Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UPRAVLJANJU OTPADOM

Član 1.

U Zakonu o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), u članu 4. tačka 7) tačka na kraju rečenice zamenjuje se tačkom zapetom i dodaje tačka 8) koja glasi:

„8) slama i drugi neopasan poljoprivredni ili šumski materijal koji se nalazi u prirodi i koristi u poljoprivredi, šumarstvu ili za proizvodnju energije iz takve biomase postupcima ili metodama koje nemaju štetan uticaj na životnu sredinu i ne ugrožavaju zdravlje ljudi.”

Član 2.

U članu 5. tačka 35) menja se i glasi:

„35) tretman otpada obuhvata fizičke, termičke, hemijske ili biološke procese uključujući i razvrstavanje otpada pre tretmana, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakšanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklaže i uključuje ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada;”.

Član 3.

U članu 12. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Upravljanje otpadom na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se u skladu sa regionalnim i lokalnim planom upravljanja otpadom.”

Član 4.

U članu 21. stav 1. menja se i glasi:

„Dve ili više jedinica lokalne samouprave zajednički obezbeđuju i sprovode upravljanje otpadom, pod uslovima i na način utvrđenim zakonom, Strategijom i sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave.”

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„U slučaju da dve ili više jedinica lokalne samouprave ne obezbede i ne sprovode upravljanje otpadom pod uslovima i na način utvrđen u stavu 1. ovog člana, odluku o zajedničkom obezbeđivanju i sprovođenju upravljanja otpadom na teritoriji tih jedinica lokalnih samouprava, na predlog ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, donosi Vlada.”

Član 5.

Član 22. menja se i glasi:

„Agencija za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija) obavlja poslove koji se odnose na:

1) vođenje i ažuriranje baze podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine;

2) vođenje podataka o raspoloživim i potrebnim količinama otpada, uključujući sekundarne sirovine, razmenu i stavljanje na raspolaganje tih podataka elektronskim putem;

3) izveštavanje o upravljanju otpadom, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.”

Član 6.

Član 31. menja se i glasi:

„Kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad za upravljanje neopasnim otpadom je lice koje:

nije kažnjavano za bilo koje krivično delo;

ima najmanje srednju stručnu spremu, sa obavljenim pripravničkim stažom.

Kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad za upravljanje opasnim otpadom je lice koje:

nije kažnjavano za bilo koje krivično delo;

ima završene osnovne akademske studije u trajanju od četiri godine ili diplomske akademske studije u prirodno-matematičkim, medicinskim ili tehničko-tehnološkim naukama i da ima najmanje tri godine radnog iskustva.

Pravno lice i preduzetnik koji obavlja poslove upravljanja otpadom mora imati najmanje jedno stalno zaposleno kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad za upravljanje neopasnim i/ili opasnim otpadom.”

Član 7.

U članu 33. stav 1. tač. 1) i 2) menjaju se i glase:

„1) privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji obavlja delatnost skladištenja, tretmana ili odlaganja otpada, u skladu sa zakonom;

2) pravno lice ili preduzetnik na osnovu dozvole i ugovora o obavljanju delatnosti od lokalnog značaja zaključenog sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.”

Član 8.

U članu 34. stav 5. briše se.

Član 9.

U članu 37. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

„Ministar propisuje vrste mobilnih postrojenja za koje se izdaje dozvola za tretman otpada.”

Član 10.

U članu 42. stav 6. posle reči: „nije dozvoljeno” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „osim u slučajevima utvrđenim posebnim propisom.”

Član 11.

U članu 59. stav 4. posle reči: „ne izdaje integrisana dozvola” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „kao i za rad postojećih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane dozvole.”

Član 12.

U članu 60. stav 5. menja se i glasi:

„Opštini se poverava izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na njenoj teritoriji.”

Član 13.

U članu 61. stav 1. tač. 3) i 4) menjaju se i glase:

„3) skladišta kapaciteta manje od 10 tona inertnog otpada;

4) skladišta kapaciteta manje od 2 tone neopasnog otpada.”

Posle tačke 4) dodaje se tačka 5) koja glasi:

„5) mehaničku pripremu neopasnog otpada za transport (presovanje, baliranje, seckanje i drugo).”

Član 14.

U članu 62. stav 3. tačka 7) menja se i glasi:

„7) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ili studiju o proceni uticaja zatečenog stanja ili akt o oslobođenju od obaveze izrade procene uticaja na životnu sredinu, u skladu sa zakonom;”.

Član 15.

U članu 70. stav 1. tačka 3) reči: „su kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave registrovani za sakupljanje razvrstanog neopasnog otpada” zamenjuju se rečima: „sakupljaju razvrstan neopasan otpad na teritoriji jedinice lokalne samouprave.”

U stavu 2. posle reči: „ vrsti” reči: „i količini” brišu se.

Član 16.

U članu 72. stav 2. tačka 2) menja se i glasi:

„2) opštu i posebnu dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev u skladu sa posebnim propisom;”.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„Ministarstvo donosi odluku po zahtevu za odobravanje uvoza, izvoza i tranzita otpada na osnovu činjenica sadržanih u dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev, pri čemu posebno uzima u obzir:

da li je uvoz/izvoz otpada zabranjen za potrebe ponovnog iskorišćenja ili odlaganja u državi uvoza/izvoza;

da li država izvoza/tranzita/uvoza primenjuje sistem obaveštavanja o prekograničnom kretanju otpada koji nije opasan otpad;

da li će se sa otpadom namenjenim za ponovno iskorišćenje ili odlaganje postupati na ekološki prihvatljiv način;

da li se ponovno iskorišćenje vrši u postrojenjima države uvoza koja imaju niži standard tretmana za određenu vrstu otpada nego u državi izvoza, uzimajući u obzir potrebu obezbeđivanja odgovarajućeg funkcionisanja unutrašnjeg tržišta;

stanje prerađivačkih kapaciteta na teritoriji Republike Srbije, podatke o raspoloživim i potrebnim količinama otpada kao sekundarne sirovine koje vodi Agencija;

zaštitu neobnovljivih prirodnih i energetskih resursa;

nacionalne ciljeve prerade za određene vrste otpada.”

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. posle reči: „uvoz, izvoz i tranzit otpada” dodaju se reči: „na čije se prekogranično kretanje primenjuje kontrolni postupak propisan potvrđenim međunarodnim ugovorom.”

Dosadašnji st. 5, 6, 7, 8. i 9. postaju st. 6, 7, 8, 9. i 10.

Član 17.

U članu 75. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Pravna lica, odnosno preduzetnici koji učestvuju u prometu otpada dužni su da Agenciji dostavljaju podatke o vrsti i količini otpada, uključujući i sekundarne sirovine koje su stavljene u promet, na propisan način.”

Dosadašnji st. 2, 3, 4, 5, 6. postaju st. 3, 4, 5, 6. i 7.

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. posle tačke 2) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom i dodaje se tačka 3) koja glasi:

„3) metodologiju za prikupljanje podataka o vrstama i količinama otpada, uključujući i sekundarne sirovine, koje su stavljene u promet.”

Član 18.

U članu 78. posle stava 3. dodaju se st. 4, 5. i 6. koji glase:

„Pravna lica i preduzetnici koji učestvuju u prometu otpada, uključujući sekundarne sirovine plaćaju naknadu radi obezbeđivanja mehanizma razmene i stavljanja na raspolaganje podataka iz člana 22. stav 1. tačka 2) koje vodi Agencija.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 4. ovog člana prihod su budžeta i koriste se namenski preko Agencije za potrebe funkcionisanja i unapređenja informacionog sistema zaštite životne sredine.

Vlada propisuje obveznike i visinu naknade za vođenje podataka o raspoloživim i potrebnim količinama otpada, uključujući sekundarne sirovine, razmenu i stavljanje na raspolaganje tih podataka elektronskim putem.”

Član 19.

U članu 79. stav 7. posle reči: „visinu” dodaje se zapeta i reč: „dinamiku.”

Član 20.

U članu 84. stav 5. menja se i glasi:

„Opštini se poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja inertnog i neopasnog otpada, za koje nadležni organ izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona.”

Član 21.

U članu 86. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

„1a) naredi zajedničko obezbeđivanje i sprovođenje upravljanja otpadom na teritoriji jedinica lokalne samouprave; ”.

U tački 8) posle reči: „evidencije” dodaje se zapeta i reči: „licu koje vrši promet da dostavlja podatke o vrsti i količini otpada, uključujući i sekundarne sirovine koje su stavljene u promet;”.

Član 22.

U članu 90. stav 1. tačka 12) reči: „(član 75. st. 1. i 3)” zamenjuju se rečima: „(član 75. st. 1, 2. i 4);”.

Član 23.

U članu 92. stav 1. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a) koja glasi:

„1a) ne obezbedi i ne sprovodi upravljanje otpadom na teritoriji jedinica lokalne samouprave pod uslovima i na način utvrđenim zakonom, Strategijom i sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave (član 21. stav 1);”.

U tački 6) posle reči: „na zahtev” dodaje se zapeta i reči: „ne vodi podatke o vrsti i količini otpada, uključujući i sekundarne sirovine koje su stavljene u promet (član 75. st. 2, 5. i 7);”.

Član 24.

Dve ili više jedinica lokalne samouprave dužne su da u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona zaključe sporazum o zajedničkom obezbeđivanju i sprovođenju upravljanja otpadom iz člana 21. stav 1. ovog zakona.

Član 25.

Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 26.

Odredba člana 16. stav 2. tač. 5) i 6) ovog zakona koja se odnosi na donošenje odluke po zahtevu za odobravanje uvoza, izvoza i tranzita otpada važi do dana pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Član 27.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine.

