Analiza efekata Zakona o javnim preduzećima
Koji su problemi koje zakon treba da reši?
Zakon o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS”, broj 119/12) (u daljem tekstu: Zakon) donet je 15. decembra 2012. godine.
Autentično tumačenje odredaba člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima objavljeno je u „Službenom glasniku RS”, broj 116/2013.
Odredbama člana 39. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 44/14) prestale su da važe odredbe Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS”, br. 119/12 i 116/13 – autentično tumačenje) i to: član 37. stav 1. u delu koji glasi: „nadležno za oblast iz koje je delatnost za čije obavljanje se osniva javno preduzeće”; član 50. stav 6. u delu koji glasi: „obrazovanom za oblast u kojoj je delatnost za koje je obrazovano javno preduzeće (u daljem tekstu: resorno ministarstvo), ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove rada, ministarstvu nadležnom za poslove finansija i ministarstvu nadležnom za poslove lokalne samouprave”; član 52. stav 1. u delu koji glasi: „nadležnom za poslove finansija, ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, ministarstvu nadležnom za poslove rada i resornom ministarstvu” i član 52. stav 2. u delu koji glasi: „resorno”.
Shodno odredbama Zakona o javnim preduzećima, javno preduzeće je preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Delatnosti od opšteg interesa, u smislu tog zakona, jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije; proizvodnje i prerade uglja; istraživanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tečnog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja; telekomunikacija; izdavanja službenog glasila Republike Srbije; izdavanja udžbenika; upravljanja nuklearnim objektima, korišćenja, upravljanja, zaštite i unapređivanja dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena područja), proizvodnja, promet i prevoz naoružanja i vojne opreme, upravljanja otpadom, kao i komunalne delatnosti.
Delatnosti od opšteg interesa jesu i delatnosti od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave, utvrđene zakonom ili aktom Vlade.
S obzirom na izneto, odredbe tog zakona odnose se na 23 javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, 10 društava sa ograničenom odgovornošću i 4 akcionarska društva.
Tabela 1. Javna preduzeća i privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija
1. JP „Elektroprivreda Srbije”
20. Državna lutrija Srbije doo
2. „Železnice Srbije” ad
21. „Infrastruktura železnice Srbije” ad
3. JP Pošta Srbije
22. „Srbija Voz” ad
4. JP „Elektromreža Srbije”
23. „Srbija kargo” ad
5. JP „Putevi Srbije”
24. JP „NP Fruška Gora”
6. „Koridori Srbije” doo
25. JP „NP Kopaonik”
7. JP „Srbijagas”
26. JP „NP Tara”
8. JP PEU Resavica
27. JP „NP Đerdap”
9. JP „Srbijašume”
28. Park prirode „Mokra gora” doo
10. JVP „Srbijavode”
29. JP „NP Šar Planina”
11. JP „Transnafta”
30. Rezervat „Uvac” doo
12. „Jat-Tehnika” doo
31. D.O.O. Park Palić
13. JP „Službeni glasnik”
32. D.O.O. za razvoj turizma „Tvrđava Golubački grad”
14. JP „Jugoimport” SDPR
33. JP „Mreža most” Beograd
15. JP „Emisiona tehnika i veze”
34. JP „Stara planina”
16. JP „Nuklearni objekti Srbije”
35. „Prosvetni pregled”doo
17. JP za skloništa
36. „DIPOS” doo
18. JP „Skijališta Srbije”
37. „Metohija” doo
19. JP „Zavod za udžbenike”
Prema podacima iz tromesečnih izveštaja o realizaciji programa poslovanja, registrovano je 691 javnih preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina/jedinica lokalne samouprave i to:
-465 javno-komunalnih koja obavljaju komunalne delatnosti,;
-170 javnih preduzeća koja obavljaju delatnost uređenja naselja i
-56 javnih preduzeća koja se bave informativnom, radio-difuznom i televizijskom delatnošću, sportskim i kulturnim delatnostima.
Programom ekonomskih reformi, Vlada se, pored ostalog, opredelila i za uvođenje profesionalizacije u poslovanju javnih preduzeća i odgovornog korporativnog upravljanja u onim preduzećima koja će ostati pod državnom kontrolom, uz izmeštanje socijalne politike iz javnih preduzeća u sistem socijalne zaštite, kao i postepeno i odgovorno smanjivanje državnog udela u privredi.
U prethodnom periodu, velika budžetska izdvajanja odnosila su se na pomoć državnim i javnim preduzećima. Osim subvencija, uglavnom za tekuće poslovanje (JP PEU Resavica i „Železnice Srbije”) i namenskih subvencija (npr. za održavanje puteva), došlo je do velikog rasta izdataka po osnovu budžetskih kredita i plaćanja po garantovanim kreditima javnim preduzećima. Prema podacima iz Fiskalne strategije za 2016. godinu sa projekcijama za 2017. i 2018. godinu, izdaci za budžetske kredite i plaćanja po osnovu aktiviranih garancija dostigli su učešće od 2,2% BDP u 2014. godini. Plan je da u narednom periodu ovi rashodi smanjuju učešće, tako da u 2018. godini ne prelaze 0,5% BDP.
Projekcijom prihoda u naredne tri godine predviđena su i značajna sredstva po osnovu uplate dobiti od strane javnih preduzeća. U proseku je planirano do 0,3% BDP po ovom osnovu u naredne tri godine. Mnoge odluke vezane za javna preduzeća imaju značajne potencijalne ili stvarne fiskalne implikacije. Javna preduzeća takođe imaju direktnu vezu sa budžetom, kako na strani prihoda (dividende, porezi i dr.), tako i na strani rashoda (subvencije, krediti i dr.) kao i kroz kreiranje potencijalnih obaveza (garancije, gubici i dr.).
