PREDLOG ZAKONA
O POTVRĐIVANJU PROTOKOLA UZ SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE, SA JEDNE STRANE I EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOVIH DRŽAVA ČLANICA, SA DRUGE STRANE, KOJIM SE UZIMA U OBZIR PRISTUPANJE REPUBLIKE HRVATSKE EVROPSKOJ UNIJI
Član 1.
Potvrđuje se Protokol uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između, Republike Srbije, sa jedne strane i Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa druge strane, kojim se uzima u obzir pristupanje Republike Hrvatske Evropskoj uniji, potpisan u 25. juna 2014. godine, u Briselu, na bugarskom, hrvatskom, češkom, danskom, holandskom, engleskom, estonskom, finskom, francuskom, nemačkom, grčkom, mađarskom, italijanskom, letonskom, litvanskom, malteškom, poljskom, portugalskom, rumunskom, slovačkom, slovenačkom, španskom i švedskom i srpskom jeziku.
Član 2.
Tekst Protokol uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije sa jedne strane i Evropskih zajednica i njihovih država članica sa druge strane, kojim se uzima u obzir pristupanje Republike Hrvatske Evropskoj uniji, u originalu na srpskom jeziku glasi:
PROTOKOL
UZ SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU
IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE, SA JEDNE STRANE,
I EVROPSKIH ZAJEDNICA
I NJIHOVIH DRŽAVA ČLANICA, SA DRUGE STRANE,
KOJIM SE UZIMA U OBZIR PRISTUPANJE
REPUBLIKE HRVATSKE EVROPSKOJ UNIJI
REPUBLIKA SRBIJA, (u daljem tekstu: Srbija),
s jedne strane, i
KRALJEVINA BELGIJA,
REPUBLIKA BUGARSKA,
ČEŠKA REPUBLIKA,
KRALJEVINA DANSKA,
SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA,
REPUBLIKA ESTONIJA,
IRSKA,
REPUBLIKA GRČKA,
KRALJEVINA ŠPANIJA,
REPUBLIKA FRANCUSKA,
REPUBLIKA HRVATSKA,
REPUBLIKA ITALIJA,
REPUBLIKA KIPAR,
REPUBLIKA LETONIJA,
REPUBLIKA LITVANIJA,
VELIKO VOJVODSTVO LUKSEMBURG,
MAĐARSKA,
REPUBLIKA MALTA,
KRALJEVINA HOLANDIJA,
REPUBLIKA AUSTRIJA,
REPUBLIKA POLJSKA,
REPUBLIKA PORTUGALIJA,
RUMUNIJA,
REPUBLIKA SLOVENIJA,
SLOVAČKA REPUBLIKA,
REPUBLIKA FINSKA,
KRALJEVINA ŠVEDSKA,
UJEDINJENO KRALJEVSTVO VELIKE BRITANIJE I SEVERNE IRSKE
Ugovorne strane Ugovora o Evropskoj uniji, Ugovora o funkcionisanju Evropske unije i Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju, (u daljem tekstu: države članice, i
EVROPSKA UNIJA i EVROPSKA ZAJEDNICA ZA ATOMSKU ENERGIJU,
(u daljem tekstu: Evropska unija),
s druge strane,
imajući u vidu pristupanje Republike Hrvatske (u daljem tekstu Hrvatska) Evropskoj uniji 1. jula 2013. godine,
S OBZIROM NA TO DA:
(1) Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (u daljem tekstu SSP), potpisan je u Luksemburgu 29. aprila 2008. godine, a stupio je na snagu 1. septembra 2013. godine;
(2) Ugovor o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji potpisan je u Briselu 9. decembra 2011. godine;
(3) Hrvatska je pristupila Evropskoj uniji 1. jula 2013. godine;
(4) u skladu sa članom 6. stav 2. Akta o pristupanju Hrvatske, pristupanje Hrvatske SSP dogovara se zaključivanjem Protokola uz SSP;
(5) u skladu sa članom 39 stav 3 SSP, održane su konsultacije kako bi se obezbedilo da se uzmu u obzir međusobni interesi Evropske unije i Srbije navedeni u ovom sporazumu;
SPORAZUMELE SU SE O SLEDEĆEM:
ODELJAK I
UGOVORNE STRANE
Član 1.
Hrvatska je ugovorna strana u SSP, te će stoga na isti način kao i druge države članice Evropske unije usvojiti i primiti k znanju tekstove SSP, kao i zajedničkih deklaracija i jednostranih deklaracija priloženih uz Završni akt potpisan istoga dana.
PRILAGOĐAVANJA TEKSTU SSP
UKLJUČUJUĆI I NJEGOVE ANEKSE I PROTOKOLE
ODELJAK II
POLJOPRIVREDNI PROIZVODI
Član 2.
Koncesije Evropske unije za poljoprivredne proizvode
U članu 26. stav 4. menja se i glasi:
„4. Od dana stupanja na snagu Protokola ovog Sporazuma kojim se uzima u obzir pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji (u daljem tekstu: Protokol kojim se uzima u obzir pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji), Evropska unija će primeniti bescarinski pristup uvozu u Evropsku uniju za proizvode poreklom iz Srbije obuhvaćene tarifnim brojevima 1701 i 1702 Kombinovane nomenklature, u okviru godišnje carinske kvote od 181.000 tona (neto mase).”
