Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

U stavu 1. tačka 5) reči: „bez prepreka za promene, nastavljanje i upotpunjavanje obrazovanja” brišu se.

U stavu 2. tačka 2) posle reči: „raznovrsne oblike saradnje sa” dodaju se reči: „organizacijama nadležnim za poslove zapošljavanja i”.

U stavu 3. tačka 1) reči: „predškolsko vaspitanje i obrazovanje” zamenjuju se rečima: „različite vidove kvalitetnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja”.

Tačka 4) menja se i glasi:

„4) mogućnosti da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja u ustanovama, a lica smeštena u ustanove socijalne zaštite, bolesna deca, učenici i odrasli ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smeštaja u ustanovi i tokom bolničkog i kućnog lečenja.”

Posle tačke 4) dodaju se tač. 4a i 4b koje glase:

„4a smanjenju stope osipanja iz sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno osoba iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva i nerazvijenih područja, osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih osoba sa specifičnim teškoćama u učenju i podršci njihovom ponovnom uključenju u sistem, u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja;

4b karijernom vođenju i savetovanju zaposlenih, učenika i odraslih usmerenom ka ličnom razvoju pojedinca i napredovanju u obrazovnom i profesionalnom smislu;”

U članu 4. stav 1. tačka 1) posle reči: „deteta” dodaje se zapeta, a reči: „i učenika” zamenjuju se rečima: „učenika i odraslog”.

Tačka 2) menja se i glasi:

„2) sticanje kvalitetnih znanja, veština i stavova koje su svima neophodne za lično ostvarenje i razvoj, inkluziju i zaposlenje i sticanje i razvijanje osnovnih kompetancija u pogledu komunikacije na maternjem jeziku, komunikacije na stranim jezicima,matematičke pismenosti i osnovnih kompetencija u nauci i tehnologiji, digitalne kompetencije, kompetencije učenja kako se uči, međuljudske i građanske kompetencije i kulturnog izražavanja;”

U tački 5) posle reči: „životu” dodaju se reči: „radi unapređivanja ličnog života i ekonomskog, socijalnog i demokratskog razvoja društva”.

Tačka 9) menja se i glasi:

„9) osposobljavanje za rad i zanimanje stvaranjem stručnih kompetencija, u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama tržišta rada, razvojem savremene nauke, ekonomije, tehnike i tehnologije;”

U tački 15) posle reči: „ravnopravnosti” dodaje se reč: „i”, a reči: „ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanja razlika” zamenjuju se rečima: „ravnopravnosti i tolerancije”.

Posle tačke 15) dodaje se tačka 16) koja glasi:

„16) povećanje obrazovnog nivoa stanovištva i razvoj Republike Srbije kao države zasnovane na znanju.”

Član 3.

U članu 5. stav 2. tačka 1) menja se i glasi:

„1) usvajaju, izgrađuju i nadograđuju znanje, primenjuju i razmenjuju stečeno znanje;”.

Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a koja glasi:

„2a ovladaju potrebnim znanjima i veštinama potrebnim za nastavak školovanja i uključivanje u svet rada;”.

U tački 8) reči: „nauku i tehnologiju” zamenjuju se rečima: „naučna i tehnološka znanja”.

Član 4.

U članu 8. stav 2. tačka 1) reči: „u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje, 97/08 i 44/10)” zamenjuju se rečima: „po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine.”

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

„Program za sticanje obrazovanja iz stava 4. ovog člana realizuje visokoškolska ustanova u okviru akreditovanog studijskog programa ili kao program obrazovanja tokom čitavog života, u skladu sa propisima kojima se uređuje visoko obrazovanje.”

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 6. i 7.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. broj: „5”zamenjuje se brojem: „6”.

Član 5.

U članu 14. stav 1. tačka 5) podtačka (2) posle reči: „vaspitača” dodaju se reči: „i stručnog saradnika”.

Tačka 8) menja se i glasi:

„8) utvrđuje postojanje potrebe za novim udžbenicima i donosi plan udžbenika i nastavnih sredstava predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih;”

Posle tačke 8) dodaje se tačka 8a koja glasi:

„8a prati, analizira i daje preporuke za smanjenje osipanja dece i učenika iz obrazovnog sistema i utvrđuje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem”.

Član 6.

U članu 16. stav 1. tačka 3) podtačka (9) briše se.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 3a koja glasi:

„3a utvrđuje postojanje potrebe za novim udžbenicima i donosi plan udžbenika i nastavnih sredstva za stručne predmete”.

Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a koja glasi:

„6a prati, analizira i daje preporuke za smanjenje osipanja dece i učenika iz obrazovnog sistema i utvrđuje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem;”.

Član 7.

U članu 19. stav 1. tačka 5) reči: „davanje stručne ocene udžbenika” zamenjuju se rečima: „predlaganje ministru odobravanja udžbenika i nastavnih sredstava”.

Član 8.

U članu 21. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

„1) pripremu standarda kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i njihovog profesionalnog razvoja i kompetencija direktora;”.

Član 9.

Član 23. menja se i glasi:

„Član 23

Za obavljanje pojedinih poslova zavodi mogu da obrazuju posebne stručne komisije i timove iz reda kompetentnih lica u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučnoistraživačke ustanove, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.”

Član 10.

Posle člana 24. dodaje se naziv člana i član 24a koji glasi:

„2a AGENCIJA ZA OBRAZOVANJE I VASPITANJE

Član 24a

Radi praćenja ispunjavanja opštih principa i ciljeva, ostvarivanja strateških pravaca razvoja i unapređenja celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja, Republika Srbija osniva Agenciju za obrazovanje i vaspitanje (u daljem tekstu: Agencija).

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

Prava i dužnosti osnivača Agencije vrši Vlada.

Na rad i obavljanje delatnosti Agencije primenjuju se propisi o javnim agencijama.

Rad Agencije finansira se u celini ili pretežno od cene koju plaćaju korisnici usluga.”

Član 11.

U članu 27. stav 3. posle reči: „u razvoju,” dodaju se reči: „kao i škola koja ima odeljenja učenika sa smetnjama u razvoju,”

Član 12.

U članu 28. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

„Ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave može da bude nastavna baza visokoškolske ustanove – vežbaonica, u skladu sa zakonom.

Listu vežbaonica iz stava 3. ovog člana, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, rešenjem utvrđuje ministar.”

Član 13.

U članu 29. posle stava 7. dodaje se novi stav 8. koji glasi:

„Vlada utvrđuje kriterijume na osnovu kojih donosi akt o mreži srednjih škola.”