II.RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE OSTVARUJU

Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) uređene su: vrste i klasifikacija otpada (čl. 7. i 8); planiranje upravljanja otpadom (čl. 9-16); subjekti upravljanja otpadom (čl. 17-24); odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom (čl. 25-31); organizovanje upravljanja otpadom (čl. 32-46); upravljanje posebnim tokovima otpada (čl. 47-58); uslovi i postupak izdavanja dozvola (čl. 59-70); prekogranično kretanje otpada (čl. 71-73); izveštavanje o otpadu i baza podataka (čl. 74-76); finansiranje upravljanja otpadom (čl. 77-82); nadzor (čl. 83-87); kazne (čl. 88-92); i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom (čl. 93-105).

Na osnovu zakona doneti su podzakonski akti kojima se uređuju pojedina pitanja iz oblasti upravljanja otpadom. Sa stanovišta izmena i dopuna zakona koje se predlažu ovim zakonom relevantni su određeni izvršni propisi koji se odnose na izdavanje dozvola, prekogranično kretanje otpada i finansiranje upravljanja otpadom.

Uredbom o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) određene su pojedine vrste opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarna sirovina.

Ove vrste su određene prema potrebama i kapacitetima prerađivačke industrije Republike Srbije. Potrebe prerađivačke industrije prioritetno se odnose na: baterije i akumulatore; otpade iz termičke metalurgije olova; otpadi od mehaničkog tretmana otpada; metalni otpad olova i otpad koji se sastoji od legura olova.

Uredbom o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) propisano je sledeće: lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen; lista opasnog otpada koji se može uvoziti; lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen; lista neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen; sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Obaveštenja o prekograničnom kretanju otpada; sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada.

Pravilnikom o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) propisana je dokumentacija koja je potrebna prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit opasnog i neopasanog otpada.

Pravilnikom o obrascu zahteva koji se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) propisani su podaci koje operater postrojenja popunjava u zahtevu koji podnosi nadležnom organu za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada.

Pravilnik o izgledu i sadržini dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 96/09) propisuje sadržinu i izgled dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada.

Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, broj 54/10) kojom su propisane naknade za propizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada (gume, azbest, baterije i akumulatori, ulja, električni i elektronski proizvodi).

Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) predviđeno je da za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti operater pribavlja dozvolu nadležnog organa. Dozvolom se odobrava: rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti; rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja.

Uredbom o utvrđivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) u okviru Programa dinamike predviđeni su rokovi u okviru koji se podnose zahtevi za izdavanje integrisane dotvole po vrstama aktivnosti postojećih postrojenja (od novembra 2009. do marta 2014. godine).

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS” br. 135/04 i 36/09-dr. zakon) i propisima donetim na osnovu ovog zakona predviđeno je izdavanje: saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu za projekte za koje je obavezna izrada procene uticaja; akta organa o potrebi izrade procene uticaja u postupku u kojem nadležni organ odlučuje o potrebi izrade procene uticaja na životnu sredinu za projekte za koje nije obavezna izrada procene uticaja na životnu sredinu.

Razlog za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona je obezbeđivanje usklađenosti određenih zakonodavno-pravnih rešenja sa primenom u praksi drugih važećih propisa koja se tiču upravljanja otpadom. Primena tih propisa u praksi je pokazala da je neophodno predložiti određene izmene zakona. To se odnosi na npr. preciziranje koji operateri upravljanja otpadom koji podležu integrisanoj dozvoli, do dobijanja te dozvole treba da pribave dozvolu koja se izdaje na osnovu ovog zakona. U postupku izdavanja dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada neophodno je da predvideti da se uz zahtev pored rešenja o davanju saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu dostavljaju i akt o oslobađanju od obaveze izrade procene uticaja na životnu sredine. Takođe, važećim zakonom nije propisano da opština može izdavati dozvole i za tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na svojoj teritoriji, kao i inspekcijski nadzor nad izvršavanjem tih poslova. Imajući u vidu značaj pitanja koja su u praksi pokazala neophodnost njihovog preciznijeg definisanja sačinjen je predlog izmena i dopuna ovog zakona.

Cilj izmene i dopune ovog zakona je:

– poveravanje određenih nadležnosti opštini (izdavanja dozvola za tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada).

Ovi rešenjem se obezbeđuje primena „načela blizine u upravljanju otpadom”, po kojem se otpad tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja, odnosno gde je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neželjene posledice na životnu sredinu. Time se omogućava efikasnije upravljanje otpadom na teritoriji opštine kao jedinice lokalne samouprave na čijoj je teritoriji taj otpad i nastao;

– da se obezbedi efikasno upravljanje otpadom na teritoriji dve ili više jedinica lokalne koje zajednički obezbeđuju i sprovode upravljanje otpadom na svojoj teritoriji;

– usklađivanje odredaba zakona koje se odnose na dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS” br. 135/04 i 36/09-dr. zakon), a koja pored saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu, uključuje i akt organa o oslobađanju od obaveze izrade procene uticaja na životnu sredinu;

– preciziranje nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine u oblasti uspostavljanja i vođenja baze podataka o otpadu, odnosno upravljanja otpadom za potrebe godišnjeg izveštavanja Ministarstva o upravljanju otpadom u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, kao i Evropske Agencije za zaštitu životne sredine;

– preciziranja uslova koje mora da ispunjava kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad za upravljanje otpadom (neopasan i opasan);

– definisanje vrsta mobilnih postrojenja za koja se izdaje dozvola za tretman otpada;

– preciziranje slučajeva u kojima se ne izdaje dozvola u skladu sa ovim zakonom;

– preciznije definisana obaveza sakupljača, odnosno prevoznika prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole;

– obezbeđivanje efikasnijeg kontrolnog postupka prekograničnog kretanja opasnog otpada utvrđenog potvrđenim međunarodnim ugovorom i propisima EU;

– jačanje i proširenje poverenih poslova u pogledu vršenja inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja inertnog i neopasnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave;

– proširivanje ovlašćenja inspektora za zaštitu životne sredine;

– proširivanje prekršajne odgovornosti odgovornog lica u imaocu javnog ovlašćenja;

– omogućavanje da dve ili više jedinica lokalne samouprave u propisanom roku ispune obaveze u pogledu zajedničkog obezbeđivanja i sprovođenja upravljanja otpadom na njihovoj teritoriji.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

Predložena je dopuna izuzetaka od primene zakona (slama , poljoprivredni i šumski materijali koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu ili za proizvodnju energije) u skladu sa Direktivom 2008/98/EC o otpadu (član 1).

Preciznije je definisan izraz „tretman otpada”, odnosno precizirano je razvrstavanje otpada pre tretmana (član 2).

Propisana je obaveza da se upravljanje otpadom na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave vrši u skladu sa regionalnim planom i lokalnim planom upravljanja otpadom (član 3)

Propisana je obaveza dve ili više jedinica lokalne samouprave da zajednički obezbeđuju i sprovode upravljanje otpadom, pod uslovima i na način utvrđenim zakonom, Strategijom i sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave. U slučaju neispunjavanja te obaveze odluku o tome donosi Vlada na predlog ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine (član 4).

Propisane su nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine u oblasti uspostavljanja i vođenja baze podataka, odnosno informacionog sistema (član 5).

Utvrđuju se uslovi koje mora da ispunjava kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad za upravljanje otpadom (neopasan i opasan)- član 6.

Propisano je ko može vršiti skladištenje, tretman i odlaganje otpada (član 7)

Predloženo je brisanje ovlašćenja ministra da propisuje uslove i kriterijume za određivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom (postrojenje za skladištenje, postrojenje za fizičko-hemijski tretman, postrojenje za biološki tretman i druga postrojenja), s obzirom da je za termički tretman i odlaganje otpada ovlašćenje sadržano u čl. 41. i 42. Zakona, a da za ostale vrste postrojenja ne postoje propisi EU koji ova pitanja posebno uređuju (član 8).

Utvrđeno je ovlašćenje ministra da propiše vrste mobilnih postrojenja za koja se izdaje dozvola za tretman (član 9).

Predviđeno je propisivanje slučajeva u kojima se opasan otpad može odložiti sa drugim otpadom, u skladu sa propisima EU. Predviđeno propisivanje slučajeva u kojima se određene vrste opasnog otpada koje zadovoljavaju relevantne kriterijume, mogu odlagati sa drugim vrstama otpada na drugoj lokaciji. Takav opasan otpad neće se deponovati u ćelije predviđene za biorazgradiv neopasan otpad u skladu sa propisime EU. Izuzetak od primene važi i za gips i azbest (član 10).

Predviđa se da se dozvola za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje otpada po odredbama ovog zakona izdaje i za rad postojećih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podležu izdavanju integrisane dozvole (član 11).

Propisano je da se opštini poverava izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na njenoj teritoriji (član 12).

Propisani su slučajevi u kojima se ne izdaje dozvola u skladu sa ovim zakonom (član 13).

Propisano je da se uz zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada prilaže saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ili studiju o proceni uticaja zatečenog stanja ili akt o oslobođenju od obaveze izrade procene uticaja na životnu sredine u skladu sa zakonom (član 14).

Propisan je sadržaj zahteva za izdavanje dozvole za sakupljanje, odnosno prevoz otpada, prateća dokumentacija koja se podnosi uz zahtev (član 15);

Propisana je dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada, postupanje ministarstva pri odlučuvanju o izdavanju dozvole za prekogranično kretanje otpada (član 16).

Predviđena je obaveza pravnih lica i preduzetnika koji učestvuju u prometu otpada da Agenciji dostavljaju podatke o vrsti i količini otpada, uključujući i sekundarne sirovine koje su stavljene u promet, na propisan način. Utvrđeno je ovlašćenje ministra da propiše metodologiju za prikupljanje tih podataka (član 17).

Propisana je obaveza plaćanja naknade Agenciji radi obezbeđivanja mehanizma razmene i stavljanja na raspolaganje podataka o raspoloživim i potrebnim količinama otpada, uključujući sekundarne sirovine. Utvrđeno je ovlašćenje ministra da propisuje obveznike i visinu naknade za vođenje tih podataka (član 18).