Prema podacima Agencije za privredne registre, ukupni gubici privrede Republike Srbije u 2014. godini iznosili su oko 131,8 mlrd. dinara, što je četiri puta više nego u 2013. godini, kada je gubitak bio 30,9 mlrd. dinara. Ukoliko se izuzmu javna preduzeća i privredna društva u restrukturiranju, stečaju i likvidaciji, ostali deo privrede, koji je i njen najveći deo, čine privredna društva koja su na ukupnom nivou zabeležila pozitivan rezultat od 16.645 mil. dinara. U 2014. godini nešto uspešnije su poslovala javna preduzeća u odnosu na 2013. godinu, koja su smanjila ukupan gubitak za 13,4% i on je iznosio u 2014. godini 42.335 miliona dinara.
Međutim, na osnovu podatka iz finansijskih izveštaja 15 najvećih javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, u periodu 2011-2014. godine, može se zaključiti da se njihov ukupan finansijski rezultat nakon oporezivanja (neto rezultat) iz godine u godinu značajano pogoršao. Kumulirani neto gubitak šest preduzeća u 2014. godini (JP Srbijagas, Železnice Srbije ad, JP EPS, JP Putevi Srbije, JP Zavod za udžbenike, JP Emisiona tehnika i veze) iznosio je 76.683.630 hiljada dinara, dok je kumulirani neto dobitak osam javnih preduzeća iznosio 9,500,219 hiljada dinara.
Izvor: Agencija za privredne registre, finansijski izveštaji u periodu od 2011– 2014. godine
U cilju sprečavanja nastanka novih i realizacije postojećih fiskalnih rizika uvedena je bolja kontrola i praćenje poslovanja javnih preduzeća i pristupilo se restrukturiranju tri velika javna preduzeća (EPS, Srbijagas i Železnice Srbije).
Kako bi se proces restrukturiranja uspešno realizovao neophodno je u narednom periodu sprovesti mere dogovorene u pojedinačnim korporativnim i finansijskim planovima restrukturiranja, a ostvarenje ovih ciljeva treba da prati i unapređena regulativa u oblasti poslovanja javnih preduzeća, najpre Zakona o javnim preduzećima.
U tom cilju izvršena je analiza primene Zakona o javnim preduzećima u prethodnom periodu, pri čemu su uočeni sledeći problemi:
Nejasnoće u vezi sa odredbama kojima se uređuje na koje privredne subjekte se Zakon primenjuje
Neophodno je preciznije utvrditi na koja se privredna društva Zakon primenjuje i preciznije definisati delatnosti od opšteg interesa, delatnosti od strateškog značaja i delatnosti koje su neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave. Važeći Zakon nije precizno utvrdio delatnosti od strateškog značaja za Republike Srbiju, kao ni delatnosti koje su neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave, niti je to precizirano aktom Vlade.
Nedovoljno definisana sadržina akta o osnivanju javnog preduzeća
Važeći Zakon ne sadrži odredbe kojima se uređuje da akt o osnivanju javnih preduzeća sadrži odredbu koja se odnosi na raspolaganje stvarima u javnoj svojini koja su preneta u svojinu javnog preduzeća. Zakon ne predviđa da akt o osnivanju sadrži podatak o procenualnim udelima osnivača u osnovnom kapitalu.
Raspolaganje imovinom i kapital javnog preduzeća
Važećim Zakonom o javnim preduzećima utvrđeno je kapital u javnom preduzeću podeljen na udele određene nominalne vrednosti i upisuje se u registar, ali nije predviđeno da se vrednost nenovčanog uloga osnivača ili člana utvrđuje na osnovu procene izvršene na način propisan zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava.
Organi javnog preduzeća
Važećim Zakonom utvrđeno je da upravljanje u javnom preduzeću može biti jednodomno ili dvodomno. U slučaju jednodomnog upravljanja organi društva su nadzorni odbor i direktor, a u slučaju dvodomnog upravljanja organi društva su nadzorni odbor, izvršni odbor i direktor. Kod dvodomnog upravljanja ustanovljena su dva kolektivna organa: nadzorni odbor i izvršni odbor, što ostavlja mogućnost da direktor predlaže odluke sebi kao predsedniku izvršnog odbora.
Neadekvatno definisani uslovi za članstvo u nadzornom odboru
Važeći Zakon o javnim preduzećima utvrdio je samo opšte uslove koje treba da ispuni nezavisni član nadzornog odbora, na osnovu kojih proizilazi da on ne mora imati određeno radno iskustvo u struci na poslovima koji su povezani sa delatnostima koje obavlja javno preduzeće. Takođe važećim Zakonom o javnom preduzeću nije jasno precizirana odredba koja se odnosi na angažovanje nezavisnog člana nadzornog odbora, odnosno nezavisni član nadzornog odbora može biti lice koje nije bilo zaposleno u javnom preduzeću ili zavisnom društvu kapitala ili drugom društvu kapitala povezanim sa javnim preduzećem u poslednje dve godine pre stupanja na dužnost člana nadzornog odbora, odnosno da nije bilo angažovano po drugim osnovama u javnom preduzeću, kao i da nije bilo angažovano po drugim osnovama, osim radnog odnosa u javnom preduzeću. U praksi se pokazalo da je neophodno jasnije odrediti uslove za izbor predsednika i članova nadzornog odbora i preciznije odrediti uslove koje mora da ispunjava nezavisni član nadzornog odbora.