Dosadašnji stav 8. koji postaje stav 9. menja se i glasi:

„Akt o mreži srednjih škola čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave donosi Vlada, na osnovu kriterijuma iz stava 8. ovog člana.”

Član 14.

U članu 44. stav 4. reči: „ministar nadležan za poslove ljudskih prava” zamenjuju se rečima: „organ nadležan za pripremu propisa o ljudskim i manjinskim pravima”.

Član 15.

U članu 55. stav 3. tačka 5) broj: „10” zamenjuje se brojem: „11”.

Član 16.

U članu 60. stav 9. broj: „7” zamenjuje se brojem: „8”.

U stavu 10. broj: „8” zamenjuje se brojem: „9”.

Član 17.

U članu 63. stav 2. tačka 10) posle reči: „suprotno zakonu,” dodaju se reči: „posebnom kolektivnom ugovoru”.

Posle tačke 10) dodaje se tačka 10a koja glasi:

„10a je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu štete u iznosu koji može ugroziti redovno poslovanje ustanove.”

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Direktor je materijalno odgovoran za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese ustanovi, u skladu sa zakonom.”

Dosadašnji st. 3-8. postaju st. 4-9.

Član 18.

U članu 72. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Struktura nastavnih planova i programa obrazovanja odraslih uređuje se posebnim zakonom.”

Dosadašnji st. 2, 3, 4. i 5. postaju st. 3, 4, 5. i 6.

Član 19.

Naziv člana 77. i član 77. menjaju se i glase:

„Individualni obrazovni plan

Član 77.

Za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan.

Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban dokument kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju za određeno dete i učenika, u skladu sa njegovim sposobnostima i mogućnostima.

Cilj IOP-a je optimalni razvoj deteta i učenika, uključivanje u vršnjački kolektiv i ostvarivanje opštih i posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika.

IOP se izrađuje na osnovu prethodno realizovanih i evidentiranih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta i učenika.

IOP se izrađuje prema obrazovno-vaspitnim potrebama deteta i učenika i može da bude zasnovan na:

1) prilagođenom nastavnom programu (IOP 1) u kome se precizno planira cilj pružanja podrške koja se odnosi na:

(1) prilagođavanje i obogaćivanje prostora, opreme i drugih uslova u ustanovi;

(2) prilagođavanje metoda rada, udžbenika i drugih nastavnih sredstava;

(3) aktivnosti i njihovo trajanje tokom planiranog rasporeda nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;

(4) lica koja pružaju podršku detetu i učeniku;

2) na izmenjenom nastavnom programu (IOP 2) u kome se, osim sadržaja iz stava 4. tačka 1) ovog člana, precizno planira prilagođavanje:

(1) opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja;

(2) posebnih standarda postignuća učenika;

(3) sadržaja nastavnih programa za jedan predmet, više predmeta ili za sve predmete;

3) na obogaćenom i proširenom nastavnom programu (IOP 3) koji se primenjuje za dete i učenika sa izuzetnim sposobnostima.

Donošenju IOP-a 2, prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, kao i pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku.

Izuzetno, za učenika koji obrazovanje stiče ostvarivanjem IOP-a 2, osim nastavnog programa, može da se izmeni i nastavni plan, na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku.

IOP donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku (u daljem tekstu: Tim).

Tim u predškolskoj ustanovi čine vaspitač, stručni saradnik, saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć detetu, na predlog roditelja, odnosno staratelja.

Tim u školi čini nastavnik razredne nastave, odnosno nastavnik predmetne nastave, odeljenjski starešina, stručni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama učenika i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć učeniku, na predlog roditelja, odnosno staratelja.

Roditelj, odnosno staratelj daje saglasnost na sprovođenje IOP-a, u skladu sa zakonom.

U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne, odnosno školske godine.

Sprovođenje IOP-a prati Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom.

Bliže uputstvo za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje donosi ministar.”

Član 20.

U članu 80. stav 4. broj: „1.”zamenjuje se brojem: „2.”

Član 21.

U članu 91. stav 2. reči: „ (u daljem tekstu: polaznik)” brišu se.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„Uzrast lica koje stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje po programu za odrasle uređuje se posebnim zakonom.”

Dosadašnji st. 4, 5. i 6. postaju st. 5, 6. i 7.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: „polaznici ili grupe polaznika” zamenjuju se rečima: „vanredni učenici – lica starija od 17 godina iz stava 2. ovog člana”.

Član 22.

Naziv člana 92. menja se i glasi: „Nastava u inostranstvu”.

Stav 1. menja se i glasi:

„Za decu i učenike koji privremeno ili stalno borave u inostranstvu, a poreklom su iz Republike Srbije može da se organizuje nastava na srpskom jeziku, po posebnom programu.”

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Nastavnici koji realizuju nastavu u inostranstvu biraju se na javnom konkursu.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 23.

U članu 98. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

„Izuzetno, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane pedagoga i psihologa, a na osnovu mišljenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.”

Dosadašnji st. 6-19. postaju st. 7-20.

U dosadašnjem stavu 10. koji postaje stav 11. tačka 2) menja se i glasi:

„2) upis deteta u školu nakon godinu dana, uz pohađanje pripremnog predškolskog programa.”

Član 24.

U članu 100. stav 2. menja se i glasi:

„Za decu i učenike iz stava 1. ovog člana, za prognana i raseljena lica i decu i učenike koji su vraćeni u zemlju na osnovu sporazuma o readmisiji, koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadržaje od značaja za nastavak obrazovanja, škola organizuje učenje jezika, odnosno pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu koje donosi ministar.”

U stavu 3. reči: „Dete i učenik državljanin neke od evropskih zemalja” zamenjuju se rečima: „Dete stranog državljanina”.

Član 25.

U članu 102. stav 1. reč: „saveta” zamenjuje se rečju: „zavoda”.

U stavu 7. reč: „izdaju” zamenjuje se rečju: „prilagođavaju”.

Član 26.

U članu 107. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

„Izuzetno od stava 5. ovog člana, ako je nedeljni fond časova nastavnog predmeta jedan čas, učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu.”

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.

Član 27.

U članu 113. stav 3. tačka 6) menja se i glasi:

„6) ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja”.

Posle tačke 8)dodaje se tačka 9) koja glasi:

„9) učestalo činjenje lakših povreda obaveza u toku školske godine, pod uslovom da su preduzete neophodne mere iz stava 1. ovog člana radi korekcije ponašanja učenika.”

U stavu 4. reči: „tačka 8)” zamenjuju se rečima: „tač. 8) i 9)”.

Član 28.

U nazivu člana 117. posle reči: „pedagoški” dodaju se reči:„i andragoški”.