Prošireno je ovlašćenje da se propisom Vlade utvrđuju i kriterijumi dinamike obračunavanja i plaćanja naknade za propizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada (član 19).

Propisano je da se opštini poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja inertnog i neopasnog otpada, za koje nadležni organ izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona (član 20).

Propisano je ovlašćenje inspektora za zaštitu životne sredine (član 21).

Predviđena je prekršajna odgovornost lica koja vrše promet otpada, uključujući sekundarne sirovine, koja ne dostavljaju podatke Agenciji (član 22).

Propisana je prekršajna odgovornost odgovornog lica u imaocu javnog ovlašćenja, odnosno jedinici lokalne samouprave (član 23).

Propisan je rok za prilagođavanje dve ili više jedinica lokalne samouprave u pogledu zajedničkog obezbeđivanja i sprovođenja upravljanja otpadom na njihovoj teritoriji (član 24).

Propisan je rok za donošenje izvršnih propisa (član 25).

Propisano je da odredbe koje se podnose na donošenje odluke po zahtevu za odobravanje uvoza, izvoza i tranzita otpada u podgledu stanja prerađivačkih kapaciteta na teritoriji Republike Srbije, podatke o raspoloživim i potrebnim količinama otpada kao sekundarne sirovine koje vodi Agencija, kao i neobnovljivih prirodnih i energetskih resursa, važe do trenutka pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (član 26).

Propisano je supanje na snagu ovog zakona (član 27).

IV. ANALIZA EFEKATA

Određivanje problema koje zakon treba da reši

Postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole

Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja i Uredbe o utvrđivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole predviđeni su rokovi u okviru koji se podnose zahtevi za izdavanje integrisane dotvole po vrstama aktivnosti postojećih postrojenja (od novembra 2009. do marta 2014. godine), i to:

1. Industrija minerala – Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim pećima, proizvodnog kapaciteta (decembar 2009. godine – februar 2010. godine)

2. Industrija minerala – Postrojenja za proizvodnju kreča u rotacionim pećima (mart 2010. godine – april 2010. godine)

3. Industrija minerala – Postrojenja za izradu stakla, uključujući staklena vlakna, Postrojenja za topljenje mineralnih materija, uključujući proizvodnju mineralnih vlakana, Postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda pečenjem, a naročito crepa, cigle, vatrostalne opeke, pločica, keramičkog posuđa ili porcelana (maj 2010. godine – septembar 2010. godine)

4. Ostale aktivnosti

– Postrojenja za preradu hrane, uključujući klanice, tretman i obradu određena za proizvodnju prehrambenih proizvoda, postrojenja za odlaganje i reciklažu životinjskih trupla i životinjskog otpada, postrojenja za tovljenje živine ili svinja (oktobar 2010. godine – mart 2011. godine):

5. Ostale aktivnosti (april 2011. godine – septembar 2011. godine):

– Postrojenja za preradu hrane, postrojenja za odlaganje i reciklažu životinjskih trupla i životinjskog otpada, postrojenja za tovljenje živine ili svinja

– Industrijski pogoni za proizvodnju (a) pulpe iz drveta ili drugih vlaknastih materijala; (b) papira i kartona

– Postrojenja za predtretman (operacije kao što su pranje, beljenje itd.) ili bojenje prediva ili tekstila

– Postrojenja za štavljenje kože i finalnih proizvoda

– Postrojenja za proizvodnju ugljenika ili elektrografita, insineracijom ili grafitizacijom.

6. Proizvodnja i prerada metala (oktobar 2011. godine – mart 2012. godine)

7. Hemijska industrija (april 2012. godine – decembar 2012. godine)

8. Proizvodnja energije (januar 2013. godine – decembar 2013. godine)

9. Industrija minerala – Postrojenja za proizvodnju azbesta i proizvoda na bazi azbesta; Ostale aktivnosti – Postrojenja za površinsku obradu materijala, predmeta ili proizvoda korišćenjem organskih rastvarača, posebno za odeću, štampanje, prevlačenje, odmašćivanje, vodootpornost, bojenje, čišćenje ili impregnaciju (januar 2014. godine – mart 2014. godine)

Na osnovu Preliminarne liste postojećih postrojenja za koja se izdaju integrisane dozvole u Republici Srbiji postoji 182 postojeća postrojenja, i to: – energetski sektor – 29 postrojenja; proizvodnja i prerada metala – 26 postrojenja; mineralna industrija -36 postrojenja; hemijska industrija -19 postrojenja; upravljanje otpadom – 4 postrojenja; ostale aktivnosti – 68 postrojenja.

Lista postojeih postrojenja je urađena na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola. Sva postrojenja i aktivnosti koja se ne nalaze na Preliminarnoj listi, a shodno Uredbi o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS”, broj 84/05) podležu obavezi pribavljanja integrisane dozvole, dužni su da se obrate nadležnom organu za izdavanje dozvole.

U toku je priprema zahteva za izdavanje integrisane dozvole za postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera u rotacionim pećima, proizvodnog kapaciteta.

Imajući u vidu veliki broj postojećih postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, kao i važeće rešenje po kojem se dozvole za upravljanje otpadom na osnovu Zakona o upravljanju otpadom izdaju samo za obavljanje aktivnosti koje ne podležu izdavanju integrisane dozvole, kao i dinamiku izdavanja integrisanih dozvola do 2015. godine, uočava se praznina u pogledu nepokrivenosti postojećih IPPC postrojenja dozvolama za upravljanje otpadom.

Nadležnost opština

Sakupljeni otpad javna komunalna preduzeća direktno transportuju na najčešće neadekvatnu deponiju (smetlište) gde se otpad baca na nekontrolisani način, bez prekrivanja ili sabiranja odnosno poštovanja minimalnih mera zaštite zdravlja stanovništva. U načinu sakupljanja konstatuju se: velike varijacije u dnevnoj masi, zapremini i sastavu komunalnog otpada; nepravilan način korišćenja kontejnera; neadekvatna raspoloživost kontejnera. Opštinski otpad se bez bilo kakvog tretmana odlaže na deponiju. Nema sanitarnih deponija (uz par izuzetaka). I pored toga što postoje odgovarajući uslovi za kompostiranje (veliki sadržaj organskog otpada) kompostiranje se ne vrši. Iako je primarna reciklaža (separacija otpada na mestu nastajanja) normativno regulisana u Republici, čime je predviđeno razdvajanje hartije, stakla i metalne ambalaže u posebno obeležene kontejnere, navedeni sistem ne funkcioniše. Reciklaža komunalnog otpada se ne obavlja organizovano. Prema statističkim podacima postoji registrovano oko 80 organizacija sa privatnim kapitalom koje se bave poslovima reciklaže. Danas u Republici Srbiji ima 180 zvaničnih deponija-smetlišta ne računajući veliki broj divljih smetlišta. Sakupljeni otpad se uglavnom odlaže na deponiju koja se nalazi na teritoriji opštine. Od svih lokalnih jedinica jedino se znatno razlikuje Beograd (11 opština koristi deponiju u Vinči).

Na osnovu važećeg Zakona o upravljanju otpadom predviđeno je da nadležni organ za izdavanje dozvole vodi registar izdatih dozvola i da podatke iz registra dostavlja, u okviru godišnjeg izveštaja o upravljanju otpadom, Agenciji za zaštitu životne sredine do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Podaci o izdatim dozvolama od dana stupanja na snagu zakona su javni. Važećim Zakonom o upravljanju otpadom i Zakonom o komunalnim delatnostima kao i podzakonskim propisima ne obezbeđuje se organizovan i celovit sistem upravljanja otpadom na nivou jedinice lokalne samouprave, odnosno postojeće stanje ukazuje na sledeće probleme:

parcijalna nadležnost opština u pogledu upravljanja neopasnim i inertnim otpadom;

nedostatak celovitog sistema pravnog uređivanja upravljanja neopasnim i inertnim otpadom na teritoriji opština;

neusklađenost nadležnosti u pogledu upravljanja neopasnim i inertnim otpadom na nivou grada, grada Beograda, odnosno opština;

neprecizna nadležnost Agencije za zaštitu životne sredine koja se odnosi na vođenje i prikupljanje podataka o raspoloživim i potrebnim količinama otpada, uključujući sekundarne sirovine;

nedostatak obaveze dve ili više jedinica lokalne samouprave da zajednički obezbede i sprovode upravljanje otpadom u skladu sa zakonom, Strategijom i sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave dovodi do neudruživanja jedinica lokalne samouprave u skladu sa Strategijom kojom su utvrđeni regioni upravljanja otpadom;

neprecizne nadležnosti u pogledu uslova koje mora da ispunjava kvalifikovano lice odgovorno za upravljanje otpadom (dosadašnje rešenje nepovoljno je za proizvođače otpada, odnosno operatere postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada imajući u vidu da ne predviđa različite uslove koje mora da ispunjava kvalifikovano lice za upravljanje neopasnim otpadom u odnosu na kvalifikovano lice koje upravlja opasnim otpadom) ;

nedostatak ovlašćenja inspekcije za zaštitu životne sredine u slučajevima kada se dovodi u pitanje obezbeđivanje i sprovođenje upravljanja otpadom na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave, uključujući i odgovarajuću prekršajnu odgovornost u takvim slučajevima.

Nadležnost Agencije za zaštitu životne sredine

Imajući u vidu da je u skladu sa važećim Zakonom o upravljanju otpadom Agencija za zaštitu životne sredine preuzela poslove, predmete, arhivu i drugu stručnu dokumentaciju Agencije za reciklažu, opremu i sredstva za rad, kao i zaposlene, a da je navedene poslove Agencija za reciklažu obavljala do prestanka rada, odnosno da ih Agencija za zaštitu životne sredine kontinuirano obavlja, ocenjeno je celishodnom da se preciziraju navedene nadležnosti.