Član 3.
Koncesije Srbije za poljoprivredne proizvode
U članu 27. SSP dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„3. Od dana stupanja na snagu Protokola ovog Sporazuma kojim se uzima u obzir pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji, Srbija će primeniti carinske dažbine koje se primenjuju na uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Evropske unije u okviru količina navedenih u Aneksu III (d).”
Aneks I ovog Protokola dodaje se kao Aneks III (d) SSP.
Član 4.
Koncesije Evropske unije za proizvode od ribe
U članu 29 SSP dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„3. Od dana stupanja na snagu Protokola kojim se uzima u obzir pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji, Evropska unija će povećati za 26 tona godišnju carinsku kvotu za uvoz šarana navedenu u Aneksu IV”.
U članu 29. SSP dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„4. Od dana stupanja na snagu Protokola kojim se uzima u obzir pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji, Evropska unija će otvoriti tarifnu kvotu za bescarinski uvoz proizvoda iz tarifne oznake 1604 HS u okviru godišnjeg ograničenja od 15 tona. Na uvoz iznad kvote primenjivaće se carinska stopa snižena na 70% od MFN stope.”
Član 5.
Koncesije Srbije za proizvode od ribe
1. U članu 30. SSP dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„3. Od dana stupanja na snagu Protokola kojim se uzima u obzir pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji, Srbija će otvoriti tarifnu kvotu za uvoz živog šarana (Cyprinus carpio, Carassius carassius, Ctenopharyngodon idellus, Hypophthalmichthys spp., Cirrhinus spp., Mylopharyngodon piceus) tarifne oznake 0301 93 00 po carinskoj stopi od 10% u okviru godišnjeg ograničenja od 20 tona. Na uvoz iznad kvote primenjivaće se carinska stopa snižena na 60% od MFN stope.”
Član 6.
Koncesije Srbije za prerađene poljoprivredne proizvode
Aneks II ovog Protokola dodaje se kao Aneks III Protokola 1 SSP i čini sastavni deo SSP.
Član 7.
Protokol o vinu i alkoholnim pićima
Stav 1 Aneksa I Protokola 2 SSP zamenjuje se tekstom navedenim u Aneksu III ovog Protokola.
ODELJAK III
PRAVILA O POREKLU
Član 8.
Aneks IV Protokola 3 SSP zamenjuje se tekstom navedenim u Aneksu IV ovog Protokola.
PRELAZNE ODREDBE
ODELJAK IV
Član 9.
Dokaz o poreklu i administrativna saradnja
Dokazi o poreklu koje propisno izda Srbija ili Hrvatska u okviru preferencijalnih sporazuma ili autonomnih aranžmana koji se primenjuju između njih biće prihvaćeni u navedenim zemljama, pod sledećim uslovima:
(a) da se sticanjem takvog porekla dobija preferencijalni carinski tretman na osnovu preferencijalnih tarifnih mera navedenih u SSP;
(b) da su dokaz o poreklu i transportna dokumenta izdata najkasnije dan pre pristupanja Hrvatske;
(v) da je dokaz o poreklu dostavljen carinskim organima u roku od četiri meseca od dana pristupanja Hrvatske.
Kada je roba bila prijavljena za uvoz u Srbiju ili u Hrvatsku pre dana pristupanja Hrvatske, u skladu sa preferencijalnom sporazumima ili autonomnim aranžmanima koji su se tada primenjivali između Srbije i Hrvatske, naknadno izdat dokaz o poreklu u skladu sa tim sporazumima ili aranžmanima takođe može biti prihvaćen pod uslovom da je carinskim organima dostavljen u roku od četiri meseca od dana pristupanja Hrvatske.
Srbija i Hrvatska su ovlašćene da zadrže ovlašćenja kojima im je odobren status „odobrenih izvoznika” u okviru preferencijalnih sporazuma ili autonomnih aranžmana koji se primenjuju između njih, pod sledećim uslovima:
(a) da je takva odredba predviđena i sporazumom zaključenim između Srbije i Evropske unije pre dana pristupanja Hrvatske i
(b) da odobreni izvoznici primenjuju važeća pravila o poreklu u skladu sa tim sporazumom.
Ova odobrenja se zamenjuju novim odobrenjima izdatim u skladu sa uslovima iz SSP, najkasnije godinu dana nakon pristupanja Hrvatske.
Nadležni carinski organi Srbije ili Hrvatske će prihvatati zahteve za naknadnu proveru dokaza o poreklu izdatog u skladu sa preferencijalnim sporazumima ili autonomnim aranžmanima iz st. 1. i 2. u periodu od tri godine nakon izdavanja određenog dokaza o poreklu, a navedeni organi mogu obavljati provere u periodu od tri godine nakon prihvatanja dokaza o poreklu dostavljenog tim organima kao prilog uz uvoznu deklaraciju.
Član 10.
Roba u tranzitu
Odredbe SSP se mogu primenjivati na robu koja se izvozi iz Srbije u Hrvatsku ili iz Hrvatske u Srbiju, a koja je u skladu sa odredbama Protokola 3 SSP i koja se na dan pristupanja Hrvatske nalazi na putu ili u privremenom skladištu, u carinskom skladištu ili u slobodnoj zoni u Srbiji ili u Hrvatskoj.