Posle stava 4. dodaju se novi st. 4. i 5. koji glase:

„Andragoški asistent pruža podršku odraslima za uključivanje u sistem obrazovanja i pomoć u otklanjanju teškoća u toku obrazovanja, u ostvarivanju individualizovanog programa, dodatnoj i dopunskoj nastavi; pomoć nastavnicima i stručnim saradnicima u ostvarivanju programa obrazovanja; sarađuje sa socijalnim partnerima u jedinici lokalne samouprave radi ostvarivanja prava odraslih, a posebno iz osetljivih društvenih i posebnih ciljnih grupa za uključivanje u obrazovni proces i sticanje obrazovanja.

Odredbe ovog zakona kojim se uređuje pedagoški asistent, shodno se odnose i na andragoškog asistenta.”

Dosadašnji st. 4, 5. i 6. postaju st. 6, 7. i 8.

Član 29.

U članu 120. stav 1. dodaje se tačka 5) koja glasi:

„5) zna jezik na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.”

Stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 2, 3. i 4.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 2. reči: „st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: „stava 1.”

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. posle reči: „iz stava 1. tač. 1)” umesto veznika: „i” stavlja se zapeta, posle broja 4) dodaju se reči: „i 5)”, a reči: „i stava 2.” brišu se.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. reči: „st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: „stava 1.”, a posle reči: „ustanovi” dodaju se reči: „na zahtev direktora.”

Član 30.

U članu 121. u stavu 4. posle reči: „majstorskim ispitom i” dodaju se reči: „petogodišnjim radnim iskustvom u struci stečenim posle specijalističkog, odnosno majstorskog ispita”.

U stavu 5. posle reči: „prakse” dodaje se zapeta i reči: „odnosno pedagoškog rada”.

U stavu 6. reči: „kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine” brišu se.

Stav 7. menja se i glasi:

„Poslove nastavnika i stručnog saradnika, osim za romski jezik, može da obavlja lice koje je steklo srednje, više ili visoko obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad ili je položilo ispit iz tog jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove.”

Posle stava 9. dodaje se novi stav 10. koji glasi:

„Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je u toku studija položio ispite iz pedagogije i psihologije ili je položio stručni ispit, odnosno ispit za licencu, smatra se da ima obrazovanje iz člana 8. stav 4. Zakona.”

Dosadašnji st. 10, 11, 12. i 13. postaju st. 11, 12, 13. i 14.

U dosadašnjem stavu 10. koji postaje stav 11. reč: „Izuzetno,” briše se.

U dosadašnjem stavu 11. koji postaje stav 12. posle reči: „pomoćnog nastavnika” dodaju se reči: „program obuke za osposobljavanje nastavnika, stručnog saradnika i andragoškog asistenta za rad sa odraslima i”.

Dosadašnji stav 13. koji postaje stav 14. menja se i glasi:

„Stepen i vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi, na predlog organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, po pribavljenom mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica, propisuje ministar.”

Posle stava 14. dodaju se st. 15, 16. i 17. koji glase:

„Kada je obrazovanje stečeno u nekoj od republika bivše SFRJ do 27. aprila 1992. godine, ili u Crnoj Gori do 16. juna 2006. godine, a vrsta obrazovanja ne odgovara vrsti obrazovanja koja je propisana u skladu sa članom 121. stav 11. ovog zakona, ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove, utvrđuje da li je vrsta obrazovanja odgovarajuća za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika.

Kada je obrazovanje stečeno u sistemu vojnog školstva, ispunjenost uslova u pogledu stečenog obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika, po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove, utvrđuje ministar.

Kada je obrazovanje stečeno u inostranstvu, ispunjenost uslova u pogledu stečenog obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika, na osnovu akta o priznavanju strane visokoškolske isprave i mišljenja odgovarajuće visokoškolske ustanove, utvrđuje ministar.”

Član 31.

Član 128. menja se i glasi:

„Član 128.

„Licenca se oduzima nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku:

1) koji je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo: nasilja u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje, primanja ili davanja mita, protiv polne slobode, pravnog saobraćaja i čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju;

2) kome je prestao radni odnos zbog povrede zabrane iz čl. 44 – 46. ovog zakona;

3) kome je jedanput suspendovana licenca u skladu sa članom 127. ovog zakona, a stekli su se uslovi za novu suspenziju.

Licenca se smatra oduzetom narednog dana od dana prestanka radnog odnosa nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

Lice kome je oduzeta licenca nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.

Oduzeta licenca vraća se Ministarstvu preko ustanove.

Ustanova ima obavezu da odmah dostavi Ministarstvu konačno rešenje o otkazu ugovora o radu kao dokaz o osnovu za oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku

Rešenje ministra o oduzimanju licence konačno je u upravnom postupku.”

Član 32.

U nazivu člana 130. reči: „na osnovu konkursa” brišu se.

U stavu 1. posle reči: „na osnovu” dodaju se reči: „preuzimanja zaposlenog u ustanovi čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Prijem u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu konkursa može se izvršiti ako se nije moglo izvršiti preuzimanje zaposlenog.”

Dosadašnji st. 2, 3, 4, 5, 6. i 7 postaju st. 3, 4, 5, 6, 7. i 8.

„Dosadašnji st. 3. i 4. koji postaju st. 4. i 5. menjaju se i glase:

U postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika direktor vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava. Psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.

Direktor donosi odluku o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u roku od osam dana od dana dobijanja rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima. Odluku o izboru drugih zaposlenih u ustanovi direktor donosi u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na konkurs.”

Član 33.

U članu 136. stav 5. reči: „ne smatra prekovremenim radom” zamenjuju se rečima: „smatra radom preko pune norme časova”.

Član 34.

U članu 144. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.”

Član 35.

U članu 150. stav 1. tačka 1) reči: „diplomirani pravnik – master ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine” zamenjuju se rečima: „lice sa završenim master akademskim studijama u oblasti pravnih nauka, sa prethodno završenim osnovnim akademskim studijama u ovoj oblasti, ili diplomirani pravnik sa stečenim obrazovanjem na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.”

U stavu 3. reči: „način provere savladanosti programa, obrazac uverenja o savladanom programu” brišu se.

Član 36.

U članu 152. stav 5. menja se i glasi:

„Program, način i rok za polaganje, sastav i način rada komisije Ministarstva pred kojom se polaže ispit za prosvetnog savetnika, obrazac uverenja o položenom ispitu, naknadu za rad članova komisije, program i oblike stručnog usavršavanja prosvetnog savetnika i druga pitanja u vezi sa stručnim usavršavanjem prosvetnih savetnika, propisuje ministar”.