Zahtev za izdavanje dozvole

Važećim Zakonom o upravljanju otpadom je propisano da se uz zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada pored propisane dokumentacije, podnosi i saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ili studiju o proceni zatečenog stanja, u skladu sa zakonom. Imajući u vidu da Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu propisuje da nadležni organ može doneti akt o oslobađanju od obaveze izrade procene uticaja na životnu sredinu, neophodno je dopuniti važeće rešenje u postojećem zakonu. Praksa u izdavanju dozvola za sakupljanje i transport ukazala je na potrebu preciziranja sadržaja zahteva i dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole.

Uslovi za prekogranično kretanje otpada

Važećim Zakonom o upravljanju otpadom nije propisan kontrolni postupak koji ministarstvo sprovodi prilikom izdavanja dozvola za uvoz, izvoz i tranzit otpada. Predložena rešenja su u prilagođavanja kontrolnog postupka prekograničnog kretanja sa zahtevima iz Direktive EZ 1013/2006 o prekograničnom kretanju otpada.

Cilj koji se zakonom postiže

Predložena rešenja su izraz iznalaženja rešenja da se rad postojećih IPPC postrojenja obezbedi dozvolama za upravljanje otpadom do izdavanja integrisane dozvole. Zakonom se propisuje uslov izdavanja dozvola za rad postojećih IPPC postrojenja u oblasti upravljanje otpadom u skladu sa Direktivom Saveta 2006/12/EZ o otpadu, Direktivom Saveta 96/61/EZ o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Direktivom Saveta 1013/2006/EZ o prekograničnom kretanju otpada.

Predloženim rešenjima vrše se izmene i dopune odredaba važećeg zakona u pravcu:

preciziranja nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine u oblasti vođenja baze podataka o otpadu za potrebe informacionog sistema zaštite životne sredine;

popunjavanja praznina u pogledu pokrivenosti postojećih IPPC postrojenja dozvolama za upravljanje otpadom;

preciziranja nadležnosti opštine u oblasti celovitog upravljanja neopasnim i inertnim otpadom, odnosno poveravanje nadležnosti u oblasti izdavanja dozvola za skladištenje, tretman i odlaganje neopasnog i inertnog otpada koji nastaje na njenoj teritoriji;

obezbeđivanja organizacije upravljanja otpadom (od nastajanja otpada do njegovog odlaganja) – (Direktiva Saveta 2006/12/EZ o otpadu);

preciziranja nadležnosti opštine, odnosno poveravanja inspekcijskog nadzora opština nad celovitim upravljanjem neopasnim i inertnim otpadom koji nastaje na njenoj teritoriji;

preciznog propisivanja dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada;

preciziranje mobilnih postrojenja za koja se izdaje dozvola, zahteva za izdavanje dozvole za upravljanje otpadom;

mogućnosti preciziranja slučajeva odlaganja opasnog otpada sa drugim vrstama otpada u izvršnom propisu kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije (takav otpad je otpad prihvatljiv za razne vrste deponija: npr. stabilni nereaktivni opasni otpadi – član 6. tačka (s) (iii) Direktive Saveta 99/31/EZ o deponijama otpada, gips i azbest – Odluka Saveta 2003/33/EZ Direktiva o kriterijumima i postupcoma za prihvatanje otpada u skladu sa članom 16. i Prilogom II Direktive Saveta 99/31/EZ;

preciziranje nadležnosti u pogledu uslova koje mora da ispunjava kvalifikovano lice odgovorno za upravljanje otpadom (diferenciranje uslova kada je reč o neopasnom, odnosno opasnom otpadu, kao i obazbeđivanje da pravna lica i preduzetnici koji podležu dobijanju dozvole za upravljanje otpadom imaju najmanje jedno kvalifikovano lice odgovorno za upravljanje neopasnim i/ili opasnim otpadom);

propisivanja elemenata kontrolnog postupka prekograničnog kretanja otpada (Direktiva Saveta 1013/2006/EZ o prekograničnom kretanju otpada).

Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?

Pitanja koja su predmet izmena i dopuna Zakona su sistemske prirode i njihovo rešavanje je moguće jedino zakonom kojim se ova pitanja uređuju. To se posebno odnosi na nadležnost Agencije za zaštitu životne sredine u oblasti upravljanja otpadom, jedinica lokalne samouprave u oblasti planiranja upravljanja otpadom, izdavanja dozvola, prekogranično kretanje otpada, inspekcijski nadzor, kazne. Takođe, i kada se radi o materiji koja se tiče dva zakona važi isti pristup. To se pre svega odnosi na činjenicu da Zakonom o upravljanju otpadom i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja propisano izdavanje dozvola za upravljanje otpadom, odnosno dozvola za rad postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, kao i s obzirom na prirodu problema – sistemsko uređivanje izdavanja dozvola, koje se može samo zakonom urediti, ne postoje druge mogućnosti za rešavanje navedenih problema.

Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje problema?

Materija kojom se celovito uređuje oblast upravljanja otpadom ne može se ustrojiti bez postojanja zakonskog akta koji bi dao osnov za za uređivanje prava i obaveze opština, privrednih subjekata i drugih pravnih lica oblasti upravljanja otpadom, od njegovog nastajanja do konačnog odlaganja, a radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.

Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?

Zakon će imati pozitivan uticaj na:

1) jedinice lokalne samouprave –u pogledu zajedničkog obezbeđivanja i sprovođenja upravljanja otpadom na njihovoj teritoriji;

2) uvoznike i izvoznike otpada – jasnim preciziranjem zahteva koji se odnose na uvoz, izvoz i tranzit otpada;

3) proizvođače, odnosno operatera postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada – u pogledu kvalifikovanog lica odgovornog za upravljanje otpadom;

4) operatere postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola – jasnim utvrđivanjem obaveze da do dobijanja integrisane dozvole pribave dozvolu za upravljanje otpadom (sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje);

5) opštine – jasnim utvrđivanjem nadležnosti opštine da izdaje dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na njenoj teritoriji;

6) nadležni organ za izdavanje dozvole – preciziranjem slučajeva kada se ne izdaje dozvola, vrsta mobilnih postrojenja za koja se vrši termički tretman otpada, sadržaja zahteva za izdavanje dozvole za sakupljanje, odnosno transport i prateće dokumentacije;

7) Agenciju za zaštitu životne sredine – preciziranjem nadležnosti u oblasti uspostavljanja i vođenja baze podataka o otpadu, uključujući sekundarne sirovine, kojom se obezbeđuje razmena i stavljanje na raspolaganje tih podataka elektronskim putem.

Predloženim rešenjima u zakonu obezbeđuje se odgovornost svih gore navedenih subjekata u oblasti upravljanja otpadom.

Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?

Postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola snosiće troškove pripreme i prikupljanja dokumentacije za dobijanje dozvole za upravljanje otpadom. Dobijanje navedene dozvole olakšaće tim postrojenjima pripremu i prikupljanje dokumentacije za izdavanje integrisane dozvole. Troškovi upravljanja otpadom utvrđuju se prema količini i svojstvima otpada u skladu sa načelom „zagađivač plaća” odnosno obuhvataju: troškove odvojenog sakupljanja otpada; troškove prevoza otpada; troškove drugih mera upravljanja otpadom koje nisu pokrivene prihodom ostvarenim prometom otpada; troškove uklanjanja otpada koji je nepoznato lice odložilo izvan deponije; troškove projektovanja i izgradnje postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada, troškove rada postrojenja, troškove zatvaranja, njegovog naknadnog održavanja nakon prestanka njegovog rada.

Proizvođač ili vlasnik otpada snosi troškove sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada u skladu sa zakonom. Domaćinstva snose troškove u skladu sa propisima kojima se uređuju komunalne delatnosti. Cene usluga koje se obavljaju za korisnike iz privrede će se utvrđivati na takav način da pokriju ukupne troškove poslovanja (punu cenu koštanja), pa i ostvarivanja prihvatljive stope dobiti. To je takođe preduslov za vlasničku i strukturnu transformaciju sektora. U prilog tome ide dosadašnji nivo cena ovih usluga koji je bio zanemarljuv u strukturi rashoda domaćinstava (manje od 1% mesečno). Za sektor privrede efikasnija je primena kombinovanog kriterijuma (vrsta, zapremina, karakteristike otpada, udaljenost od deponije i dr).

Da li pozitivni efekti donošenja zakona opravdavaju troškove njegove primene?

Svakako, troškovi pripreme i prikupljanja dokumentacije za izdavanje dozvole za upravljanje otpadom su u funkciji izdavanja integrisane dozvole, jer će operater postrojenja tu dokumentaciju upotrebiti i podneti i u postupku izdavanja integrisane dozvole. Skladištenjem, tretiranjem ili odlaganjem otpada što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja ostvaruje se primena načela„ blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom”, utvrđenog ovim zakonom. Potencijalni troškovi tretmana i odlaganja se moraju reflektovati u ceni proizvoda i naplatama vezanim za upravljanje otpadom. S obzirom na ciljeve koje bi trebalo ovim zakonom ostvariti koji su postavljeni u javnom interesu, odnosno u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini, te pozitivni efekti donošenja zakona opravdavaju troškove.

Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Imajući u vidu da se ovim izmenama i dopunama Zakona samo preciziraju određena pitanja upravljanja otpadom, ovaj zakona svojim materijalno-pravnim rešenjima ne utiče bitno na sprovođenje principa tržišne konkurentnosti i liberalizacije tržišta usluga koji su Zakonom ustanovljeni. Efikasna primena zakona podrazumeva preduzimanje mera za reorganizaciju postojećih preduzeća, u cilju boljeg i efikasnijeg poslovanja. Promena svojinske strukture komunalnih preduzeća, posebno onih koja imaju karakter prirodnog monopola, ne obavlja se na početku procesa transformacije, pošto je monopol u komunalnom vlasništvu lakše kontrolisati i regulisati od privatnog monopola. Daleko je važnije uneti elemente konkurencije i liberalizovati tržišta usluga, koje pružaju ova preduzeća. Zato je mnogo efikasnije putem koncesionih ugovora prenositi prava na obavljanje određenih poslova, vezanih za upravljanje otpadom, na privatna ili mešovita preduzeća, nego privatizovati klasičnim metodama postojeća komunalna preduzeća.