U slučajevima navedenim u stavu 1 može se odobriti preferencijalni tretman pod uslovom da u roku od četiri meseca od dana pristupanja Hrvatske zemlja uvoznica dostavi carinskim organima dokaz o poreklu koji su naknadno izdali carinski organi zemlje izvoznice.
Član 11.
Kvote u prvoj godini primene Protokola
U prvoj godini privremene primene ovog Protokola, nove tarifne kvote i povećanja postojećih tarifnih kvota računaju se srazmerno osnovnoj godišnjoj količini, uzimajući u obzir deo godine koji je protekao do datuma primene ovog Protokola.
OPŠTE I ZAVRŠNE ODREDBE
ODELJAK V
Član 12.
Protokol i pripadajući aneksi čine sastavni deo SSP.
Član 13.
Ovaj protokol odobrava Evropska unija i njene države članice i Srbija u skladu sa vlastitim procedurama.
Strane su obavezne da obaveste jedna drugu o završetku odgovarajućih procedura iz stava 1. Instrumenti o potvrđivanju se deponuju u Generalnom sekretarijatu Saveta Evropske unije.
Član 14.
Ovaj protokol stupa na snagu prvog dana prvog meseca nakon dana deponovanja poslednjeg instrumenta o potvrđivanju.
2. Ako do prvog dana drugog meseca nakon dana potpisivanja nisu deponovani svi instrumenti o potvrđivanju ovog Protokola, ovaj Protokol se primenjuje privremeno. Datum privremene primene je prvi dan drugog meseca nakon dana potpisivanja.
Član 15.
Ovaj protokol je sastavljen u dva primerka na srpskom, bugarskom, hrvatskom, češkom, danskom, holandskom, engleskom, estonskom, finskom, francuskom, nemačkom, grčkom, mađarskom, italijanskom, letonskom, litvanskom, malteškom, poljskom, portugalskom, rumunskom, slovačkom, slovenačkom, španskom i švedskom jeziku, s tim da su svi tekstovi podjednako autentični.
Član 16.
Tekst SSP, uključujući i anekse i protokole koji čine njegov sastavni deo, i Završni akt zajedno sa priloženim deklaracijama, sastavljeni su na hrvatskom jeziku, a ovi tekstovi su autentični na isti način kao i originalni tekstovi. Ove tekstove odobrava Savet za stabilizaciju i pridruživanje.
[pic]
Sačinjeno u Briselu, dvadeset petog juna dve hiljade četrnaeste godine.
Sъstaveno v Brюksel na dvadeset i peti юni dve hilяdi i četirinadeseta godina.
Hecho en Bruselas, el veinticinco de junio de dos mil catorce.
V Bruselu dne dvacátého pátého června dva tisíce čtrnáct.
Udfærdiget i Bruxelles den femogtyvende juni to tusind og fjorten.
Geschehen zu Brüssel am fünfundzwanzigsten Juni zweitausendvierzehn.
Kahe tuhande neljateistkümnenda aasta juunikuu kahekümne viiendal päeval Brüsselis.
΄Εγινε στις Βρυξέλλες, στις είκοσι πέντε Ιουνίου δύο χιλιάδες δεκατέσσερα.
Done at Brussels on the twenty-fifth day of June in the year two thousand and fourteen.
Fait à Bruxelles, le vingt-cinq juin deux mille quatorze.
Sastavljeno u Bruxellesu dvadeset petog lipnja dvije tisuće četrnaeste.
Fatto a Bruxelles, addì venticinque giugno duemilaquattordici.
Briselē, divi tūkstoši četrpadsmitā gada divdesmit piektajā jūnijā.
Priimta du tūkstančiai keturioliktų metų birželio dvidešimt penktą dieną Briuselyje.
Kelt Brüsszelben, a kétezer-tizennegyedik év június havának huszonötödik napján.
Magħmul fi Brussell, fil-ħamsa u għoxrin jum ta’ Ġunju tas-sena elfejn u erbatax.
Gedaan te Brussel, de vijfentwintigste juni tweeduizend veertien.
Sporządzono w Brukseli dnia dwudziestego piątego czerwca roku dwa tysiące czternastego.
Feito em Bruxelas, em vinte e cinco de junho de dois mil e catorze.
Întocmit la Bruxelles la douăzeci ѕi cinci iunie două mii paisprezece.
V Bruseli dvadsiateho piateho júna dvetisícštrnásť.
V Bruslju, dne petindvajsetega junija leta dva tisoč štirinajst.
Tehty Brysselissä kahdentenakymmenentenäviidentenä päivänä kesäkuuta vuonna kaksituhattaneljätoista.
Som skedde i Bryssel den tjugofemte juni tjugohundrafjorton.
ANEKS I
„ANEKS III(D)
CARINSKE KONCESIJE SRBIJE NA PRIMARNE POLJOPRIVREDNE PROIZVODE POREKLOM IZ EVROPSKE UNIJE
(navedeno u članu 27. stav 3)
(Navedene carinske dažbine (ad valorem i/ili specifične carine) biće primenjene na proizvode navedene u ovom Aneksu u okviru količina navedenih za svaki proizvod u ovom Aneksu od dana stupanja na snagu Protokola kojim se uzima u obzir pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji).