Član 37.

U članu 161. stav 1. reči: „30.000 do 500.000” zamenjuju se rečima: „100.000 do 1.000.000”.

U stavu 2. broj: „50.000” zamenjuje se brojem: „100.000”

Član 38.

U članu 162. broj: „25.000” zamenjuje se brojem „50.000”.

Član 39.

U članu 163. broj: „25.000” zamenjuje se brojem „50.000”.

Član 40.

U članu 164. stav 1. broj: „50.000” zamenjuje se brojem „100.000”.

Stav 2. briše se.

Član 41.

U članu 165. stav 1. reči: „30.000 do 500.000” zamenjuju se rečima: „100.000 do 1.000.000”.

U stavu 2. broj: „50.000” zamenjuje se brojem „100.000”.

Član 42.

Član 166. stav 1. menja se i glasi:

„Poslovi utvrđeni članom 29. st. 5-7, članom 31. stav 2, članom 32. stav 4, članom 33. stav 6, članom 34. stav 3, članom 35. stav 2. i st. 4-8, članom 36. stav 2, članom 54. stav 7, članom 55. st. 5. i 6, članom 56. stav 1, članom 59. (poslovi polaganja ispita za direktora), članom 60. st. 7, 8, 11. i 12, članom 61. stav 2, članom 62. stav 2, članom 63. st. 7-9, članom 68. (poslovi polaganja ispita za sekretara), članom 79. stav 4, članom 88. st. 5. i 6, članom 90. st. 2. i 3, članom 91. stav 6, članom 111, članom 123. (poslovi polaganja ispita za licencu), članom 146. st. 4. i 5. i članom 149. ovog zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini.”

Član 43.

U članu 171. stav 1. tačka 3) broj: „2012/2013” zamenjuje se brojem: „2016/2017”.

U tački 4) broj: „2013/2014” zamenjuje se brojem: „2017/2018”.

Član 44.

Vlada će doneti akt o osnivanju Agencije iz člana 10. ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Agencija počinje sa radom i obavljanjem delatnosti od 1. januara 2016. godine.

Član 45.

Vlada će, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi kriterijume iz člana 13. ovog zakona.

Vlada, odnosno organ autonomne pokrajine će, u roku od godinu dana od dana donošenja akta iz stava 1. ovog člana, utvrditi mrežu srednjih škola.

Član 46.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, osim odredaba člana 12. koje se primenjuju od školske 2015/2016. godine i člana 26. ovog zakona koje se primenjuju od školske 2013/2014. godine.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti obrazovanja.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) donet je 2009. godine, kao nov zakon u odnosu na istoimeni zakon iz 2003. godine, kojim je započeta reforma obrazovanja u Republici Srbiji. On ima sličnu koncepciju i isti naziv, a njegovom primenom uspostavljen je racionalniji i efikasniji postupak u donošenju podzakonskih akata (nastavnih planova i programa, standarda i sl.); otklonjene su pravne praznine nastale donošenjem Zakona o državnim službenicima i prestankom primene Zakona o radnim odnosima u državnim organima u ustanovama, počev od 1. jula 2006. godine i usklađivanje sa nizom zakona koji su doneti u vremenu od donošenja zakona 2003. godine i otklanjene su pojedine prepreke za dosledno sprovođenje Zakona.

2011. godine zajedničkim radom sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u oblasti obrazovanja, izvršene su izmene i dopune Zakona, radi otklanjanja konstatovanih problema u funkcionisanju sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i poboljšanja efikasnosti celog sistema.

Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik PC”, broj 107/12 – u daljem tekstu: Strategija) koja je stupila na snagu 9. novembra. 2012. godine, utvrđeni su svrha, ciljevi, pravci, instrumenti i mehanizmi razvoja sistema obrazovanja u Republici Srbiji u narednih desetak godina, te se pojavila potreba usklađivanja Zakona sa ovom strategijom. U toku primene Zakona uočeni su izvesni problemi koji bi se poboljšanim zakonskim rešenjima mogli otkloniti, a i predstavnici reprezentativnih sindikata su imali svoje zahteve vezane za poboljšanje pojedinih rešenja u Zakonu, čija primena dovodi do problema u praksi.

Takođe, tokom 2012. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik PC”, broj 93/12), Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik PC”, broj 72/12), a izmenjen je i Zakon o prekršajima („Službeni glasnik PC”, br. 101/05, 116/08 i 111/09), te je neophodno izvršiti usklađivanje Zakona sa novim propisima.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I

POJEDINAČNIH REŠENJA

Čl. 1-3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Predlog zakona) izvršene su izmene postojećih čl. 3-5. Zakona koji se odnose na opšte principe sistema obrazovanja i vaspitanja, ciljeve i opšte ishode i standarde obrazovanja i vaspitanja. Ovim izmenama i dopunama izvršeno je usklađivanje Zakona sa Strategijom i okolnostima koje postoje u okruženju Republike Srbije, posebno u Evropskoj uniji, koje jasno ukazuju da je Srbiji potreban kvalitetan sistem obrazovanja koji će obezbediti povećanje obrazovnog nivoa stanovništva i razvoj Republike Srbije kao države zasnovane na znanju i koji će moći da obezbedi dobru zaposlenost stanovništva. Potencirano je da sistem obrazovanja mora da stvori mogućnosti da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja. Takođe, naglašena je potreba smanjenja stope osipanja iz sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno osoba iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva i nerazvijenih područja, osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih osoba sa specifičnim teškoćama u učenju.

U članu 4. Predloga zakona izvršena je promena u smislu da je upotrebljena opšta formulacija „propis kojim se uređuje visoko obrazovanje” umesto naziva Zakona o visokom obrazovanju i pozivanja na brojeve Službenog glasnika.

Članom 8. stav 4. Zakona propisano je da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova. S tim u vezi dodat je novi stav 5. kojim je pojašnjena obaveza visokoškolskih ustanova da realizuju program za sticanje obrazovanja iz stava 4. ovog člana u okviru akreditovanog studijskog programa ili kao program obrazovanja tokom čitavog života, u skladu sa propisima kojim se uređuje visoko obrazovanje.