Prestanak mandata predsedniku i članovima nadzornog odbora i uslovi za razrešenje
Važeći Zakon o javnim preduzećima utvrdio je da mandat predsedniku i članovima nadzornog odbora prestaje istekom perioda na koji su imenovani, ostavkom ili razrešenjem. Predsednik i članovi nadzornog odbora razrešavaju se pre isteka perioda na koji su imenovani ukoliko nadzorni odbor ne dostavi osnivaču na saglasnost program poslovanja, osnivač ne prihvati finansijski izveštaj javnog preduzeća, propuste da preduzmu neophodne mere pred nadležnim organima u slučaju postojanja sumnje da odgovorno lice javnog preduzeća deluje na štetu javnog preduzeća kršenjem direktorskih dužnosti, nesavesnim ponašanjem i na drugi način, kao i u slučaju da javno preduzeće ne ispuni program poslovanja ili ne ostvari ključne pokazatelje učinka. Takođe, Zakon nije predvideo mogućnost da predsednik i član nadzornog odbora može biti razrešen ukoliko u toku trajanja mandata bude osuđen za krivično delo.
Nadležnosti nadzornog odbora
Važeći Zakon o javnim preduzećima utvrdio je da nadzorni odbor utvrđuje finansijske izveštaje javnog preduzeća i dostavlja ih osnivaču radi davanja saglasnosti. Odgovornost za sastavljanje finansijskog izveštaja treba pre svega da ima direktor kao zastupnik preduzeća i lice koje je odgovorno za sastavljanje finansijskog izveštaja.
Prema važećem Zakonu, nadzorni odbor imenuje izvršne direktore javnog preduzeća na a predlaže ih direktor.
Uslovi za imenovanje direktora i izvršnih direktora javnog preduzeća
Važeći Zakon o javnim preduzećima utvrdio je opšte uslove za izbor direktora. Pored ostalog, utvrđeno je da direktor može biti lice koje ima najmanje pet godina radnog iskustva, od čega tri godine na poslovima za koje je osnovano javno preduzeće ili najmanje tri godine na rukovodećim položajima. Zakon ne isključuje mogućnost da direktor može biti i lice kome su izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela.
Zamenik direktora javnog preduzeća
Važeći Zakon o javnim preduzećima nije utvrdio funkciju zamenika direktora, ali ona u praksi postoji kod velikog broja javnih preduzeća.
Delokrug poslova direktora
Važeći Zakon o javnim preduzećima nije dao mogućnost direktoru javnog preduzeća koje ima dvodomno upravljanje da imenuje izvršne direktore, koji su njegovi najbliži saradnici, već samo mogućnost da ih predlaže nadzornom odboru, koji imenuje izvršne direktore.
Izbor direktora
Od donošenja Zakona o javnim preduzećima mali broj direktora je izabran na osnovu javnog konkursa. Važeći Zakon je dao mogućnost da se direktor javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave bude izabran prema odredbama Zakona o radu, odnosno da su uslovi za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija znatno strožiji u odnosu na uslove za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave.
Razrešenje direktora
Važeći Zakon o javnim preduzećima utvrdio je da direktor može biti razrešen ukoliko u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove koji su predviđeni zakonom, ukoliko se utvrdi da je zbog nestručnog i nesavesnog obavljanja dužnosti i postupanja suprotno pažnji dobrog privrednika i ozbiljnih propusta u donošenju i izvršavanju odluka i organizovanju poslova u javnom preduzeću, došlo do znatnog odstupanja od ostvarivanja osnovnog cilja poslovanja javnog preduzeća, odnosno od plana javnog preduzeća i drugim slučajevima propisanim zakonom. Na osnovu dosadašnje primene zakona uočeno je da je neophodno proširiti mogućnosti za razrešenje direktora.
Program poslovanja
Važeći Zakon o javnim preduzećima nije jasno definisao da saglasnost na dugoročni i srednjoročni plan rada i razvoja daje osnivač, niti elemente plana, već se odredbe Zakona koje se odnose na dostavljanje i sadržinu programa odnose na program poslovanja. Takođe, utvrđena je obaveza dostavljanja programa poslovanja osnivaču najkasnije do 1. decembra tekuće za narednu godinu za sva javna preduzeća i privredna društva koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, što je znatno otežalo planiranje javnim preduzećima i ostalim oblicima organizovanja koji se finansiraju iz budžeta. Važeći Zakon o javnim preduzećima daje mogućnost izrade izmena i dopuna programa poslovanja javnog preduzeća, bez preciziranja razloga za izradu programa o izmenama i dopunama programa poslovanja.
Praćenje realizacije programa poslovanja
Važeći Zakon o javnim preduzećima i podzakonska akta utvrdili su da jedan državni organ (Ministarstvo finansija) propisuje obrasce tromesečnih izveštaja o realizaciji programa poslovanja koje javna preduzeća i privredna društva koja obavljaju delatnost od opšteg interesa dostavljaju drugom organu (Ministarstvu privrede) preko Uprave za trezor koja je organizaciona jedinica Ministarstva finansija. U praksi su zbog ove procedure uočena kašnjenja u dostavljanju navedenih izveštaja, često zbog neblagovremenog distribuiranja ovih izveštaja od jednog do drugog državnog organa.
Takođe, pojedina javna preduzeća nisu dostavljala tromesečne izveštaje o stepenu realizacije programa poslovanja u propisanim rokovima, a važeći zakon nije predvideo kaznene odredbe kojima bi se sankcionisalo takvo postupanje.
Analizom tromesečnih izveštaja javnih preduzeća, utvrđeno je da je u pojedinim slučajevima realizacija značajno manja od planirane, što ukazuje da je planiranje na tromesečnom nivou zasnovano na nerealnim osnovama, bez sveobuhvatne analize poslovanja i uvažavanja specifičnosti delatnosti javnih preduzeća.