Tarifna oznaka Naimenovanje Godišnja količina (u tonama) Stopa u okviru kvote (% od MFN) 0103 Svinje, žive: 200 0 % – ostalo: 0103 92 – – mase od 50 kg ili više: – – – domaće vrste: 0103 92 11 – – – – krmače koje su se najmanje jedanput prasile, mase od 160 kg i više 0103 92 19 – – – – ostalo 0206 Drugi klanični proizvodi od goveđeg, svinjskog, ovčijeg, kozjeg, konjskog i magarećeg mesa ili mesa od mula i mazgi, sveži, rashlađeni ili smrznuti: 200 0 % – od svinja, smrznuto: 0206 41 00 – – džigerice 0206 49 00 – – ostalo 0402 Mleko i pavlaka, koncentrovani ili sa sadržajem dodatog šećera ili drugih materija za zaslađivanje: 70 5 % 0402 10 – U prahu, granulama ili drugim čvrstim oblicima, sa sadržajem masnoće ne preko 1,5% po masi: – – bez dodatog šećera ili drugih materija za zaslađivanje: 0402 10 11 − − − u originalnom pakovanju neto mase ne preko 2,5 kg 0402 10 19 – – – ostalo – – ostalo: 0402 10 99 – – – ostalo – U prahu, granulama ili drugim čvrstim oblicima, sa sadržajem masnoće preko 1,5% po masi: 0402 21 – – bez dodatog šećera ili drugih materija za zaslađivanje: – – – sa sadržajem masnoće ne preko 27% po masi: 0402 21 11 − − − − u originalnom pakovanju neto mase ne preko 2,5 kg 0402 21 18 – – – – ostalo 0406 Sir i urda: 50 0 % 0406 10 − Mlad (nezreo, neusoljen, nesušen ili nedimljen) sir, uključujući sir od surutke i urdu; 0406 10 20 – – sa sadržajem masnoće ne preko 40% po masi 0406 10 80 – – ostalo 0406 30 – Sir topljen, osim rendanog ili u prahu: 0406 30 10 – U čijoj proizvodnji se koriste samo sirevi Emmentaler, Gruyère i Appenzell i koji mogu sadržati, kao dodatak, Glarus sir sa začinskim biljem (poznat kao Schabziger); pripremljen za maloprodaju, sa sadržajem masnoće ne preko 56% po masi u suvoj materiji – – ostalo: – – – sa sadržajem masnoće ne preko 36% po masi u suvoj materiji: 0406 30 31 – – – – ne preko 48% 0406 30 39 – – – – preko 48% 0406 30 90 – – – sa sadržajem masnoće preko 36% po masi 0406 90 – Ostali sirevi: – – ostalo: 0406 90 13 – – – Emmentaler 0406 90 15 – – – Gruyère, Sbrinz 0406 90 17 – – – Bergkäse, Appenzell 0406 90 18 – – – Fromage fribourgeois, Vacherin Mont d’Or i Tête de Moine 0406 90 19 – – – Glarus sir sa začinskim biljem (poznat kao Schabziger) proizveden od obranog mleka sa sitno mlevenim začinskim biljem 0406 90 21 – – – Cheddar 0406 90 23 – – – Edam 0406 90 25 – – – Tilsit 0406 90 27 – – – Butterkäse 0406 90 29 – – – kačkavalj (Kashkaval) 0406 90 32 – – – feta 0406 90 37 – – – Finlandia 0406 90 39 – – – Jarlsberg – – – ostali: 0406 90 50 – – – – sir od ovčjeg mleka ili mleka od bufala, u posudama sa salamurom, ili u ovčjim ili kozjim mešinama – – – – ostali: – – – sa sadržajem masnoće ne preko 40% po masi i sa sadržajem vode u nemasnoj materiji po masi: – – – – – – ne preko 47%: 0406 90 61 – – – – – – – Grana Padano, Parmigiano Reggiano 0406 90 63 – – – – – – – Fiore Sardo, Pecorino 0406 90 69 – – – – – – – ostali – – – – – – preko 47%, ali ne preko 72%: 0406 90 73 – – – – – – – Provolone 0406 90 75 – – – – – – – Asiago, Caciocavallo, Montasio, Ragusano 0406 90 76 – – – – – – – Danbo, Fontal, Fontina, Fynbo, Havarti, Maribo, Samsø 0406 90 78 – – – – – – – Gouda 0406 90 79 – – – – – – – Esrom, Italico, Kernhem, Saint-Nectaire, Saint-Paulin, Taleggio 0406 90 81 – – – – – – – Cantal, Cheshire, Wensleydale, Lancashire, Double Gloucester, Blarney, Colby, Monterey 0406 90 82 – – – – – – – Camembert 0406 90 84 – – – – – – – Brie – – – – – – – ostali sir sa sadržajem vode, po masi, u nemasnoj materiji: 0406 90 86 – – – – – – – – preko 47%, ali ne preko 52% 0406 90 87 – – – – – – – – preko 52%, ali ne preko 62% 0406 90 88 – – – – – – – – preko 62%, ali ne preko 72% 0406 90 93 0406 90 99 – – – – – – preko 72% 0701 Krompir, svež ili rashlađen: 165 0 % 0701 90 – ostali: – – ostali: 0701 90 90 – – – ostali 0710 Povrće (nekuvano, ili kuvano na pari ili u vodi), smrznuto: 20 0 % – Mahunasto povrće, u mahunama ili zrnu: 0710 21 00 – – grašak (Pisum sativum) 1001 Pšenica i napolica: 300 0 % – ostalo: 1001 99 00 – – ostalo 1005 Kukuruz: . 