Čl. 5, 6, 7. i 24. Predloga zakona izvršene su izmene čl. 14, 16, 19. i 102. Zakona. Ove izmene vezane su za isticanje potrebe da se u sistemu obrazovanja sistematski prati i analizira osipanje dece i učenika iz obrazovnog sistema i da se utvrđuju predlozi mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile obrazovni sistem. Takođe, ovim se omogućava uvođenje promena u proces odobravanja i izdavanja udžbenika i nastavnih sredstava koje će se izvršiti izmenom Zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima. Brisanjem nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta (u daljem tekstu: NPS) da predlaže ministru odobravanje udžbenika i nastavnih sredstava, biće pojednostavljena i skraćena procedura odobravanja udžbenika. Kao problem javlja se i nemogućnost da se nađu novi nezavisni eksperti za datu oblast, koji nisu u sukobu interesa i kojih u određenim strukama nema dovoljno za postojeći koncept evaluacije udžbenika. Predložena promena je sastavni deo i predloga Nacrta Zakona o udžbenicima i drugim nastavim sredstvima. Ovim predlogom dosadašnja obaveza Nacionalnog prosvetnog saveta da ministru dostavlja predlog da se udžbenik odobri, odnosno ne odobri, treba da bude preneta na Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Nacrtom Zakona o udžbenicima i drugim nastavim sredstvima predviđeno je da stručnu ocenu kvaliteta rukopisa udžbenika, umesto Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, daje komisija za stručnu ocenu kvaliteta udžbenika. Takođe, predloženo je da Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih ubuduće nema nadležnost da predlaže ministru odobravanje udžbenika i nastavnih sredstava za stručne predmete, već bi trebalo da utvrđuje postojanje potrebe za novim udžbenicima i donosi plan udžbenika i nastavnih sredstava za stručne predmete.

Članom 10. Predloga zakona predloženo je osnivanje Agencije za obrazovanje i vaspitanje, koja bi pratila ispunjenja opštih principa i ciljeva, ostvarenja strateških pravaca razvoja i unapređenja celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovu agenciju bi osnivala Vlada i ona bi mogla da organizuje i sprovodi posebna istraživanja o ostvarivanju opštih ishoda i standarda, kao i postignuća na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja i učestvuje u međunarodnim istraživanjima, pokreće inicijative za razvoj i unapređenje sistema obrazovanja i vaspitanja na nacionalnom nivou, predlaže i priprema razvojne programe i stara se o usklađenosti sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji sa obrazovnim i sveukupnim razvojnim politikama u okruženju. Osnivanje je odloženo za period od dve godine od dana stupanja na snagu zakona, a početak rada za 1. januar 2016. godine, kako bi se stvorile pravne i finansijske pretpostavke za njen rad.

U članu 11. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 27. Zakona kojim se uređuju vrste ustanova. Naime, dodatnu podršku u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju, pored škole za učenike sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici može da pruža i škola koja ima odeljenja učenika sa smetnjama u razvoju. Time će se proces inkluzije u obrazovnom sistemu učiniti efikasnijim i pružiti stručna pomoć nastavnicima i vaspitačima koji rade sa decom, učenicima i odraslima sa smetnjama u razvoju.

Članom 12. Predloga zakona promenjen je član 28. Zakona koji propisuje osnivanje ustanove, u delu koji se odnosi na vežbaonice. Ovako definisana i na osnovu toga ustanovljena, škola vežbaonica ima za cilj razvijanje održivih veza između škola i odgovarajućih fakulteta za obrazovanje nastavnika, izgradnju sistema za praktičnu obuku i pripremu studenata – budućih nastavnika. Ovim Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuje spremnost da razvoj obrazovanja i vaspitanja usmerava u pravcu njegovog kvaliteta i efikasnosti što je iskazano dokumentima Pravci razvoja obrazovanja u Srbiji i Strategijom razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020, koja ukazuje na neophodnost ustanovljenja škola vežbaonica radi unapređivanja osnovnog (inicijalnog) obrazovanja nastavnika, njihove odgovarajuće pripremljenosti za rad sa decom i učenicima, kao i za kvalitetno i efikasno ostvarivanje procesa učenja u školi i učionici. Istovremeno, na ovaj način se obezbeđuje uspostavljanje veza koje nedostaju u sistemu obrazovanja, veze između školske prakse i fakulteta na kojima se obrazuju studenti za poziv nastavnika. Ovo se posebno odnosi na nastavnike pojedinačnih nastavnih predmeta u opštem i stručnom obrazovanju. Time se visokoškolskim ustanovama obezbeđuje prostor (škola) u kojoj će studenti, budući nastavnici, obavljati praksu i tako ostvariti 6 bodova u skladu sa evropskim sistemom prenosa bodova što je definisano članom 8. Zakona. Ovaj član zakona počeće da se primenjuje od školske 2015/2016. godine. Za njegovu primenu sistem će se pripremati kroz ogled koji će se realizovati u okviru projekta Opšte obrazovanje i razvoj ljudskog kapitala, projekat koji se finansira iz predpristupnih fondova Evropske unije za 2011 godinu (IPA 2011).

Članom 13. Predloga zakona promenjen je stav 8. člana 29. Zakona, koji se odnosi na mrežu srednjih škola i rezultat je usklađivanja zakonskih propisa sa Strategijom. Strategija predviđa promene koje se odnose na mrežu škola (posebno srednjih škola), odnosno uspostavljanje drugačijeg odnosa gimnazija i stručnih škola. Postojeće zakonsko rešenje nije dovoljno da bi se donela optimalna mreža srednjoškolskih ustanova koja podrazumeva smanjenje broja srednjih stručnih škola i povećanje broja gimnazija. Zato je i predloženo brisanje postojećih kriterijuma, te donošenje novih od strane Vlade, a koji bi bili usaglašeni sa Strategijom. Strategija obrazovanja predviđa i da se uradi analiza mreže srednjih škola i program transformacije pojedinih srednjih stručnih škola u gimnazije, kao i da se uradi nova mreža koja će biti usklađena sa potrebama privrede i sa demografskim kretanjima u regionu i lokalnoj sredini. Zato je završnim odredbama Predloga zakona predložen rok za izradu Uredbe Vlade od godinu dana, a potom novi rok od godinu dana za izradu same mreže škola.

U članu 14. Predloga zakona izvršena je izmena u stavu 4. a y vezi sa Zakonom o ministarstvima.

Članom 15, 16. i 20. Predloga zakona otklonjene su greške u pozivanju na broj stava u čl. 55, 60, 80 Zakona.

Članom 17. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 63. Zakona i kao razlog za razrešenje direktora škole propisan je, na zahtev reprezentativnih sindikata, slučaj kada je direktor namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku, koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu štete u iznosu koji može ugroziti redovno poslovanje ustanove. Takođe je dodat i novi stav kojim se propisuje da je direktor materijalno odgovoran za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese ustanovi, u skladu sa zakonom.