Važeći zakon nije predvideo obavezu usvajanja tromesečnog izveštaja o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti.
Neusklađenost Zakona o javnim preduzećima sa Zakonom o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama
Važeći Zakon o javnim preduzećima utvrdio je da ukoliko se usvojeni programi poslovanja javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija i zavisnih društava kapitala čiji je osnivač to javno preduzeće, ne sprovode u skladu sa smernicama ekonomske politike Vlade, naročito u delu politike zarada i zapošljavanja, kao i u pogledu redovnosti u rokovima plaćanja prema privrednim subjektima, ministarstvo nadležno za poslove finansija i ministarstvo nadležno za poslove rada i zapošljavanja neće izvršiti overu obrazaca koje Vlada propisuje za kontrolu obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima. Takođe, važeći Zakon o javnim preduzećima utvrdio je da se ukoliko se usvojeni programi javnih preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i zavisna društva kapitala čiji je osnivač to javno preduzeće, ne sprovode u skladu sa smernicama ekonomske politike Vlade u oblasti politike zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, ili ako se ne poštuju rokovi za izmirenje obaveza ovih javnih preduzeća prema privrednim subjektima utvrđeni zakonom kojim se regulišu rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, ministar nadležan za poslove finansija može izdati nalog da se privremeno obustavi prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća autonomnoj pokrajini, pripadajućeg dela poreza na zarade Gradu Beogradu, odnosno prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave. Sa druge strane, Zakon o izmirenju rokova u komercijalnim transakcijama nije predvideo odredbe koje se odnose na overavanje propisanih obrazaca za kontrolu obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima.
Javnost u radu
Važeći Zakon o javnim preduzećima utvrdio je da se javnost u radu javnog preduzeća, privrednog društva sa većinskim učešćem državnog kapitala koje obavljaju delatnost od opšteg interesa, kao i zavisnog društva kapitala, obezbeđuje redovnim izveštavanjem javnosti o programu rada preduzeća i realizaciji programa, kao i o drugim činjenicama koje mogu biti od interesa za javnost, a naročito: o revidiranim finansijskim godišnjim izveštajima, kao i o mišljenju ovlašćenog revizora na taj izveštaj, izveštaj o posebnim ili vanrednim revizijama, o sastavu nadzornog odbora, o imenima direktora i izvršnih direktora, o organizacionoj strukturi preduzeća, odnosno društva kapitala, kao i načinu komunikacije sa javnošću, kao i da se usvojen program poslovanja i tromesečni izveštaji o realizaciji programa poslovanja, revidirani finansijski godišnji izveštaji, kao i mišljenje ovlašćenog revizora na te izveštaje, sastav i kontakti nadzornog odbora i direktora, kao i druga pitanja značajna za javnost objavljuju na internet stranici.
Od donošenja Zakona, može se konstatovati da je veoma mali broj preduzeća postupao u skladu sa ovim odredbama.
Nadzor nad primenom Zakona
Važeći Zakon o javnim preduzećima nije utvrdio koji državni organ vrši nadzor nad zakonom.
Kaznene odredbe
Važeći Zakon o javnim preduzećima nije definisao kaznene odredbe u slučaju prekršaja odgovornog lica.
Ostala pitanja
Važeći Zakon o javnim preduzećima nije uzimao u obzir pitanja postojanja sukoba interesa, krajnjih rokova do kojih je neophodno završiti postupke za izbor direktora na osnovu javnog konkursa što je dovelo do toga da u praksi postoji mali broj direktora koji je izabran po ovoj proceduri (iako je jedan od razloga donošenja zakona bio izbor direktora na osnovu javnog konkursa), trajanje funkcije vršioca dužnosti direktora i direktora.
Donošenjem novog zakona rešavaju se navedeni problemi, te će predložena rešenja vrlo izvesno uticati na efikasnije i ekonomičnije obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
Koji su željeni ciljevi donošenja zakona?
Osnovni cilj donošenja novog Zakona o javnim preduzećima je efikasnija kontrola javnih preduzeća, povećanje finansijskih performansi javnih preduzeća, efikasnije planiranje poslovnih aktivnosti unapređenje korporativnog upravljanja, poštovanje rokova za dostavu zakonom propisanih dokumenata i veća transparetnost u poslovanju.
Direktni pozitivni efekti novog Zakona su:
– Nedvosmisleno je i jasno propisano da se odredbe Zakona primenjuju na sve oblike organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, odnosno osim javnog preduzeća delatnost od opšteg interesa može da obavlja i: društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo čiji je jedini vlasnik javno preduzeće, društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i zavisno društvo čiji je jedini vlasnik društvo kapitala i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ poverio obavljanje te delatnosti. Novina u Zakonu je i odredba da se poveravanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa društvu kapitala i preduzetniku, vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju javno-privatno partnerstvo i koncesije osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano. Takođe, definisano je da su privredna društva od strateškog značaja za Republiku Srbiju društva u kojima Republika Srbija ima direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 25% osnovnog kapitala društva, kao i da će Vlada u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona utvrditi spisak tih privrednih društava, kao i način vršenja osnivačkih prava Republike Srbije, odnosno javnog preduzeća u takvim društvima;
– Osnivač je dužan da obezbedi da se delatnost od opšteg interesa obavlja u kontinuitetu. Osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće ili društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, osim u slučajevima realizacije projekata javno-privatnog partnerstva, u smislu zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, osim u gradu i gradu Beogradu.