270 0 % 1005 10 – semenski: – – hibridni: 1005 10 15 – – – obični hibridi 1005 10 18 – – – ostali: ex 1005 10 18 – – – – Kukuruz, seme dvostrukog hibrida i top cross hibrida 1512 Ulje od semena suncokreta, šafranike ili pamukovog semena i njihove frakcije, rafinisano ili nerafinisano, ali hemijski nemodifikovano: 60 5 % – Ulje od semena suncokreta ili šafranike i njihove frakcije: 1512 19 – – ostalo: 1512 19 90 – – – ostalo 1602 Ostali pripremljeni ili konzervisani proizvodi od mesa, iznutrica ili krvi: 150 0 % 1602 10 00 −Homogenizovani proizvodi – od svinja: 1602 41 – – šunke i odresci od njih 1602 42 – – plećke i odresci od njih 1602 49 – – ostalo, uključujući mešavine 1602 50 – od goveda 1701 Šećer od šećerne trske ili šećerne repe i hemijski čista saharoza, u čvrstom stanju: 70 20 % – Sirovi šećer bez dodatih sredstava za aromatizaciju ili materija za bojenje: 1701 12 – – Šećer od šećerne repe: 1701 12 90 – – – ostali 1701 14 – – Ostali šećer od šećerne trske: 1701 14 90 – – – ostali – ostali: 1701 91 00 – sa dodatim sredstvima za aromatizaciju ili materija za bojenje 1701 99 – – ostalo: 1701 99 10 – – –beli šećer 1701 99 90 – – – ostalo 2009 Voćni sokovi (uključujući širu od grožđa) i sokovi od povrća, nefermentisani i bez dodatka alkohola, sa dodatkom ili bez dodatka šećera ili ostalih sredstava za zaslađivanje: 20 0 % – Sok od bilo koje druge pojedinačne vrste voća ili povrća: 2009 89 – – ostalo: – – – čija Brix vrednost ne prelazi preko 67: – – – – ostali: – – – – – ostali: – – – – – – bez dodataka šećera: 2009 89 96 – – – – – – – sok od trešanja 2401 Duvan, sirov ili neprerađen; otpaci od duvana: 75 0 % 2401 10 – Duvan, neižiljen: 2401 10 35 – –Svetli duvan, sušen na vazduhu 2401 10 60 – –Orijentalni duvan, sušen na suncu 2401 10 85 – – Duvan, sušen u sušari 2401 20 – Duvan, delimično ili potpuno ižiljen: 2401 20 35 – – Svetli duvan, sušen na vazduhu 2401 20 60 – – Orijentalni duvan, sušen na suncu 2401 20 85 – – Duvan, sušen u sušari 2401 20 95 – – ostali 2401 30 00 – Otpaci od duvana
ANEKS II
„ANEKS III PROTOKOLA 1
CARINSKE KVOTE KOJE SE PRIMENJUJU
NA ROBU KOJA SE UVOZI U SRBIJU, A POREKLOM JE IZ EVROPSKE UNIJE
Proizvodi navedeni u članu 25.
Tarifna oznaka Naimenovanje Godišnja količina (u tonama) Stopa u okviru kvote 0403 Mlaćenica, kiselo mleko i pavlaka, jogurt, kefir i ostalo fermentisano ili zakiseljeno mleko i pavlaka, koncentrovani ili nekoncentrovani sa sadržajem dodatog šećera ili drugih materija za zaslađivanje ili aromatizovani ili sa dodatim voćem, orašastim plodovima ili kakaom: 190 0% 0403 10 – Jogurt: – nearomatizovan, bez dodataka voća, uključujući jezgrasto voće, ili kakaa: – – bez dodatka šećera ili drugih materija za zaslađivanje, sa sadržajem masnoće, po masi: 0403 10 11 – – – – ne preko 3% 0403 10 13 – – – – preko 3%, ali ne preko 6% 0403 90 – ostalo: – aromatizovan ili sa dodatkom voća, uključujući jezgrasto voće, ili kakaa: – – – ostalo, sa sadržajem mlečne masnoće po masi: 0403 90 91 – – – – ne preko 3% 0403 90 93 – – – – preko 3%, ali ne preko 6% 2207 Nedenaturisan etil-alkohol jačine 80% vol ili jači; etil-alkohol i ostali alkoholi, denaturisani, bilo koje jačine: 1 180 0% 2207 10 00 – Nedenaturisani etil-alkohol jačine 80% vol ili jači 2402 Cigare, cigarilosi i cigarete, od duvana ili zamene duvana: 251 600 10%15% 2402 20 – Cigarete koje sadrže duvan: 2402 20 90 – – ostale
”
ANEKS III
„1. Dole navedene koncesije se primenjuju na uvoz u Evropsku uniju sledećih vina iz člana 2 ovog Protokola:
Tarifna oznaka Naimenovanje(u skladu sa članom 2 stav 1 tačka b) Protokola 2) Primenjena stopa carine Godišnja količina (hl) Posebne odredbe ex 2204 10ex 2204 21 Kvalitetno penušavo vinoVino od svežeg grožđa slobodno 55.000 (1) ex 2204 29 Vino od svežeg grožđa slobodno 12.300 (1)
(1) Konsultacije se mogu održati na zahtev jedne od Strana kako bi se prilagodile kvote prebacivanjem količina sa kvote koja se odnosi na tarifnu oznaku ex 2204 29 na kvotu koja se odnosi na tarifnu oznaku ex 2204 10 i ex 2204 21.”