Od suštinske važnosti za procese transformacije je uvođenje konkurencije, gde god je to moguće. Za efikasnost sektora usluga bitno je uvesti konkurenciju u procesu dobijanja koncesija, kao i stalno kontrolisati ponašanje koncesionara. Konkurencija u borbi za tržište, ukoliko je regularna, može imati pozitivne efekte. Razni vidovi BOT aranžmana mogu biti korisni u oblasti deponovanja i reciklaže otpada. Pri tome, dobijanje prava na sprovođenje BOT aranžmana, može biti predmet konkurencije.

Dugoročno, uvodi se mogućnost da građani u širim aglomeracijama, kao i veći privredni subjekti, biraju najpovoljnijeg vršioca usluge iznošenja i deponovanja otpada. Na taj način bi se uvela konkurencija ne samo u borbi za tržište, već i na samom tržištu usluga, a cene prestale biti predmet regulacije. To bi vodilo liberalizaciji sektora, dok bi promena svojinske strukture preduzeća postepeno tekla, kao posledica liberalizacije.

Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?

Ovim zakonom ne menja bitno uređenje nekog pitanja iz oblasti upravljanja otpadom. Zakon je stavljen na sajt Ministarstva i bio dostupan javnosti. Imajući u vidu određena pitanja koja su se pojavila u toku sprovođenja zakona ocenjeno je potrebnim da se ista preciziraju u tekstu zakona. Zakon je izrađen nakon predloga i sugestija zainteresovanih strana (proizvođača, uvoznika i izvoznika otpada, njihovih udruženja, operatera postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada, odnosno jedinica lokalne samouprave) za preciziranjem odredaba važećeg zakona. Takođe, izvršeno je terminološko usklađivanje odredaba Zakona o upravljanju otpadom sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona?

Tokom primene zakona preduzeće se zakonodavne, upravne i upravno nadzorne, institucionalno-organizacione, tehničke-operativne, ekonomske mere i mere jačanja javne svesti:

Zakonodavne, upravne i upravno nadzorne mere

doneti izvršne propise za sprovođenje zakona

unaprediti sistem izdavanja dozvola za postrojenja za upravljanje otpadom

unaprediti sistem nadzora, kontrole, izricanja i naplate kazni

Institucionalne i organizacione mere

uspostavljanje saradnje i odgovornosti više susednih opština za planiranje u oblasti upravljanja otpadom na međuopštinskom nivou

vođenje obaveznog konkurentnog tendera za vršenje komunalnih usluga

razvijanje modela tendera i ugovora za vršenje usluga upravljanja otpadom

Tečničke/operativne

izgradnja postrojenja za tretman neopasnog i inertnog otpada

Ekonomske mere

primeniti novi način određivanja cena usluga

započeti sa davanjem koncesija privatnim i mešovitim pravnim licima, pre svega za poslove tretmana neopasnog i inertnog otpada

izvršiti liberalizaciju sektora, uvesti konkurenciju i pravo korisnika na izbor najpovoljnijeg vršioca usluge, te deregulisati cene

privatizovati delatnosti vezane za upravljanje otpadom, gde god je to opravdano

Razvijanje javne svesti

uvođenje formalno-pravnog mehanizma kao što je sticanje kvalifikacija i profesionalnih standarda u oblast upravljanja otpadom

sticanje i unapređivanje obrazovanja i obuke lica koja upravljaju otpadom, tehnologa i operativaca

razvoj i implementacija programa za stalnu komunikaciju sa svim učesnicima u upravljanju otpadom, posebno proizvođačima

V. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.

VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA O UPRAVLJANJU OTPADOM KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Izuzeci od primene

Član 4.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1) radioaktivni otpad;

2) gasove koji se emituju u atmosferu;

3) otpadne vode, osim tečnog otpada;

4) mulj iz kanalizacionih sistema i sadržaj septičkih jama, osim mulja iz postrojenja za tretman mulja;

5) otpad životinjskog porekla (leševi životinjskog porekla i njihovi delovi i sastavni delovi životinjskog tela koji nisu namenjeni ili bezbedni za ishranu ljudi, kao i konfiskat) iz objekata za uzgoj, držanje, klanje životinja, kao i iz objekata za proizvodnju, skladištenje i promet proizvoda životinjskog porekla, fekalne materije sa farmi i druge prirodne, neopasne supstance koje se koriste u poljoprivredi;

6) otpad iz rudarstva koji nastaje istraživanjem, iskopavanjem, preradom i skladištenjem mineralnih sirovina, kao i jalovina iz rudnika i kamenoloma;

7) otpad koji nastaje pri traženju, iskopavanju, prevozu i konačnoj obradi ili uništavanju minsko-eksplozivnih i drugih bojnih sredstava i eksploziva;

8) SLAMA I DRUGI NEOPASAN POLJOPRIVREDNI ILI šUMSKI MATERIJAL KOJI SE NALAZI U PRIRODI I KORISTI U POLJOPRIVREDI, šUMARSTVU ILI ZA PROIZVODNJU ENERGIJE IZ TAKVE BIOMASE POSTUPCIMA ILI METODAMA KOJE NEMAJU šTETAN UTICAJ NA žIVOTNU SREDINU I NE UGROžAVAJU ZDRAVLJE LJUDI.

Značenje izraza

Član 5.

Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

35) tretman otpada obuhvata fizičke, termičke, hemijske ili biološke procese uključujući i razvrstavanje otpada, koji menjaju karakteristike otpada sa ciljem smanjenja zapremine ili opasnih karakteristika, olakšanja rukovanja sa otpadom ili podsticanja reciklaže i uključuje ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada;

35) TRETMAN OTPADA OBUHVATA FIZIčKE, TERMIčKE, HEMIJSKE ILI BIOLOšKE PROCESE UKLJUčUJUćI I RAZVRSTAVANJE OTPADA PRE TRETMANA, KOJI MENJAJU KARAKTERISTIKE OTPADA SA CILJEM SMANJENJA ZAPREMINE ILI OPASNIH KARAKTERISTIKA, OLAKšANJA RUKOVANJA SA OTPADOM ILI PODSTICANJA RECIKLAžE I UKLJUčUJE PONOVNO ISKORIšćENJE I RECIKLAžU OTPADA;

Regionalni plan upravljanja otpadom

Član 12.

Skupštine dve ili više jedinica lokalne samouprave na čijim teritorijama ukupno živi najmanje 200.000 stanovnika donose, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva, a za teritoriju autonomne pokrajine nadležnog organa autonomne pokrajine, regionalni plan upravljanja otpadom, kojim se definišu zajednički ciljevi u upravljanju otpadom u skladu sa Strategijom.

Regionalni plan upravljanja otpadom može se doneti i za teritorije opština na kojima živi manje od 200.000 stanovnika po prethodno izrađenoj studiji opravdanosti za donošenje regionalnog plana na koju saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

Postupak izrade i donošenja regionalnog plana iz st. 1. i 2. ovog člana uređuje se sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

UPRAVLJANJE OTPADOM NA TERITORIJI DVE ILI VIšE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE IZ ST. 1. I 2. OVOG čLANA VRšI SE U SKLADU SA REGIONALNIM I LOKALNIM PLANOM UPRAVLJANJA OTPADOM.

Zajedničko upravljanje otpadom jedinica lokalne samouprave

Član 21.

Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu zajednički obezbediti i sprovoditi upravljanje otpadom, ukoliko je to njihov zajednički interes, pod uslovima utvrđenim zakonom i sporazumom skupština jedinica lokalne samouprave.

DVE ILI VIšE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE ZAJEDNIčKI OBEZBEđUJU I SPROVODE UPRAVLJANJE OTPADOM, POD USLOVIMA I NA NAčIN UTVRđENIM ZAKONOM, STRATEGIJOM I SPORAZUMOM SKUPšTINA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE.

Sporazumom iz stava 1. ovog člana skupštine jedinica lokalne samouprave uređuju naročito: međusobna prava i obaveze u obezbeđivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom na područjima tih jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze komunalnog preduzeća, odnosno drugog pravnog ili fizičkog lica u obavljanju te delatnosti, način donošenja odluka u slučaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje upravljanja otpadom.

U SLUčAJU DA DVE ILI VIšE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NE OBEZBEDE I NE SPROVODE UPRAVLJANJE OTPADOM POD USLOVIMA I NA NAčIN UTVRđEN U STAVU 1. OVOG čLANA, ODLUKU O ZAJEDNIčKOM OBEZBEđIVANJU I SPROVOđENJU UPRAVLJANJA OTPADOM NA TERITORIJI TIH JEDINICA LOKALNIH SAMOUPRAVA, NA PREDLOG MINISTARSTVA, ODNOSNO NADLEžNOG ORGANA AUTONOMNE POKRAJINE, DONOSI VLADA.

Agencija za zaštitu životne sredine

Član 22.

Agencija za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija) vodi i ažurira bazu podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

AGENCIJA ZA ZAšTITU žIVOTNE SREDINE (U DALJEM TEKSTU: AGENCIJA) OBAVLJA POSLOVE KOJI SE ODNOSE NA:

1) VOđENJE I AžURIRANJE BAZE PODATAKA O UPRAVLJANJU OTPADOM U INFORMACIONOM SISTEMU ZAšTITE žIVOTNE SREDINE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE ZAšTITA žIVOTNE SREDINE;

2) VOđENJE PODATAKA O RASPOLOžIVIM I POTREBNIM KOLIčINAMA OTPADA, UKLJUčUJUćI SEKUNDARNE SIROVINE, RAZMENU I STAVLJANJE NA RASPOLAGANJE TIH PODATAKA ELEKTRONSKIM PUTEM;

3) IZVEšTAVANJE O UPRAVLJANJU OTPADOM, U SKLADU SA PREUZETIM MEđUNARODNIM OBAVEZAMA.

Kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad

Član 31.

Kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad može biti lice koje:

1) nije kažnjavano za bilo koje krivično delo;

2) ima završene osnovne akademske studije u trajanju od četiri godine ili diplomske akademske studije u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa obavljenim pripravničkim stažom.

Pravno lice koje obavlja poslove upravljanja opasnim otpadom mora imati najmanje jednog zaposlenog sa visokim obrazovanjem stečenim na diplomskim akademskim studijama, sa više od tri godine radnog iskustva na tim poslovima.

KVALIFIKOVANO LICE ODGOVORNO ZA STRUčNI RAD ZA UPRAVLJANJE NEOPASNIM OTPADOM JE LICE KOJE:

NIJE KAžNJAVANO ZA BILO KOJE KRIVIčNO DELO;

IMA NAJMANJE SREDNJU STRUčNU SPREMU, SA OBAVLJENIM PRIPRAVNIčKIM STAžOM.

KVALIFIKOVANO LICE ODGOVORNO ZA STRUčNI RAD ZA UPRAVLJANJE OPASNIM OTPADOM JE LICE KOJE:

NIJE KAžNJAVANO ZA BILO KOJE KRIVIčNO DELO;

IMA ZAVRšENE OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE U TRAJANJU OD čETIRI GODINE ILI DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE U PRIRODNO-MATEMATIčKIM, MEDICINSKIM ILI TEHNIčKO-TEHNOLOšKIM NAUKAMA I DA IMA NAJMANJE TRI GODINE RADNOG ISKUSTVA.

PRAVNO LICE I PREDUZETNIK KOJI OBAVLJA POSLOVE UPRAVLJANJA OTPADOM MORA IMATI NAJMANJE JEDNO STALNO ZAPOSLENO KVALIFIKOVANO LICE ODGOVORNO ZA STRUčNI RAD ZA UPRAVLJANJE NEOPASNIM I /ILI OPASNIM OTPADOM.

Postrojenje za upravljanje otpadom

Član 33.

Skladištenje, tretman ili odlaganje otpada može vršiti:

1) privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice koje je osnovano za vršenje delatnosti skladištenja, tretmana ili odlaganja otpada, u skladu sa zakonom;

2) pravno lice na osnovu dozvole i ugovora o obavljanju delatnosti od lokalnog značaja zaključenog sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

1) PRIVREDNO DRUšTVO, PREDUZEćE ILI DRUGO PRAVNO LICE, ODNOSNO PREDUZETNIK KOJE KOJI OBAVLJA DELATNOST SKLADIšTENJA, TRETMANA ILI ODLAGANJA OTPADA, U SKLADU SA ZAKONOM;

2) PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK NA OSNOVU DOZVOLE I UGOVORA O OBAVLJANJU DELATNOSTI OD LOKALNOG ZNAčAJA ZAKLJUčENOG SA JEDINICOM LOKALNE SAMOUPRAVE, U SKLADU SA ZAKONOM.

Koncesijom se može steći pravo obavljanja delatnosti upravljanja otpadom, odnosno izgradnje, korišćenja i održavanja postrojenja za upravljanje otpadom, u skladu sa zakonom kojim se uređuju koncesije.

Izgradnja i rad postrojenja za upravljanje otpadom mora biti u skladu sa odredbama ovog zakona, zakona kojim se uređuje izgradnja objekata i drugim zakonima.

Postrojenje za upravljanje otpadom ne može da započne sa radom pre dobijanja dozvole za upravljanje otpadom u skladu sa ovim zakonom.

U postrojenjima za upravljanje otpadom otpad se može skladištiti, tretirati ili odlagati samo u skladu sa izdatom dozvolom.

Lokacija za izgradnju i rad postrojenja

Član 34.

Jedna ili više jedinica lokalne samouprave određuju lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji, pod uslovima utvrđenim zakonom, kao i sporazumom iz člana 21. stav 2. ovog zakona ako više skupština jedinica lokalne samouprave zajedno odlučuju o lokaciji postrojenja za upravljanje otpadom.

U slučaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave u pogledu određivanja lokacije postrojenja za upravljanje otpadom, odluku o lokaciji, na predlog ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, donosi Vlada.

U slučaju izgradnje postrojenja za tretman ili odlaganje opasnog otpada, ministarstvo donosi odluku o lokaciji, u skladu sa zakonom i po prethodno pribavljenom mišljenju jedinice lokalne samouprave, odnosno i autonomne pokrajine za postrojenja koja se grade na njenoj teritoriji.

Pri određivanju lokacija za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom uzimaju se u obzir naročito:

1) količine i vrste otpada;

2) način skladištenja, tretmana ili odlaganja otpada, odnosno vrste objekata i postrojenja;

3) geološka, hidrološka, hidrogeološka, topografska, seizmološka i pedološka svojstva zemljišta i mikroklimatske karakteristike područja;

4) blizina zaštićenih prirodnih dobara i odlike predela.

Ministar propisuje bliže uslove i kriterijume za određivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom (postrojenje za skladištenje, postrojenje za fizičko-hemijski tretman, postrojenje za biološki tretman i druga postrojenja).

Tretman otpada

Član 37.

Tretman otpada obavlja se primenom najboljih dostupnih tehnika i tehnologija u skladu sa ovim zakonom.

Postrojenja i oprema za tretman otpada mogu biti stacionarna ili mobilna.

Tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju vrši se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.

Za tretman otpada u mobilnom postrojenju pribavlja se i odobrenje za lokaciju koje izdaje jedinica lokalne samouprave, kao i druge dozvole, saglasnosti ili isprave u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

MINISTAR PROPISUJE VRSTE MOBILNIH POSTROJENJA ZA KOJE SE IZDAJE DOZVOLA ZA TRETMAN OTPADA.

Odlaganje otpada na deponiju

Član 42.

Odlaganje otpada na deponiju vrši se ako ne postoji drugo odgovarajuće rešenje, u skladu sa načelom hijerarhije upravljanja otpadom.

Otpad se odlaže na deponiju koja ispunjava tehničke, tehnološke i druge uslove i zahteve, u skladu sa dozvolom izdatom na osnovu ovog zakona.

Pre odlaganja, operater na deponiji obezbeđuje proveru dopremljenog otpada, odnosno njegovu identifikaciju prema vrsti, količini i svojstvima, kroz utvrđivanje mase otpada i kontrolu prateće dokumentacije pre preuzimanja.

Otpad se pre odlaganja tretira u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa.

Deponije otpada se dele u tri klase, u zavisnosti od vrste otpada koji se na njima odlaže, i to:

1) deponije za inertan otpad;

2) deponije za neopasan otpad;

3) deponije za opasan otpad.

Zajedničko odlaganje opasnog otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji nije dozvoljeno, OSIM U SLUčAJEVIMA UTVRđENIM POSEBNIM PROPISOM.

Vlada bliže propisuje:

1) uslove i kriterijume za određivanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za projektovanje, izgradnju i rad deponija otpada;

2) vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno, količine biorazgradivog otpada koje se mogu odložiti, kriterijume i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje otpada na deponiju, način i procedure rada i zatvaranja deponije;

3) sadržaj i način monitoringa rada deponije, kao i naknadnog održavanja posle zatvaranja deponije.

Izdavanje i vrste dozvola

Član 59.

Za obavljanje jedne ili više delatnosti u oblasti upravljanja otpadom pribavljaju se dozvole, i to:

1) dozvola za sakupljanje otpada;

2) dozvola za transport otpada;

3) dozvola za skladištenje otpada;

4) dozvola za tretman otpada;

5) dozvola za odlaganje otpada.

Za obavljanje više delatnosti jednog operatera može se izdati jedna integralna dozvola.

Dozvola za sakupljanje i transport opasnog otpada izdaje se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.

Dozvole iz st. 1. i 2. ovog člana izdaju se za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom za koje se, prema propisima kojima se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine, ne izdaje integrisana dozvola, KAO I ZA RAD POSTOJEĆIH POSTROJENjA U OBLASTI UPRAVLjANjA OTPADOM KOJA PODLEŽU IZDAVANjU INTEGRISANE DOZVOLE

Protiv rešenja kojim je izdata dozvola iz stava 4. ovog člana operater može izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Nadležnost za izdavanje dozvola

Član 60.

Dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, dozvolu za tretman inertnog i neopasnog otpada spaljivanjem i dozvolu za tretman otpada u mobilnom postrojenju izdaje ministarstvo.

Dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji više jedinica lokalne samouprave izdaje ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni organ autonomne pokrajine.

Autonomnoj pokrajini poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji autonomne pokrajine i za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadležni organ autonomne pokrajine.

Gradu, odnosno gradu Beogradu poverava se izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji grada, odnosno grada Beograda.

Opštini se poverava izdavanje dozvole za sakupljanje i transport inertnog i neopasnog otpada na njenoj teritoriji, kao i izdavanje dozvole za privremeno skladištenje inertnog i neopasnog otpada na lokaciji proizvođača, odnosno vlasnika otpada.

OPŠTINI SE POVERAVA IZDAVANjE DOZVOLE ZA SAKUPLjANjE, TRANSPORT, SKLADIŠTENjE, TRETMAN I ODLAGANjE INERTNOG I NEOPASNOG OTPADA NA NjENOJ TERITORIJI.”

Izuzeci

Član 61.

Dozvola se ne izdaje za:

1) kretanje otpada unutar lokacije proizvođača otpada;

2) kontejnere za otpad iz domaćinstva na javnim mestima;

3) mesta na kojima se skladišti manje od 10 tona inertnog otpada;

4) mesta na kojima se skladišti manje od 2 tone neopasnog otpada.