– Zakon je koncipiran tako da osnivač javnog preduzeća i drugog oblika organizovanja koji obavlja delatnost od opšteg interesa, odnosno Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ lokalne samouprave daju saglasnost na određene akte. Do sada je, u slučaju zavisnih društava javnog preduzeća saglasnost na te akte davalo javno preduzeće kao osnivač, a ne organ koji je poverio obavljanje delatnosti od opšteg interesa. To se odrazilo i na potencijalne prihode budžeta, npr. dobit zavisnih društava uplaćivala se javnom preduzeću kao osnivaču, a ne budžetu Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave;
– Organi javnog preduzeća su nadzorni odbor i direktor. Izvršni odbor kao još jedan kolektivni organ prestaje da postoji. Na ovaj način, personalizuje se odgovornost kako direktora, tako i izvršnih direktora. Takođe, predviđeno je da, umesto nadzornog odbora direktor bira izvršne direktore, kao svoje neposredne saradnike;
– Precizirani su i pooštreni uslovi za izbor članova nadzornog odbora i direktora, kako u pogledu radnog iskustva tako i odgovornosti. Takođe, novina u Zakonu je da nezavisan član nadzornog odbora, pored uslova koji propisani za predsednika i člana nadzornog odbora, mora da ispunjava i sledeće uslove: da nije bio angažovan u vršenju revizije finansijskih izveštaja preduzeća u poslednjih pet godina, da nije član političke stranke i da nije postavljeno, imenovano ili izabrano lice i da nije zaposlen niti angažovan po drugom osnovu u javnom preduzeću ili društvu kapitala čiji je osnivač to javno preduzeće. Takođe, i predstavnik zaposlenih u nadzornom odboru mora da ispunjava određene uslove koji se odnose na izbor predsednika i člana nadzornog odbora, uključujući i uslove koji se odnose na isključivost u vršenju revizije finansijskih izveštaja preduzeća u poslednjih pet godina.
– U pogledu odgovornosti u odnosu na važeći Zakon o javnim preduzećima, prošireni su kriterijumi za prestanak mandata predsedniku i članovima nadzornog odbora, pre isteka perioda na koji su imenovani i to: ukoliko u roku od godinu dana od stupanja na snagu zakona, nadzorni odbor ne donese dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja, ukoliko se utvrdi da deluje na štetu javnog preduzeća nesavesnim ponašanjem ili na drugi način i ukoliko u toku trajanja mandata bude osuđen na krivično delo.
– Precizirane su i dopunjene odredbe o uslovima koje treba da ispunjava direktor, postupku izbora direktora, kao i odgovornosti direktora. U pogledu uslova za izbor direktora, pored uslova koji su definisani važećim Zakonom o javnim preduzećima, precizirano je da lice koje može biti imenovano za direktora ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci, odnosno najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća, da poznaje oblast korporativnog upravljanja i da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela.
– Predloženo je da se odredbe koje se odnose na uslove koje direktor mora da ispunjava shodno primenjuju i na postupak za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;
– Proširena je odgovornost direktora za donošenje dugoročnog i srednjoročnog plana poslovne strategije i razvoja i njegovo sprovođenje. Novina je i već pomenuta nadležnost direktora da imenuje izvršne direktora umesto nadzornog odbora;
– Direktor ne može imati zamenika;
– Procedura za izbor direktora je jasnije uređena. Na ovaj način delimično su usvojene primedbe Agencije za borbu protiv korupcije koje su se odnosile na ovaj postupak.
– Uslovi za razrešenje direktora su pooštreni i dopunjeni novim odredbama i to: direktor može biti razrešen ukoliko izveštaj ovlašćenog revizora na godišnji finansijski izveštaj bude negativan, ukoliko ne dostavi program poslovanja i tromesečni izveštaj o realizaciji programa poslovanja u propisanom roku, ukoliko se usvojen program poslovanja ne sprovodi u delu koji se odnosi na zarade i zapošljavanje, ukoliko javno preduzeće vrši isplatu zarada zaposlenima bez overe propisanih obrazaca, ukoliko javno preduzeće utroši sredstva za određene namene iznad visine utvrđene programom poslovanja za te namene, pre pribavljanja saglasnosti. Novina je i pravo direktora da se u roku od 20 dana izjasni o razlozima zbog kojih je predviđeno njegovo razrešenje. Takođe je uređeno da se postupak za imenovanje direktora pokreće šest meseci pre isteka perioda na koji je imenovan, odnosno u roku od 30 dana od dana podnošenja ostavke ili razrešenja;
– Utvrđeno je da period obavljanja funkcije vršioca dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine, kao i da isto lice ne može biti postavljeno za vršioca dužnosti direktora dva puta;
– U vezi sa odredbama koje se odnose na Komisiju za reviziju, utvrđeno je da je nezavisni član nadzornog odbora predsednik Komisije za reviziju, a najmanje jedan član Komisije mora biti lice koje ima zvanje ovlašćenog revizora ili koje ima odgovarajuća znanja i radno iskustvo u oblasti finansija i računovodstva. Proširene su nadležnosti Komisije. Utvrđena je obaveza da najmanje jedanput godišnje Komisija za reviziju podnosi nadzornom odboru izveštaje po osnovu pitanja za koje je nadležna;
– Propisana je obaveza donošenja dugoročnog i srednjoročnog plana poslovne strategije i razvoja, uz saglasnost Vlade, nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, u roku od godinu dana od dana donošenja zakona. Povezivanjem kratkoročnih i dugoročnih ciljeva planiranja sa poslovnom strategijom preduzeća, realnije će se planirati indikatori poslovanja, što će uticati i na kvalitet izveštavanja i jasnije sagledavanje operativnosti poslovanja javnih preduzeća;
– Detaljno su precizirane odredbe koje se odnose na program poslovanja (rok za dostavljanje programa javnih preduzeća koja se ne finansiraju iz budžeta je kao i do sada, 1. decembar tekuće za narednu godinu, za ona koji se finansiraju iz budžeta 15 dana od dana usvajanja akta o budžetu), izuzetno, javna preduzeća koja se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, umesto godišnjeg, mogu da donesu trogodišnji program poslovanja, koji se revidira svake kalendarske godine;
– Izmene i dopune godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja se mogu vršiti isključivo iz strateških i državnih interesa ili usled bitno promenjenih okolnosti poslovanja. To znači da Vlada neće dati saglasnost na izmene i dopune programa poslovanja ukoliko javno preduzeće najpre potroši sredstva pa zatim traži saglasnost od osnivača. Takođe, jasno definisanje mogućnosti za izmene i dopune programa poslovanja imaće uticaj na organe upravljanja koji će vršiti sveobuhvatnu analizu poslovanja. Na taj način biće prekinuta dosadašnja praksa javnih preduzeća da često vrše izmene programa poslovanja, i to ne retko zbog nerealnog planiranja. U 2015. godini Vlada je dala saglasnost na izmene i dopune programa poslovanja 14 javnih preduzeća.