ANEKS IV
„ANEKS IV PROTOKOLA 3
TEKST IZJAVE NA FAKTURI
Izjava na fakturi, čiji je tekst naveden u nastavku, mora biti izrađena u skladu sa fusnotama. Međutim, fusnote nije potrebno upisivati.
Bugarska verzija
Iznositelяt na produktite, obhvanati ot tozi dokument (mitničesko razrešenie № … (1[i])) deklarira, če osven kъdeto яsno e otbelяzano drugo, tezi produkti sa s …. (2) preferencialen proizhod .
Španska verzija
El exportador de los productos incluidos en el presente documento (autorización aduanera n° … (1)) declara que, salvo indicación en sentido contrario, estos productos gozan de un origen preferencial … (2).
Češka verzija
Vývozce výrobků uvedených v tomto dokumentu (číslo povolení … (1)) prohlašuje, že kromě zřetelně označených mají tyto výrobky preferenční původ v … (2).
Danska verzija
Eksportøren af varer, der er omfattet af nærværende dokument, (toldmyndighedernes tilladelse nr. … (1)), erklærer, at varerne, medmindre andet tydeligt er angivet, har præferenceoprindelse i … (2).
Nemačka verzija
Der Ausführer (Ermächtigter Ausführer; Bewilligungs-Nr. … (1)) der Waren, auf die sich dieses Handelspapier bezieht, erklärt, dass diese Waren, soweit nicht anderes angegeben ist, präferenzbegünstigte … (2) Ursprungswaren sind.
Estonska verzija
Käesoleva dokumendiga hõlmatud toodete eksportija (tolli kinnitus nr. … (1)) deklareerib, et need tooted on … (2) sooduspäritoluga, välja arvatud juhul, kui on selgelt näidetud teisiti.
Grčka verzija
Ο εξαγωγέας των προϊόντων που καλύπτονται από το παρόν έγγραφο (άδεια τελωνείου υπ’αριθ. … (1)) δηλώνει ότι, εκτός εάν δηλώνεται σαφώς άλλως, τα προϊόντα αυτά είναι προτιμησιακής καταγωγής … (2).
Engleska verzija
The exporter of the products covered by this document (customs authorisation No … (1)) declares that, except where otherwise clearly indicated, these products are of … (2) preferential origin.
Francuska verzija
L’exportateur des produits couverts par le présent document (autorisation douanière n° … (1)) déclare que, sauf indication claire du contraire, ces produits ont l’origine préférentielle … (2).
Hrvatska verzija
Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlaštenje br. … (1)) izjavljuje da su, osim ako je drukčije izričito navedeno, ovi proizvodi … (2) preferencijalnog podrijetla.
Italijanska verzija
L’esportatore delle merci contemplate nel presente documento (autorizzazione doganale n. … (1)) dichiara che, salvo indicazione contraria, le merci sono di origine preferenziale … (2).
Letonska verzija
To produktu eksportētājs, kuri ietverti šajā dokumentā (muitas atļauja Nr. … (1)), deklarē, ka, izņemot tur, kur ir citādi skaidri noteikts, šiem produktiem ir preferenciāla izcelsme … (2).
Litvanska verzija
Šiame dokumente išvardytų prekių eksportuotojas (muitinės liudijimo Nr. … (1)) deklaruoja, kad, jeigu kitaip nenurodyta, tai yra … (2) preferencinės kilmės produktai.
Mađarska verzija
A jelen okmányban szereplő áruk exportőre (vámfelhatalmazási szám: … (1)) kijelentem, hogy egyértelmű eltérő jelzés hiányában az áruk preferenciális … (2) származásúak.
Malteška verzija
L-esportatur tal-prodotti koperti b’dan id-dokument (awtorizzazzjoni tad-dwana nru. … (1)) jiddikjara li, ħlief fejn indikat b’mod ċar li mhux hekk, dawn il-prodotti huma ta’ oriġini preferenzjali … (2).
Holandska verzija
De exporteur van de goederen waarop dit document van toepassing is (douanevergunning nr. … (1)), verklaart dat, behoudens uitdrukkelijke andersluidende vermelding, deze goederen van preferentiële … oorsprong zijn (2).
Poljska verzija
Eksporter produktów objętych tym dokumentem (upoważnienie władz celnych nr … (1)) deklaruje, że z wyjątkiem gdzie jest to wyraźnie określone, produkty te mają … (2) preferencyjne pochodzenie.
Portugalska verzija
O abaixo-assinado, exportador dos produtos abrangidos pelo presente documento (autorização aduaneira n.° … (1)), declara que, salvo indicação expressa em contrário, estes produtos são de origem preferencial … (2).
Rumunska verzija
Exportatorul produselor ce fac obiectul acestui document (autorizaţia vamală nr. … (1)) declară că, exceptând cazul în care în mod expres este indicat altfel, aceste produse sunt de origine preferenţială … (2).