U članu 18, 21, i 28. Predloga zakona izmenjeni su, odnosno dopunjeni čl. 72, 91. i 117. Zakona kojima se bliže reguliše obrazovanje odraslih. Bez obzira na to što je u toku izrada Predloga zakona o obrazovanju odraslih, potrebno je da zakon koji uređuje osnovne sistema obrazovanja i vaspitanja prepozna i na poseban način izdvoji uređivanje te materije. Definisan je andragoški asistent, kao lice koje pruža podršku odraslima za uključivanje u sistem obrazovanja i pomoć u otklanjanju teškoća u toku obrazovanja.

Članom 19. Predloga zakona promenjen je član 77. Zakona koji se odnosi na individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP), kao jedan od instrumenata podrške deci i učenicima iz navedenih grupa, a Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje (Sl. Glasnik PC, br 76/10), regulisan je način i vrste IOP-a, način njegovog donošenja, kao i njegovo vrednovanje. U skladu sa tim, poštujući principe obrazovnog sistema Republike Srbije i prava deteta i učenika, predložena je izmena koja reguliše pravo na IOP, definiciju, cilj i vrste IOP, način njegovog donošenja, kao i timove u ustanovi koji izrađuju IOP uz saglasnost i učešće roditelja odnosno staratelja deteta/učenika ali i ulogu Ministarstva u praćenju, primeni i vrednovanju u praksi ovog instrumenta podrške deci i učenicima. Ovako definisan član zakona obavezuje na primenu ovog instrumenta u skladu sa zakonom. Omogućava konkretizaciju primene IOP-a u praksi kao i pravo na obrazovanje po njemu za svu decu i učenike kojima je neophodno obrazovanje po IOP-u kako bi bili ravnopravni učesnici u obrazovnom procesu, stekli konkretna znanja i životne veštine u skladu sa ličnim potencijalima i dobili šansu za dalje obrazovanje do nivoa do koga svako od njih želi.

Članom 22. Predloga zakona unekoliko je promenjen član 92. Zakona kojim se uređuje obrazovanje i vaspitanje u inostranstvu, odnosno nastava u inostranstvu, kako je sada predloženo. Cilj izmena je da se postigne veća transparentnost i nepristrasnost u postupku izbora nastavnika koji realizuju nastavu u inostranstvu, tako što će oni biti birani na javnom konkursu. Ovakvo rešenje je već propisano postojećim podzakonskim aktom.

Članom 23. Predloga zakona izvršene su izmene i dopune člana 98. Zakona kojim se uređuje upis učenika u osnovnu školu. Dodat je novi stav kojim se omogućava odlaganje upisa i deci koja su po uzrastu stasala za upis u školu. Iskustvo iz prethodnih školskih godina pokazalo je da postoji potreba da se, u izuzetnim slučajevima, a kada, pre svega, interes deteta to zahteva, omogući odlaganje polaska deteta u prvi razred osnovne škole. Na taj način nikako se ne ugrožava inkluzivnost sistema obrazovanja i vaspitanja, već se, zapravo, taj sistem još više prilagođava specifičnim potrebama deteta. Ostaje nesporna činjenica da će svako dete biti obuhvaćeno osnovnoškolskim obrazovanjem i vaspitanjem, a propisivanje mehanizma za pružanje podrške detetu (na relaciji porodica, interresorna komisija, predškolska ustanova i/ili škola) u periodu od godinu dana, za koliko je odlaganje moguće, obezbeđuje bolji start za dete i porodicu i pruža mogućnost školi da se na odgovarajući način pripremi za pružanje kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja detetu koje će, svakako, naredne školske godine biti njen učenik.

U članu 24. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje člana 100. Zakona sa Direktivom Saveta evropskih zajednica 77/486EEZ od 25. jula 1977. godine koja se odnosi na obrazovanje dece migranata i obavezu države domaćina da im obezbedi pomoć u učenju svog jezika kako bi im sistem obrazovanja bio dostupan u što kraćem roku. Dosadašnja odrednica „dete i učenik neke od evropskih zemalja” isključuje migrante, odnosno decu stranih državljana koji nisu iz Evrope. Izmenjenim stavom 2. ovog člana omogućeno je daje za prognana i raseljena lica i decu i učenike koji su vraćeni u zemlju na osnovu sporazuma o readmisiji, koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadržaje od značaja za nastavak obrazovanja, škola u obavezi da organizuje učenje jezika, odnosno pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu koje donosi ministar.

U članu 107. Zakona kojim se uređuje ocenjivanje, članom 26. Predloga zakona dodat je novi stav 6. kojim je propisano da izuzetno, ukoliko je nedeljni fond časova nastavnog predmeta jedan čas, učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu, iz razloga što je y praksi skoro nemoguće sa ovim fondom časova oceniti učenika četiri puta u toku polugodišta.

Odgovornost učenika, na zahtev reprezentativnih sindikata, pojačana je dopunom člana 113. Zakona članom 27. Predloga zakona, pa je kao teža povreda obaveza učenika predloženo i učestalo činjenje lakših povreda obaveza u toku školske godine, uz postupnost u izricanju mera.

Članom 29. Predloga zakona izmenjeni su uslovi za prijem u radni odnos propisani članom 120. Zakona. Kao uslov za prijem zaposlenih propisano je i znanje jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, a brisana odredba da samo kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, lice mora da ima i dokaz o znanju jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad. S tim u vezi su i izmene u sledećem članu Predloga zakona.

Članom 30. Predloga zakona promenjeni su neki zahtevi propisani članom 121. Zakona u pogledu obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Naime, po predloženoj izmeni, svi nastavnici, vaspitači i stručni saradnici dokazuju znanje jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, što znači da se dokazuje i znanje srpskog jezika, tako da se sada ova odredba odnosi na sve zaposlene u obrazovno-vaspitnom procesu, a ne samo na pripadnike nacionalnih manjina. Treba imati u vidu i buduće priznavanje kvalifikacija, gde znanje jezika na kome se izvodi nastava, u našem slučaju srpskog, predstavlja zaštitnu meru u odnosu na mogući priliv spolja. U ovom članu uređeno je, no prvi put sveobuhvatno i na jednom mestu, priznavanje obrazovanja stečenog u bivšim republikama SFRJ, Crnoj Gori, obrazovanje stečeno u sistemu vojnog školstva i obrazovanje stečeno u inostranstvu. Naime, u svim tim slučajevima, po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove, ministar utvrđuje da li je njena vrsta odgovarajuća za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika.

Dodat je novi stav 10. Kojim je utvrđeno da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je y toku studija položio ispite iz pedagogije i psihologije ili je položio stručni ispit, odnosno ispit za licencu, smatra se da ima obrazovanje iz člana 8. stav 4. Zakona.