– Izmenjene i dopunjene odredbe o praćenju realizacije programa i to:
utvrđeni su rokovi za dostavljanje programa poslovanja i tromesečnih izveštaja o realizaciji programa poslovanja ;
obrasce izveštaja propisuje ministar privrede;
javno preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina/jedinica lokalne samouprave/ dostavljaju tromesečne izveštaje o realizaciji programa poslovanja nadležnom organu autonomne pokrajine/jedinice lokalne samouprave, a na osnovu tih izveštaja nadležni organ autonomne pokrajine/jedinice lokalne samouprave dostavlja Ministarstvu privrede informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti, a jednom godišnje i analizu poslovanja javnih preduzeća sa preduzetim merama za otklanjanje poremećaja u poslovanju javnog preduzeća;
propisane su kaznene odredbe, odnosno prekršaji čime se direktno povećava stepen kontrole u poslovanju javnog preduzeća, kao i poslovna odgovornost javnog preduzeća prilikom ispunjavanja zakonom propisanih obaveza;
propisana je obaveza raspisivanja javnog konkursa za sva javna preduzeća u kojima to već nije učinjeno po važećem Zakonu.
Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja akata?
Nakon donošenja važećeg Zakona o javnim preduzećima doneta su sledeća akta:
– Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RSˮ, broj 116/14)
– Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RSˮ, broj 119/12)
– Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru („Službeni glasnik RSˮ, broj 93/12)
– Zaključak o usmeravanju i usklađivanju rada organa državne uprave u obavljanju poslova državne uprave koji se odnose na Javna preduzeća i društva kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa.
– Uredba o postupku privremene obustave prenosa pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica autonomnoj pokrajini, pripadajućeg dela poreza na zarade gradu Beogradu, odnosno prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije jedinici lokalne samouprave („Službeni glasnik RSˮ, broj 49/13)
– Uredba o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RSˮ, br. 113/13, 21/14, 66/14, 118/14 i 22/15)
– Uredba o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u Javnim preduzećima („Službeni glasnik RS”, br. 119/12 i 116/13 – autentično tumačenje, „Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12 i 7/14 – US)
– Uredba o merilima za imenovanje Direktora Javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija („Službeni glasnik RSˮ, br.102/13)
– Uredba o merilima i kriterijumima za razvrstavanje javnih preduzeća („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-US i 72/12)
– Uredba o kriterijumima i merilima za utvrđivanje konkurentnosti u javnom sektoru („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US i 72/12)
– Pravilnik o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13 i 142/14)
– Pravilnik o obrascima tromesečnih izveštaja o realizaciji godišnjeg plana poslovanja javnih preduzeća i zavisnih društava kapitala čiji je osnivač Republika Srbija, kao i zavisnih društava čiji je osnivač to preduzeće („Službeni glasnik RSˮ, broj 119/12)
– Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja („Službeni glasnik RS”, broj 83/14)
Navedena regulativa je bitno unapredila poslovanje javnih preduzeća i bliže uredila pitanja koja važeći Zakon o javnim preduzećima nije detaljno obuhvatio. Operativnim iskustvom, uočene su oblasti koji nije moguće urediti podzakonskim aktima pristupilo se izradi izmena važećeg zakona.
Međutim, kako su izmene prevazilazile više od polovine članova osnovnog propisa, u skladu sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa („Službeni glasnik RS“ broj 21/10) izrađen je predlog novog zakona. Takođe, sistematika zakona je modifikovana radi lakše i preciznije primene istog.
Zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema?
Iako je donošenjem Zakona o javnim preduzećima znatno unapređeno uređenje poslovanja javnih preduzeća kao i sistem kontrole, u njegovoj primeni su se pojavili određeni problemi.
Kako bi se na najbolji i najefikasniji način prevazišle poteškoće u radu javnih preduzeća, pristupilo se izradi novog zakona.
Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu?
Rešenja u Zakonu imaće neposredni uticaj na javna preduzeća i privredna društva koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, preduzeća od strateškog značaja za Republiku Srbiju i preduzeća koja obavljaju delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave, utvrđene zakonom ili aktom Vlade. Odredbe Zakona uticaće na efikasnije upravljanje i kontrolu poslovanja ovih preduzeća.