Slovačka verzija
Vývozca výrobkov uvedených v tomto dokumente (číslo povolenia … (1)) vyhlasuje, že okrem zreteľne označených, majú tieto výrobky preferenčný pôvod v … (2).
Slovenačka verzija
Izvoznik blaga, zajetega s tem dokumentom (pooblastilo carinskih organov št. … (1)) izjavlja, da, razen če ni drugače jasno navedeno, ima to blago preferencialno … (2) poreklo.
Finska verzija
Tässä asiakirjassa mainittujen tuotteiden viejä (tullin lupa n:o … (1)) ilmoittaa, että nämä tuotteet ovat, ellei toisin ole selvästi merkitty, etuuskohteluun oikeutettuja … alkuperätuotteita (2).
Švedska verzija
Exportören av de varor som omfattas av detta dokument (tullmyndighetens tillstånd nr. … (1)) försäkrar att dessa varor, om inte annat tydligt markerats, har förmånsberättigande … ursprung (2).
Srpske verzije
Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlašćenje br………..(1) ) izjavljuje da su, osim ako je to drugačije izričito navedeno, ovi proizvodi ………….(2) preferencijalnog porekla.
Izvoznik proizvoda obuhvaćenih ovom ispravom (carinsko ovlašćenje br………..(1)) izjavljuje da su, osim ako je to drugačije izričito navedeno, ovi proizvodi ………….(2) preferencijalnog porekla.
…………………………………………………………………………………………………………………………… (3)
(Mesto i datum)
…………………………………………………………………………………………………………………………… (4)
(Potpis izvoznika. Dodatno mora čitko biti navedeno ime lica koje je izjavu potpisalo.)”
___________________________________________________________________________________
1) Kada je izjava na fakturi data od strane ovlašćenog izvoznika ovde mora biti upisan broj ovlašćenja. Kada izjava na fakturi nije data od strane ovlašćenog izvoznika, reči u zagradi se ispuštaju ili se taj prostor ostavlja prazan.
(2) Navodi se poreklo proizvoda. Kada se izjava na fakturi odnosi, u celini ili delimično, na proizvode poreklom iz Ceute i Melilje, izvoznik je dužan da to oznakom “CM” jasno naznači na dokumentu na kojem je sačinio izjavu na fakturi.
(3) Ovi navodi se mogu ispustiti ako je podatak sadržan u samom dokumentu.
(4) U slučajevima kada se ne zahteva potpis izvoznika, izuzeće potpisa se takođe odnosi na navođenje imena potpisnika.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije –Međunarodni ugovori”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za potvrđivanje Protokola uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između, Republike Srbije, sa jedne strane i Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa druge strane, kojim se uzima u obzir pristupanje Republike Hrvatske Evropskoj uniji, sadržan je članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
II. RAZLOZI ZA POTVRĐIVANJE MEĐUNARODNOG UGOVORA
Stupanjem u članstvo EU, Republika Hrvatska je napustila režim trgovine koji je regulisan CEFTA Sporazumom, pa se trgovina između Republike Hrvatske i Republike Srbije od 1. jula 2013. godine odvija prema odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zaključenog između Republike Srbije i EU (SSP).
Evropska unija je, u skladu sa članom 39. stav 3. SSP i, tokom 2012. godine inicirala otpočinjanje pregovora o Protokolu povodom pristupanja Republike Hrvatske našem SSP. Pregovori i potpisivanje protokola je uobičajena praksu koja se primenjuje nakon svakog proširenja EU. Istu proceduru su prošle, na primer, i Republika Hrvatska i Republika Makedonija prilikom proširenja EU 2004. i 2007. godine kada su Slovenija, odnosno Bugarska i Rumunija napustile CEFTA i postale članice EU. U skladu sa tim, EU je vodila pregovore, osim sa Srbijom i sa drugim potpisnicama CEFTA, sa kojima su ovi protokoli već stupili na snagu i to sa Makedonijom i Crnom Gorom od dana pristupanja Hrvatske EU, odnosno od 1. jula 2013. godine.
Evropska komisija je u septembru 2012. godine dobila mandat od Saveta EU za prilagođavanje svih sporazuma EU sa trećim zemljama zbog pristupanja Hrvatske, između ostalog i sa Republikom Srbijom sa ciljem da se koncesije iz SSP prilagode koncesijama koje su važile u CEFTA Sporazumu između Republike Srbije i Republike Hrvatske.
Vlada je Zaključkom Vlade 05 Broj: 337-7455/2012 od 2. novembra 2012. godine prihvatila inicijativu Evropske komisije za otpočinjanje konsultacija, a Zaključkom Broj: 337-00-356/2013 od 24. januara 2013. godine prihvatila predlog Evropske komisije da 28. januara 2013. godine otpočnu pregovori sa Evropskom unijom, vodeći računa o poštovanju uzajamnih interesa.
Evropska komisija je početkom novembra 2012.godine dostavila listu poljoprivrednih proizvoda koji bi bili osnova za pregovore. Predložena je metodologija za pregovore prema kojoj bi bile odobrene preferencijalne kvote za uvoz iz EU za tarifne oznake za koje je Hrvatska prema CEFTA Sporazumu imala povoljniji tretman u odnosu na sadašnji tretman tih proizvoda prema SSP. Visina kvote se utvrđuje prema prosečnoj količini uvezenoj u Republiku Srbiju iz Republike Hrvatske u referentnom periodu (2009-2011). S druge strane, za proizvode koje Republika Srbija prema SSP izvozi u režimu bescarinskih ili preferencijalnih kvota odobrava se povećanje u srazmeri njihovog prosečnog izvoza u Hrvatsku u referentnom periodu (2009-2011).