3) SKLADIšTA KAPACITETA MANJE OD 10 TONA INERTNOG OTPADA;

4) SKLADIšTA KAPACITETA MANJE OD 2 TONE NEOPASNOG OTPADA.

5) MEHANIčKU PRIPREMU NEOPASNOG OTPADA ZA TRANSPORT (PRESOVANJE, BALIRANJE, SECKANJE I DR.).

Za mesta na kojima se skladišti inertni i neopasni otpad iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana, izdaje se potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole.

Zahtev za izuzimanje od obaveze pribavljanja dozvole sadrži naročito:

1) podatke o operateru;

2) podatke o postrojenju i lokaciji;

3) podatke o kapacitetu postrojenja;

4) saglasnost na procenu rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu i plan zaštite od udesa ako je operater u obavezi da takvu saglasnost pribavi.

Ministar bliže propisuje sadržinu potvrde iz stava 2. ovog člana.

Zahtev za izdavanje dozvole

Član 62.

Operateri postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje otpada podnose zahtev za izdavanje dozvole.

Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana sadrži:

1) podatke o podnosiocu zahteva;

2) podatke o postrojenju i lokaciji;

3) podatke o kapacitetu postrojenja;

4) podatke o vrsti, količini i poreklu otpada;

5) metode i tehnologije koje će se koristiti;

6) podatke o opremi i uređajima koji će se koristiti;

7) broj zaposlenih i njihove kvalifikacije;

8) podatke o kvalifikovanom licu odgovornom za stručni rad.

Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana, operater prilaže sledeću dokumentaciju:

1) potvrdu o registraciji;

2) radni plan postrojenja za upravljanje otpadom;

3) plan zaštite od udesa i overen elaborat zaštite od požara, u skladu sa zakonom;

4) plan za zatvaranje postrojenja;

5) izjavu o metodama tretmana ili odlaganja otpada;

6) izjavu o metodama tretmana i odlaganja ostataka iz postrojenja;

7) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ili studiju o proceni uticaja zatečenog stanja, u skladu sa zakonom;

7) SAGLASNOST NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ILI STUDIJU O PROCENI UTICAJA ZATEČENOG STANjA ILI AKT O OSLOBOĐENjU OD OBAVEZE IZRADE PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU, U SKLADU SA ZAKONOM;

8) kopije odobrenja i saglasnosti drugih nadležnih organa, izdatih u skladu sa zakonom;

9) finansijske i druge garancije ili odgovarajuće osiguranje za slučaj udesa ili štete pričinjene trećim licima;

10) potvrdu o uplati odgovarajuće administrativne takse.

Nadležni organ za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada, po potrebi, može zahtevati dodatne podatke, informacije ili dokumentaciju za izdavanje dozvole.

Ministar propisuje obrazac zahteva za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana.

Dozvola za sakupljanje i transport otpada

Član 70.

Dozvola za sakupljanje i/ili transport otpada izdaje se licu registrovanom za obavljanje delatnosti sakupljanja, odnosno licu koje ima svojstvo prevoznika u skladu sa zakonima kojima se uređuje prevoz u javnom saobraćaju, odnosno domaćem prevozniku, u skladu sa zakonima kojima se uređuje međunarodni javni prevoz, osim:

1) ako sam proizvođač otpada transportuje otpad u postrojenje za upravljanje otpadom koje za to ima dozvolu, koristeći svoja transportna sredstva, a količine otpada ne prelaze 1000 kilograma po jednoj pošiljci, isključujući opasan otpad;

2) za lice koje prenosi otpad iz domaćinstva u kontejnere, centre za sakupljanje ili u postrojenje za upravljanje otpadom ili vraća ambalažu ili iskorišćene proizvode proizvođaču ili prodavcu;

3) za fizička lica, odnosno individualne sakupljače otpada, koji su kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave registrovani za sakupljanje razvrstanog neopasnog otpada. SAKUPLJAJU RAZVRSTAN NEOPASAN OTPAD NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o podnosiocu zahteva, registraciji za obavljanje delatnosti, vrsti i količini otpada, lokaciji i opremi za sakupljanje, prevoznim sredstvima i druge podatke na zahtev nadležnog organa za izdavanje dozvole.

Dozvolom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se obavezne mere postupanja prilikom sakupljanja, odnosno transporta inertnog, neopasnog i opasnog otpada, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa.

Dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se na period od pet godina i može se obnoviti.

Ako pravno ili fizičko lice iz stava 1. ovog člana ne postupa u skladu sa uslovima propisanim dozvolom, nadležni organ za izdavanje dozvole donosi rešenje o oduzimanju dozvole, u skladu sa članom 67. ovog zakona.

Uvoz, izvoz i tranzit otpada

Član 72.

Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada podnosi se u skladu sa zakonom.

Za svako prekogranično kretanje otpada, uz zahtev za izdavanje dozvole, ministarstvu se podnosi dokumentacija koja sadrži naročito:

1) ugovor zaključen između uvoznika i izvoznika;

2) dokaze o obaveštenju i/ili odobrenju svih država kroz koje otpad prolazi do krajnjeg odredišta;

2) OPšTU I POSEBNU DOKUMENTACIJU KOJA SE PODNOSI UZ ZAHTEV U SKLADU SA POSEBNIM PROPISOM;

3) druge dokaze i dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Za prekogranično kretanje otpada podnosilac zahteva obezbeđuje odgovarajuću finansijsku garanciju i polisu osiguranja ili drugi oblik osiguranja zavisno od zahteva države uvoza ili tranzita, u iznosu koji je potreban za troškove tretmana otpada, kao i za troškove sanacije u slučaju udesa.

MINISTARSTVO DONOSI ODLUKU PO ZAHTEVU ZA ODOBRAVANJE UVOZA, IZVOZA I TRANZITA OTPADA NA OSNOVU čINJENICA SADRžANIH U DOKUMENTACIJI KOJA SE PODNOSI UZ ZAHTEV, PRI čEMU POSEBNO UZIMA U OBZIR:

DA LI JE UVOZ/IZVOZ OTPADA ZABRANJEN ZA POTREBE PONOVNOG ISKORIšćENJA ILI ODLAGANJA U DRžAVI UVOZA/IZVOZA;

DA LI DRžAVA IZVOZA/TRANZITA/UVOZA PRIMENJUJE SISTEM OBAVEšTAVANJA O PREKOGRANIčNOM KRETANJU OTPADA KOJI NIJE OPASAN OTPAD;

DA LI ćE SE SA OTPADOM NAMENJENIM ZA PONOVNO ISKORIšćENJE ILI ODLAGANJE POSTUPATI NA EKOLOšKI PRIHVATLJIV NAčIN;

DA LI SE PONOVNO ISKORIšćENJE VRšI U POSTROJENJIMA DRžAVE UVOZA KOJA IMAJU NIžI STANDARD TRETMANA ZA ODREđENU VRSTU OTPADA NEGO U DRžAVI IZVOZA, UZIMAJUćI U OBZIR POTREBU OBEZBEđIVANJA ODGOVARAJUćEG FUNKCIONISANJA UNUTRAšNJEG TRžIšTA;

STANJE PRERAđIVAčKIH KAPACITETA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE, PODATKE O RASPOLOžIVIM I POTREBNIM KOLIčINAMA OTPADA KAO SEKUNDARNE SIROVINE KOJE VODI AGENCIJA;

ZAšTITU NEOBNOVLJIVIH PRIRODNIH I ENERGETSKIH RESURSA I PRIMENU STANDARDA ZAšTITE žIVOTNE SREDINE;

NACIONALNI CILJEVI PRERADE ZA ODREđENE VRSTE OTPADA.

Dozvola za uvoz, izvoz i tranzit otpada NA čIJE SE PREKOGRANIčNO KRETANJE PRIMENJUJE KONTROLNI POSTUPAK PROPISAN POTVRđENIM MEđUNARODNIM UGOVOROM izdaje se u roku od 60 dana od dana prijema zahteva iz stava 2. ovog člana.

Uvoz, izvoz i tranzit otpada koji se obavlja u više pošiljki odobrava se za period do 12 meseci.

Podnosilac zahteva može zatražiti dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit više pošiljki u slučaju kada se radi o otpadu istih fizičko-hemijskih osobina, koji se otprema na isto odredište preko istih graničnih prelaza.

Izvoznik, odnosno uvoznik je dužan da do 31. marta tekuće godine dostavi ministarstvu podatke o izvršenom izvozu, odnosno uvozu otpada za prethodnu godinu.

Ako izvoznik ne dostavi podatke iz stava 7. ovog člana ministarstvo izvozniku zabranjuje dalji izvoz otpada sve dok izvoznik ne dostavi podatke i o zabrani obaveštava organ nadležan za poslove carine.

Vlada bliže propisuje:

1) listu opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen;

2) listu opasnog otpada koji se može uvoziti;

3) listu opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen;

4) listu neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen;

5) listu neopasnog otpada za koji se ne izdaje dozvola, sa dokumentacijom koja prati prekogranično kretanje;

6) sadržinu, izgled i uputstvo za popunjavanje Obaveštenja o prekograničnom kretanju otpada;

7) sadržinu, izgled i uputstvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada.

Izveštavanje

Član 75.

Proizvođač i vlasnik otpada, izuzev domaćinstva, dužan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji.

PRAVNA LICA, ODNOSNO PREDUZETNICI KOJI UčESTVUJU U PROMETU OTPADA DUžNI SU DA AGENCIJI DOSTAVLJAJU PODATKE O VRSTI I KOLIčINI OTPADA, UKLJUčUJUćI I SEKUNDARNE SIROVINE KOJE SU STAVLJENE U PROMET, NA PROPISAN NAčIN.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži podatke o: vrsti, količini, poreklu, karakterizaciji i klasifikaciji, sastavu, skladištenju, transportu, uvozu, izvozu, tretmanu i odlaganju nastalog otpada, kao i otpada primljenog u postrojenje za upravljanje otpadom.