Preciziranjem mehanizama kontrole i uvođenjem kaznenih odredaba uticaće se na kvalitetnije upravljanje i poboljšanje korporativne odgovornosti. Jasni kriterijumi za mogućnost ostvarivanja stimulacije direktora i izvršnih direktora uticaće se na poboljšanu motivisanost za ostvarenje boljih performansi preduzeća preko finansijskih i nefinansijskih pokazatelja poslovanja.
Na efikasnost upravljanja pozitivno će se odraziti i izbor organa upravljanja, odnosno preciznije definisanje uslova za izbor i razrešenje direktora, predsednika i članova nadzornog odbora. Dosadašnji uslovi za izbor direktora po važećem Zakonu o javnih preduzećima su:
1. Da je punoletno i poslovno sposobno
2. Da je stručnjak u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čije obavljanje je osnivano javno preduzeće
3. Da ima visoko obrazovanje stečeno na studijama trećeg stepena (doktor nauka), drugog stepena (master akademske studija, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije, magistar nauka), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.
4. Da ima najmanje pet godina radnog iskustva, od čega tri godine na poslovima koje je osnovano javno preduzeće ili najmanje tri godine na rukovodećim položajima
5. Da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke
6. Da nije osuđivano za krivično delo protiv, pravnog saobraćaja i službene dužnosti
7. Da licu nije izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja je pretežna delatnost javnog preduzeća
Predlogom zakona o javnim preduzećima kriterijumi su dodatno pooštreni i sadrže:
1) da je punoletno i poslovno sposobno;
2) da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, ili specijalističkim strukovnim studijama;
3) da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz tačke 2) ovog člana;
4) da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća;
5) da poznaje oblast korporativnog upravljanja;
6) da ima radno iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova;
7) da nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke;
8) da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
9) da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela, i to:
– obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
-obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;
– obavezno lečenje narkomana;
– obavezno lečenje alkoholičara;
– zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.
Statutom ili osnivačkim aktom mogu biti određeni i drugi uslovi koje lice mora da ispuni da bi bilo imenovano za direktora javnog preduzeća.
Direktor javnog preduzeća je funkcioner koji obavlja javnu funkciju.
Direktor ne može imati zamenika.
Odredbama koje se odnose na javnost u radu jasno su određene informacije koje su javna preduzeća dužna da objave na svojoj internet stranici.
Kakve troškove će primena zakona izazvati građanima i privredi, a naročito malim i srednjim preduzećima?
Primena zakona neće izazvati troškove građanima ni privredi uključujući mala i srednja preduzeća, pošto se direktno odnosi na javna preduzeća i privredna društva koja obavljaju delatnost od opšteg interesa. Postoje određeni troškovi koji se odnose na usklađivanje akata, sprovođenje određenih procedura, u cilju usklađivanja sa zakonom. Nakon stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, javna preduzeća dužna su u roku od šest meseci da usklade svoja osnivačka akta sa odredbama ovog zakona.
Procedura podrazumeva donošenje Odluke o usklađivanju poslovanja Javnog preduzeća sa Zakonom o javnim preduzećima. Nakon donošenja odluke, javno preduzeće je u obavezi da izmeni i druge opšte akte.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Kao jedan od razloga zašto se novi Zakon donosi je i povećanje kvaliteta poslovanja javnih preduzeća, što će se odraziti i na smanjenje izdataka budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave prema ovim preduzećima, ali i na doprinos ovih preduzeća većoj prihodnoj strani budžeta.
Kako nije moguće kvantifikovati troškove koje zakon prouzrokuje navodimo direktne i indirektne koristi od donošenja zakona.
Direktne koristi od ovog zakona su:
– precizno definisanje primene zakona na sve oblike organizovanja koje obavljaju delatnost od opšteg interesa;
– poštovanje propisanih rokova, što je u direktnoj vezi sa kaznenim odredbama tj. odgovorno lice u javnom preduzeću će biti sankcionisano ukoliko ne dostavi određene akte u zakonski propisanom roku;
– efikasnija planiranje poslovnih aktivnosti i kontrola javnih preduzeća;
– stvaranje institucionalnog okvira za povećanje finansijskih performansi javnih preduzeća
– Pooštravanjem kriterijuma za izbor direktora, precizirane su i dopunjene odredbe o uslovima koje treba da ispunjava direktor, postupku izbora direktora, kao i odgovornosti direktora. U pogledu uslova za izbor direktora, pored uslova koji su definisani važećim Zakonom, precizirano je da lice koje može biti imenovano za direktora ima najmanje pet godina radnog iskustva u struci, odnosno najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća, da poznaje oblast korporativnog upravljanja i da mu nisu izrečene mere bezbednosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju krivična dela. Propisano je da se odredbe koje se odnose na uslove koje direktor mora da ispunjava odnose i na direktore javnih preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
-Unapređenje korporativnog upravljanja, što je direktno povezano sa članom 18. Predloga zakona gde se predlaže da su Predsednik i članovi Nadzornog odbora dužni da se stručno usavršavaju.
Korporativno upravljanje je oblast koja zahteva konstantno usavršavanje, primenu standarda, poznavanje i primenu primera dobre prakse. Javna preduzeća u svojim programima poslovanja planiraju programe stručnog usavršavanja, što je u skladu sa predviđenim Programom stručnog usavršavanja.
– Realnije planiranje indikatora poslovanja, što će uticati i na kvalitet izveštavanja i jasnije sagledavanje operativnosti poslovanja javnih preduzeća kroz povezivanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva planiranja sa poslovnom strategijom preduzeća.
