle tačke 5. dodaje se tačka 5a, koja glasi:
‚5a tekst odredbe.’ ”
58. Formulacija dopune dodavanjem stava. Ako se dopuna propisa vrši tako što se u članu propisa dodaje stav koji u članu nije ranije postojao, to treba formulisati na sledeći način:
„U članu 2. posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:
‚tekst odredbe.’ ”
Ako se dopuna propisa vrši tako što se u članu propisa dodaje novi stav tako što se umeće između dva postojeća stava, to treba formulisati na sledeći način:
„U članu 3. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
‚tekst odredbe.’
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.”
Ako se prilikom dopune propisa na način iz stava 2. ove tačke menja sledeći stav, to treba formulisati na sledeći način:
„U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: ‚____’ zamenjuju se rečima: ‚____’.”
ili
„Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi:
‚tekst odredbe.’. ”
59. Izmena procenta. U propisu o izmenama i dopunama propisa procenat uvek treba izraziti rečju „procenat”, što treba formulisati na sledeći način:
„U članu 2. procenat: ‚40%’ zamenjuje se procentom: ‚50%’.”
VI. PREČIŠĆEN TEKST I ISPRAVKA PROPISA
60. Prečišćen tekst. Prečišćen tekst propisa utvrđuje organ, odnosno telo koje je za to ovlašćeno.
Prečišćen tekst propisa sadrži: uvodni deo, naziv propisa sa oznakom: „prečišćen tekst”, koja se stavlja u zagradu ispod naziva propisa, i sam tekst propisa.
Uvodni deo prečišćenog teksta propisa sadrži: pravni osnov za njegovo utvrđivanje; naziv organa, odnosno tela koje ga utvrđuje; naziv propisa sa brojevima službenih glasila u kojima je objavljen osnovni tekst i sve njegove izmene i dopune; članove koji se izostavljaju – sa razlogom zbog kojeg se izostavljaju (brisan i sl.) i broj i datum utvrđivanja prečišćenog teksta sa potpisom ovlašćenog lica.
Prilikom izrade prečišćenog teksta moraju se poštovati struktura, sadržaj i nazivi delova propisa.
U prečišćenom tekstu propisa ne mogu se menjati izrazi, ispravljati greške koje nisu ispravljene niti deliti celine, odnosno odredbe.
U svim odredbama kojima se određuje datum stupanja na snagu propisa ili datum početka primene pojedinih odredaba propisa, a koje ulaze u prečišćen tekst, izraze kojima se to čini treba zameniti tačnim datumom.
Odredbe koje se odnose na rokove za usklađivanje propisa sa zakonom ili drugim propisom treba iskazati u prošlom vremenu.
Prilikom kasnijih izmena propisa čiji je prečišćen tekst utvrđen, treba označiti broj službenog glasila u kojem je objavljen prečišćen tekst i naglasiti da se radi o prečišćenom tekstu.
Utvrđivanje prečišćenog teksta propisa podrazumeva i prenumerisanje njegovih numerisanih klasifikacionih jedinica – delova, glava, odeljaka, pododeljaka, članova (odnosno tačaka, kad je osnovna klasifikaciona jedinica u propisu tačka), tačaka i podtačaka.
61. Ispravka. Kad se propis objavi u službenom glasilu a tekst tog propisa ne odgovara u potpunosti njegovom izvorniku, objavljuje se ispravka propisa.
Ispravljati se mogu samo one greške koje proističu iz nesaglasnosti objavljenog propisa i njegovog izvornika.
Ispravkama se ne mogu otklanjati nedostaci u izvornom tekstu.
U ispravci se uporedo navode pogrešan i ispravljen tekst propisa, kao i mesto, datum i naziv organa koji je izvršio ispravku.