Proizvođač i vlasnik otpada čuva najmanje pet godina osnovna dokumenta i podatke iz izveštaja iz stava 1. ovog člana.

Jedinica lokalne samoupravu vodi i čuva evidenciju o prikupljenom komunalnom otpadu, kao i popis neuređenih deponija i podatke o tome dostavlja Agenciji.

Agencija čuva originale izveštaja o otpadu najmanje 25 godina za potrebe statistike Republike Srbije o proizvodnji otpada.

Agencija jedanput godišnje, najkasnije do 31. maja tekuće godine, kao i po potrebi, odnosno na zahtev, dostavlja podatke ministarstvu.

Ministar propisuje:

1) obrazac dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje;

2) metodologiju za prikupljanje podataka o sastavu i količinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave.;

3) METODOLOGIJU ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA O VRSTAMA I KOLIčINAMA OTPADA, UKLJUčUJUćI I SEKUNDARNE SIROVINE, KOJE SU STAVLJENE U PROMET.

Odgovornost proizvođača i vlasnika otpada

Član 78.

Proizvođač ili vlasnik otpada snosi troškove sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i odlaganja otpada u skladu sa zakonom.

Troškove uklanjanja otpada odloženog izvan deponije, čije poreklo ne može da se utvrdi, odnosno ustanovi njegova veza sa proizvođačem, odnosno licem koje ga je odložilo, snosi jedinica lokalne samouprave.

Domaćinstva snose troškove upravljanja otpadom u skladu sa propisima kojima se uređuju komunalne delatnosti.

PRAVNA LICA I PREDUZETNICI KOJI UčESTVUJU U PROMETU OTPADA, UKLJUčUJUćI SEKUNDARNE SIROVINE PLAćAJU NAKNADU RADI OBEZBEđIVANJA MEHANIZMA RAZMENE I STAVLJANJA NA RASPOLAGANJE PODATAKA IZ čLANA 22. STAV 1. TAčKA 2) KOJE VODI AGENCIJA.

SREDSTVA OSTVARENA OD NAKNADE IZ STAVA 4. OVOG čLANA PRIHOD SU BUDžETA I KORISTE SE NAMENSKI PREKO AGENCIJE ZA POTREBE FUNKCIONISANJA I UNAPREđENJA INFORMACIONOG SISTEMA ZAšTITE žIVOTNE SREDINE.

VLADA PROPISUJE OBVEZNIKE I VISINU NAKNADE ZA VOđENJE PODATAKA O RASPOLOžIVIM I POTREBNIM KOLIčINAMA OTPADA, UKLJUčUJUćI SEKUNDARNE SIROVINE, RAZMENU I STAVLJANJE NA RASPOLAGANJE TIH PODATAKA ELEKTRONSKIM PUTEM.

Cena usluga za upravljanje otpadom

Član 79.

Pravno ili fizičko lice koje obavlja delatnost sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana ili odlaganja otpada naplaćuje svoje usluge prema ceni utvrđenoj u skladu sa zakonom.

Cena usluge se određuje u zavisnosti od vrste, količine, karakteristika otpada i učestalosti usluge, kao i od dužine i uslova transporta otpada i ostalih okolnosti koje utiču na cenu organizacije upravljanja otpadom.

Cena usluge deponovanja otpada pokriva sve troškove rada deponije, uključujući finansijske garancije ili druge instrumente i procenjene troškove zatvaranja i naknadnog održavanja lokacije za period od najmanje 30 godina.

Proizvođač ili uvoznik proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, plaća naknadu.

Proizvođač i uvoznik iz stava 4. ovog člana dužan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda, odnosno dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 4. ovog člana prihod su budžeta Republike Srbije i namenski se koriste za investicione i operativne troškove upravljanja posebnim tokovima otpada preko Fonda za zaštitu životne sredine.

Vlada utvrđuje proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, način i rokove dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznike plaćanja naknade, kriterijume za obračun, visinu, DINAMIKU i način obračunavanja i plaćanja naknade.

Inspekcijski nadzor

Član 84.

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih za njegovo izvršavanje vrši ministarstvo, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Inspekcijski nadzor vrši se preko inspektora za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom.

Autonomnoj pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima upravljanja otpadom koji se u celini obavljaju na teritoriji autonomne pokrajine i radom postrojenja za upravljanje otpadom za koje nadležni organ autonomne pokrajine izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona.

Gradu, odnosno gradu Beogradu poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja i transporta inertnog i neopasnog otpada, odnosno nad radom postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada za koje nadležni organ izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona.

Opštini se poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja i transporta inertnog i neopasnog otpada, kao i privremenog skladištenja inertnog i neopasnog otpada na lokaciji proizvođača, odnosno vlasnika otpada, za koje nadležni organ izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona.

OPŠTINI SE POVERAVA VRŠENjE INSPEKCIJSKOG NADZORA NAD AKTIVNOSTIMA SAKUPLjANjA, TRANSPORTA, SKLADIŠTENjA, TRETMANA I ODLAGANjA INERTNOG I NEOPASNOG OTPADA, ZA KOJE NADLEŽNI ORGAN IZDAJE DOZVOLU NA OSNOVU OVOG ZAKONA.

Ovlašćenja inspektora

Član 86.

U vršenju poslova iz člana 85. ovog zakona inspektor je ovlašćen da:

1) naredi sprovođenje plana upravljanja otpadom i njegovo ažuriranje;

1A) NAREDI ZAJEDNIčKO OBEZBEđIVANJE I SPROVOđENJE UPRAVLJANJA OTPADOM NA TERITORIJI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE;

8) naredi proizvođaču otpada da vodi i čuva propisane evidencije, LICU KOJE VRšI PROMET DA DOSTAVLJA PODATKE O VRSTI I KOLIčINI OTPADA, UKLJUčUJUćI I SEKUNDARNE SIROVINE KOJE SU STAVLJENE U PROMET;

2. Prekršaji

Član 90.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, ako:

12) ne vodi, dostavlja i čuva odgovarajuće podatke i izveštaje (član 75. st. 1. i 3) (čLAN 75. ST. 1, 2. I 4);.

Prekršaj odgovornog lica u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu

Član 92.

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu državne uprave, odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu, ako:

ne donese plan upravljanja otpadom (član 20. stav 1. tačka 1);

1A) NE OBEZBEDI I NE SPROVODI UPRAVLJANJE OTPADOM NA TERITORIJI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE POD USLOVIMA I NA NAčIN UTVRđENIM ZAKONOM, STRATEGIJOM I SPORAZUMOM SKUPšTINA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (čLAN 21. STAV 1);

6) ne vodi i ne čuva evidenciju o prikupljenom komunalnom otpadu, kao i popis neuređenih deponija i podatke o tome ne dostavlja Agenciji, odnosno ne dostavlja podatke ministarstvu jedanput godišnje, odnosno na zahtev, NE VODI PODATKE O VRSTI I KOLIčINI OTPADA, UKLJUčUJUćI I SEKUNDARNE SIROVINE KOJE SU STAVLJENE U PROMET (član 75. st. 4. i 6 2, 5. i 7); I Z J A V A

O USKLAĐENOSTI PROPISA SA ACQUIS COMMUNITAIRE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač – Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom

Draft Law on Amendments and Supplements on the Law on Waste Management

3. Usklađenost propisa sa acquis communautaire-om

a) odredbe primarnih izvora prava EU

UEZ, Deo Treći, Naslov XIX, član 174

b) odredbe sekundarnih izvora prava EU

1. Uputstvo Evropskog Parlamenta i Saveta 2006/1013/EC o kretanju otpada

Regulation (EC) No 2006/1013 of the European Parliament and of the Council of 14 June 2006 on shipments of waste Official Journal L 190, 12.7.2006

32006R1013 delimično usklađeno

2. Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta 2006/12/EC o otpadu od 5. aprila 2006

delimično usklađeno

2. Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta 2008/98/EC o otpadu od 19. novembra 2008. godine

Directive 2008/98/ec of the European Parliament and of the Council of 19 november 2008 on waste

delimično usklađeno

3. Direktiva Saveta 96/61/EC o integrisanoj prevenciji i kontroli zagađenja

Council Directive 96/61/EC concerning integrated pollution prevention and control, Official Journal L 257, 10/10/1996

396L0061

potpuno usklađeno

v) ostali izvori prava EU

g) razlozi za delimičnu usklađenost odnosno neusklađenost

Glavne obaveze i odgovornosti u oblasti upravljanja otpadom koje proizilaze iz navedenih propisa EU ugrađene su u tekst zakona, dok je njihova razrada predviđena kroz donošenje podzakonskih propisa.

d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa acquis communautair

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom predviđeno je donošenje posebnih izvršnih propisa (četiri propisa), osim onih koja su predviđena važećim zakonom.

Potpuna usklađenost postići će se kroz prilagođavanje rada privrednih subjekata obavezama i odgovornostima u oblasti upravljanja otpadom na način koji će se detaljno urediti izvršnim propisima.

4. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost konstatovati tu činjenicu.

5. Da li su gore navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Određeni izvori prava EU su prevedeni (integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja), dok propisi EU o otpadu, kao i prekograničnom kretanju otpada još uvek nisu prevedeni.

6. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

Važeći zakon je preveden na engleski jezik. Predlog zakona nije preveden na neki službeni jezik EU.

7. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Ovim Predlogom zakona ne menja bitno uređenje nekog pitanja iz oblasti upravljanja otpadom. Zakon je stavljen na sajt Ministarstva, odnosno javna rasprava u pripremi nacrta zakona ne sprovodi se po posebnom programu.

Predlog zakona je izrađen nakon predloga i sugestija zainteresovanih strana za preciziranjem odredaba važećeg zakona. Takođe, izvršeno je terminološko usklađivanje odredaba Zakona o upravljanju otpadom sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ostavite komentar