Indirektne koristi od ovog zakona su:
Transparentnost u radu – predviđeno je da sve informacije od značaja za funkcionisanje javnog preduzeća budu objavljene na zvaničnoj internet stranici javnih preduzeća: radne biografije članova nadzornog odbora, direktora i izvršnih direktora, organizacione strukturu, program poslovanja, kao i sve njegove izmene i dopune, odnosno izvod iz tog programa ako javno preduzeće ima konkurenciju na tržištu, tromesečne izveštaje o realizaciji programa poslovanja, godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora, druge informacije od značaja za javnost.
Savesnost organa upravljanja i poslovodstva u obavljanju poverenih poslova – Uslovi za razrešenje direktora su dopunjeni novim odredbama i to: direktor može biti razrešen ukoliko izveštaj ovlašćenog revizora na godišnji finansijski izveštaj bude negativan, ukoliko ne dostavi program poslovanja i tromesečni izveštaj o realizaciji programa poslovanja u propisanom roku, ukoliko se usvojen program poslovanja ne sprovodi u delu koji se odnosi na zarade i zapošljavanje, ukoliko javno preduzeće vrši isplatu zarada zaposlenima bez overe propisanih obrazaca, ukoliko javno preduzeće utroši sredstva za određene namene iznad visine utvrđene programom poslovanja za te namene, pre pribavljanja saglasnosti. Novina je i pravo direktora da se u roku od 20 dana izjasni o razlozima zbog kojih je predviđeno njegovo razrešenje. Takođe je uređeno da se postupak za imenovanje direktora pokreće šest meseci pre isteka perioda na koji je imenovan, odnosno u roku od 30 dana od dana podnošenja ostavke ili razrešenja.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata i tržišna konkurencija?
Zakon o javnim preduzećima ima direktnu primenu na javna preduzeća i privredna društva koja obavljaju delatnost od opšteg interesa. Zakon direktno ne podstiče stvaranje novih privrednih subjekata.
Takođe, utvrđeno je da osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, osim u slučajevima realizacije projekata javno-privatnog partnerstva, u smislu zakona kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Na ovaj način, sprečava se, pre svega na području jedinice lokalne samouprave nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća, a ostavljanje već osnovanog javnog preduzeća sa npr. jednim zaposlenim i ogromnim gubicima.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?
Odbor za privredu i finansije je na sednici od 24. decembra 2015. godine, doneo Zaključak 05 Broj: 011-13907/2015 kojim se prihvata predlog Ministarstva privrede da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu o Nacrtu zakona o javnim preduzećima.
U Ministarstvu privrede je formirana Radna grupa za izradu Nacrta zakona o javnim preduzećima koju su činili predstavnici: Ministarstva privrede, Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, Generalnog sekretarijata Vlade, Agencije za privredne registre, Grada Beograda, Privredne komore Srbije i Republičkog sekretarijata za javne politike.
Rukovodeći se potrebom za efikasnom realizacijom aktivnosti Ministarstvo privrede je predstavilo Nacrt zakona o javnim preduzećima, koji je javno prezentovan 30. decembra 2015. godine, u prostorijama Privredne komore Srbije.
Prezentovanju su prisustvovali predstavnici javnih preduzeća, unije poslodavaca, predstavnici sindikata, državnih institucija i nevladinog sektora.
Tekst Nacrta zakona je postavljen na sajtu Ministarstva privrede, a otvorena je i email adresa: [email protected] na koju zainteresovane strane mogu poslati svoja zapažanja, komentare i primedbe.
Predstavnici javnih preduzeća, javnih komunalnih preduzeća, reprezentativnih sindikata, nevladinog sektora, dostavili su određene sugestije i predloge na Nacrt zakona. Nakon sagledavanja istih, pojedine sugestije i predlozi su delimično prihvaćeni i inkorporirani u Nacrt zakona.
Koje će se mere tokom pripreme zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa?
U roku koji su predviđeni Predlogom zakona, doneće se sledeći podzakonski akti za:
Član 18. stav 3. – Vlada donosi Program za dodatno stručno usavršavanje članova Nadzornog odbora, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;
Član 23. stav 2. – Vlada donosi kriterijume i merila za naknadu za rad u Nadzornom odboru, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona;
Član 29. stav 2. – Vlada utvrđuje uslove i kriterijume za utvrđivanje i visinu stimulacije direktora i izvršnih direktora, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona;
Član 40. stav 4. – Vlada utvrđuje merila za imenovanje direktora javnog preduzeća, u roku od 90 dana od dana od dana stupanja na snagu ovog zakona;
Član 66. stav 2. – Vlada utvrđuje način i kontrolu obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona;
Član 75. stav 2.– Vlada utvrđuje privredna društva od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i način vršenja vlasničkih prava Republike Srbije, odnosno javnog preduzeća u tim društvima ovog zakona, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 63. stav 5. – Ministar nadležan za poslove privrede donosi obrazac za tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja, doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 59. stav 1. – javno preduzeće je dužno da donese dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja, verzija člana – 119/2012u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U pismu o namerama kojim se prihvataju revidirani ciljevi i mere ekonomske politike za period 2015-2017. godine, dogovoreni sa Međunarodnim monetarnim fondom u okviru trećeg razmatranja stand-by aranžmana iz predostrožnosti, u cilju ostvarivanja uštede na osnovu korporativnog i finansijskog restrukturiranja ključnih preduzeća u državnom vlasništvu, uvešće se niz izmena u upravljanju javnim finansijama. Na osnovu toga, predviđeno je da će se nastaviti jačanje organizacione jedinice za praćenje javnih preduzeća u Ministarstvu privrede koja će biti zadužena, u saradnji s nadležnim ministarstvima, za korporativnu strategiju i upravljanje, kao i poslovnu efikasnost javnih preduzeća.