Posle dva konsultativna sastanka između predstavnika EK i srpske pregovaračke delegacije, na kojima su usaglašavani podaci o međusobnoj trgovini poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Republike Hrvatske, održane su dve runde pregovora, prva u Beogradu 28. januara 2013. godine, a druga u Briselu 13. marta 2013. godine. Tokom ovih pregovora strane su razmatrale predloge EK koji su se odnosili na preko 150 tarifnih oznaka sa ukupnim količinama uvoznih kvota od preko 30.000 tona, a sa srpske strane je prihvaćeno i usaglašeno 87 tarifnih oznaka (u količini od 3.040 tona).
Postojali su različiti stavovi po pitanju zahteva EK za visinu uvozne kvote za cigareta i zahteva Republike Srbije, da u istom procesu, dobije povećanje kvote na izvoz šećera u EU, zbog čega pregovarači tim nije završio pregovore. Zato je, na najvišem političkom nivou, 14. oktobra 2013. godine održan sastanak Koordinacionog tela Republike Srbije za proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, gde je glavna tema sastanka bila prilagođavanje SSP između Republike Srbije i EU, nakon pristupanja Republike Hrvatske EU. Na sastanku je zaključeno da pregovore o Protokolu treba završiti u što kraćem roku na osnovu predložene metodologije EK, odnosno odobriti kvotu za uvoz cigareta iz EU u Republiku Srbiju, u skladu sa čvrstim opredeljenja Vlade Republike Srbije prema procesu evropskih integracija i namere da se ovaj proces ubrza kako bi se postigao opšti napredak u svim oblastima.
U skladu sa navedenim zaključkom, šef pregovaračkog tima srpske strane je pismom od 15. oktobra 2013. godine obavestio EK o prihvatanju predloga Protokola. Potom je, Vlada RS je 4. decembara 2013. godine prihvatila Izveštaj o završenim pregovorima sa predstavnicima Evropske komisije o zaključenju Protokola uz i usvojila tekst tog Protokola.
U skladu sa navedenim zaključkom Vlade, u Briselu je 10. decembra 2013. godine parafiran tekst Protokola, a u skladu sa odredbama člana 8. Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, Vlada je, 31. decembra 2013. godine, parafiran tekst Protokola zajedno sa Izveštajem o završenim pregovorima i parafiranju Protokola dostavila Narodnoj skupštini radi dobijanja odobrenja da se isti potpiše u tekstu koji sadrži klauzulu o privremenoj primeni.
Nadležni odbor Narodne skupštine, Odbor za evropske integracije, na sednici održanoj 10. maja 2014. godine doneo je odluku o davanju saglasnosti Vladi da se Protokol privremeno primeni do njegovog stupanja na snagu.
Vlada je Zaključkom 05 Broj:018-5888/2014, od 19. juna 2014. godine konstatovala da je Odbor za evropske integracije Narodne skupštine dao saglasnost da se Protokol uz SSP privremeno primenjuje do njegovog stupanja na snagu i ovlastila dr Duška Lopandića, ambasadora u Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu da, u ime Vlade kao zastupnik Republike Srbije, potpiše Protokol. Potpisan je potpisan u 25. juna 2014. godine, u Briselu. Sa EU strane Protokol su potpisali ambasador Grčke Theodoros N. SOTIROPOULOS, a Christian DANIELSSON ispred Komisije EU.
Saglasno odredbama člana 13. Protokola, ovaj protokol odobrava Evropska unija i njene države članice i Srbija u skladu sa vlastitim procedurama. Strane su obavezne da obaveste jedna drugu o završetku odgovarajućih procedura a instrumenti o potvrđivanju se deponuju u Generalnom sekretarijatu Saveta Evropske unije. S tim u vezi neophodno je da se Narodna Skupština Republike Srbije donese zakona o potvrđivanju Protokola. Zakon je neophodno doneti po hitnom postupku s obzirom da predmetni Protokol sadrži klauzulu o privremenoj primeni.
Prema odredbama člana 14. Protokola, datum privremene primene je prvi dan drugog meseca nakon dana potpisivanja. U skladu sa tim Protokol je u primeni od 1. avgusta 2014. godine.
IIISTVARANJE FINANSIJSKIH OBAVEZA IZVRŠAVANJEM
MEĐUNARODNOG UGOVORA
Izvršavanjem ovog međunarodnog ugovora ne stvaraju se finansijske obaveze za Republiku Srbiju.
IV PROCENA POTREBNIH FINSIJSKIH SREDSTVA ZA IZVRŠAVANJE
MEĐUNARODNOG UGOVORA
S obzirom na to da se izvršavanjem ovog međunarodnog ugovora ne stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, nije potrebno obezbeđivati finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
IV RAZLOZI ZA HITAN POSTUPAK
S obzirom da predmetni Protokol sadrži klauzulu o privremenoj primeni, razmatranje i usvajanje ovog zakona zahteva hitan postupak, u skladu odredbama člana 167. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, kojim se, između ostalog propisuje da po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa s propisima Evropske unije.
———————–