Članom 31. Predloga zakona promenjen je član 128. Zakona kojim se propisivao razlog i postupak oduzimanja licence. Korekcije ovog člana su se pokazale kao neophodne u smislu pojačavanja razloga za oduzimanje licence, jer jednom oduzeta licenca se ne može povratiti.

Na zahtev sindikata izvršena je članom 32. Predloga zakona dopuna člana 130. Zakona kojim je preuzimanje zaposlenog utvrđeno kao način zasnivanja radnog odnosa, dodat je stav kojim se rešenje propisano Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika prenosi u zakon – da se ne može raspisati konkurs za prijem u radni odnos dok se ne ispita mogućnost preuzimanja zaposlenog koji je ostao neraspoređen ili koji radi sa nepunom normom časova. Brisano je rešenje po kome je za donošenje odluke o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika neophodno mišljenje organa upravljanja, procena psihofizičkih sposobnosti je na zahtev nadležnih službi zapošljavanja promenjena u psihološku procenu sposobnosti, a precizirani su i rokovi u kojima direktor donosi odluku po konkursu.

Član 136. Zakona koji uređuje normu neposrednog rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika sa decom i učenicima, dopunjen je članom 33. Predloga zakona, odnosno definisanjem rada preko pune norme časova koji predstavlja gotovo redovnu pojavu u školama.

Na zahtev reprezentativnih sindikata, članom 34. Predloga zakona predloženo je vraćanje rešenja iz prethodnog zakona da nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

U članu 35. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje člana 150. Zakona u pogledu uslova u pogledu nivoa obrazovanja za obavljanje poslova prosvetnog inspektora, u smislu usklađivanja sa Zakonom o visokom obrazovanju.

Član 152. Zakona, koji uređuje uslove za prosvetnog savetnika, članom 36. Predloga zakona je poboljšan, imajući u vidu dosadašnju praksu u primeni ovog člana.

Čl. 37-41. Predloga zakona usklađene su kaznene odredbe čl. 161. do 165. Zakona sa Zakonom o prekršajima.

Članom 42. Predloga zakona predložena je izmena člana 166. Stav 1. Zakona, kojim se uređuje poveravanje poslova Autonomnoj pokrajini Vojvodina.

Članom 43. Predloga zakona utvrđeno je u kom roku će Vlada doneti akt o osnivanju Agencije iz člana 10. Ovog zakona i kada će Agencija početi sa radom.

Članom 44. Predloga zakona uređena je obaveza Vlade u utvrđivanju kriterijuma i donošenja akta o mreži srednjih škola.

Član 45. Predloga zakona, odnosi se na nove rokove vezane za donošenje opšte, stručne i umetničke mature u četvorogodišnjem obrazovanju i završnih ispita u trogodišnjem obrazovanju uslovljena je činjenicom da još nisu doneti standardi postignuća učenika na osnovu kojih će se donositi novi nastavni planovi i programi. Po njihovom donošenje postepeno će se ulaziti u reformu srednjeg obrazovanja. Kako se planira da prva reformisana godina u srednjem obrazovanju bude školska 2014/2015. godina, program mature treba doneti do početka školske 2017/2018. godine kada bi se na kraju te školske godine i polagala matura.

Članom 46. Predloga zakona propisano je vreme stupanja na snagu ovog zakona i predložena odložena primena člana 28. st. 3. i 4. (koji se odnosi na vežbaonice), od školske 2015/2016. godine, a člana 107. stav 6. (ocenjivanje), od školske 2013/2014. godine.

IV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Predložene izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne izazivaju dodatne finansijske efekte, odnosno ne zahtevaju dodatna finansijska sredstva, osim sredstava neophodnih za osnivanje i rad Agencije za obrazovanje i vaspitanje. S obzirom na to da u predloženim izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nisu bliže definisani način osnivanja, rad i funkcionisanje Agencije, u ovom trenutku nije moguće definisati visinu neophodnih sredstava potrebnih za rad Agencije, odnosno finansijske efekte primene izmena i dopuna Zakona u ovom delu.

S obzirom na to da je navedeni zakon opšteg karaktera, odnosno da se pojedina rešenja bliže razrađuju u posebnim zakonima, kroz čiju primenu se definišu odnosno sagledavaju finansijski efekti, u tom pogledu napominjemo da se finansijski efekti uvođenja (kroz predložene izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja) kategorije „andragoški asistent” definišu, odnosno sagledavaju kroz sagledavanje finansijskih efekata primene Zakona o obrazovanju odraslih.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razlog za donošenje ovog zakona, i to po hitnom postupku je činjenica da su iz skupštinske procedure su tokom jula 2012. godine povučeni posebni zakoni o osnovnom i srednjem obrazovanju i obrazovanju odraslih, koji se ponovo upućuju Narodnoj skupštini na usvajanje, pa se na ovaj način vrši usklađivanje sistemskog zakona sa posebnim zakonima, a svi zajedno sa Stategijom, odnosno poboljšava se efikasnost celog sistema preduniverzitetskog obrazovanja. Ovi zakoni čine set zakona iz oblasti obrazovanja, sa povezanom tematikom, pa bi bilo neophodno da se razmatraju i usvajaju svi zajedno, na istoj sednici Narodne skupštine. Važno je da ovi zakoni budu usvojeni i objavljeni što pre, kako bi obrazovne ustanove mogle da se pripreme za početak nove školske godine.

Član 3.

Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle:

jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama;

kvalitetno i uravnoteženo obrazovanje i vaspitanje, zasnovano na tekovinama i dostignućima savremene nauke i prilagođeno uzrasnim i ličnim obrazovnim potrebama SVAKOG deteta, učenika i odraslog;

obrazovanje i vaspitanje u demokratski uređenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguje otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u svetu, posvećenost osnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, poštenja i odgovornosti i u kojoj je osigurano puno poštovanje prava deteta, učenika i odraslog;

usmerenost obrazovanja i vaspitanja na dete i učenika kroz raznovrsne oblike nastave, učenja i ocenjivanja kojima se izlazi u susret različitim potrebama učenika, razvija motivacija za učenje i podiže kvalitet postignuća;

jednake mogućnosti za obrazovanje i vaspitanje na svim nivoima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa potrebama i interesovanjima dece, učenika i odraslih, bez prepreka za promene, nastavljanje i upotpunjavanje obrazovanja i obrazovanje tokom celog života;

osposobljenost za rad učenika i odraslih usklađenu sa savremenim zahtevima profesije za koju se pripremaju.

Sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadržajima obezbeđuje i:

efikasnu saradnju sa porodicom uključivanjem roditelja, odnosno staratelja radi uspešnog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja;

raznovrsne oblike saradnje sa organizacijama nadležnim za poslove zapošljavanja i lokalnom zajednicom i širom društvenom sredinom kako bi se postigao pun sklad između individualnog i društvenog interesa u obrazovanju i vaspitanju;

efikasnost, ekonomičnost i fleksibilnost organizacije sistema radi postizanja što boljeg učinka;

otvorenost prema pedagoškim i organizacionim inovacijama.

U ostvarivanju principa, posebna pažnja posvećuje se:

pravovremenom uključivanju u predškolsko vaspitanje i obrazovanje u različite vidove kvalitetnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja;

adekvatnoj pripremljenosti za školsko učenje i za prelazak na više nivoe obrazovanja i vaspitanja;

mogućnosti da učenici i odrasli sa izuzetnim sposobnostima (talentovani i obdareni), bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup odgovarajućim nivoima obrazovanja i ustanovama, kao i identifikaciji, praćenju i stimulisanju učenika sa izuzetnim sposobnostima, kao budućeg naučnog potencijala;

mogućnosti da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja u ustanovama, a lica smeštena u ustanove socijalne zaštite, bolesna deca i učenici – ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smeštaja u ustanovi i tokom bolničkog i kućnog lečenja;

4) mogućnosti da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja u ustanovama, a lica smeštena u ustanove socijalne zaštite, bolesna deca, učenici i odrasli ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smeštaja u ustanovi i tokom bolničkog i kućnog lečenja; “

4a smanjenju stope osipanja iz sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno osoba iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva i nerazvijenih područja, osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih osoba sa specifičnim teškoćama u učenju i podršci njihovom ponovnom uključenju u sistem, u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja;

4b karijernom vođenju i savetovanju zaposlenih, učenika i odraslih usmerenom ka ličnom razvoju pojedinca i napredovanju u obrazovnom i profesionalnom smislu.

ostvarivanju prava na obrazovanje, bez ugrožavanja drugih prava deteta i drugih ljudskih prava.

Član 4

Ciljevi obrazovanja i vaspitanja jesu:

pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj svakog deteta i učenika učenika i odraslog, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;

sticanje kvalitetnih znanja i veština i formiranje vrednosnih stavova (u daljem tekstu: znanja, veštine i stavovi), jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, tehničke, informatičke pismenosti, neophodnih za život i rad u savremenom društvu;

2.sticanje kvalitetnih znanja, veština i stavova koje su svima neophodne za lično ostvarenje i razvoj, inkluziju i zaposlenje i sticanje i razvijanje osnovnih kompetancija u pogledu komunikacije na maternjem jeziku, komunikacije na stranim jezicima,matematičke pismenosti i osnovnih kompetencija u nauci i tehnologiji, digitalne kompetencije, kompetencije učenja kako se uči, međuljudske i građanske kompetencije i kulturnog izražavanja;

razvoj stvaralačkih sposobnosti, kreativnosti, estetske percepcije i ukusa;

razvoj sposobnosti pronalaženja, analiziranja, primene i saopštavanja informacija, uz vešto i efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija;

osposobljavanje za rešavanje problema, povezivanje i primenu znanja i veština u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom životu radi unapređivanja ličnog života i ekonomskog, socijalnog i demokratskog razvoja društva;

razvoj motivacije za učenje, osposobljavanje za samostalno učenje, učenje i obrazovanje tokom celog života i uključivanje u međunarodne obrazovne i profesionalne procese;

razvoj svesti o sebi, samoinicijative, sposobnosti samovrednovanja i izražavanja svog mišljenja;

osposobljavanje za donošenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budućeg života;

razvoj ključnih kompetencija potrebnih za život u savremenom društvu, osposobljavanje za rad i zanimanje stvaranjem stručnih kompetencija, u skladu sa zahtevima zanimanja, razvojem savremene nauke, ekonomije, tehnike i tehnologije;

9) osposobljavanje za rad i zanimanje stvaranjem stručnih kompetencija, u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama tržišta rada, razvojem savremene nauke, ekonomije, tehnike i tehnologije;

razvoj i praktikovanje zdravih životnih stilova, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti;

razvoj svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine, ekološke etike i zaštite životinja;

razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, osećanja solidarnosti, kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad i negovanje drugarstva i prijateljstva;

razvijanje sposobnosti za ulogu odgovornog građanina, za život u demokratski uređenom i humanom društvu zasnovanom na poštovanju ljudskih i građanskih prava, prava na različitost i brizi za druge, kao i osnovnih vrednosti pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti;

formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti državi Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i svog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, drugih naroda, razvijanje multikulturalizma, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine;

razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti i tolerancije i uvažavanje različitosti.

povećanje obrazovnog nivoa stanovištva i razvoj Republike Srbije kao države zasnovane na znanju.

Član 5.

Opšti ishodi obrazovanja i vaspitanja rezultat su celokupnog procesa obrazovanja i vaspitanja kojim se obezbeđuje da deca, učenici i odrasli steknu znanja, veštine i vrednosne stavove koji će doprineti njihovom razvoju i uspehu, razvoju i uspehu njihovih porodica, zajednice i društva u celini.

Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi sve uslove da deca, učenici i odrasli postižu opšte ishode, odnosno budu osposobljeni da:

usvajaju, i izgrađuju znanje, primenjuju i razmenjuju stečeno znanje;

1) usvajaju, izgrađuju i nadograđuju znanje, primenjuju i razmenjuju stečeno znanje;

nauče kako da uče i da koriste svoj um;

2a ovladaju potrebnim znanjima i veštinama potrebnim za nastavak školovanja i uključivanje u svet rada;

identifikuju i rešavaju probleme i donose odluke koristeći kritičko i kreativno mišljenje;

rade efikasno sa drugima kao članovi tima, grupe, organizacije i zajednice;

odgovorno i efikasno upravljaju sobom i svojim aktivnostima;

prikupljaju, analiziraju, organizuju i kritički procenjuju informacije;

efikasno komuniciraju koristeći se raznovrsnim verbalnim, vizuelnim i simboličkim sredstvima;

efikasno i kritički koriste nauku i tehnologiju naučna i tehnološka znanja, uz pokazivanje odgovornosti prema svom životu, životu drugih i životnoj sredini;

shvataju svet kao celinu povezanih sistema i prilikom rešavanja konkretnih problema razumeju da nisu izolovani;

pokreću i spremno prihvataju promene, preuzimaju odgovornost i imaju preduzetnički pristup i jasnu orijentaciju ka ostvarenju ciljeva i postizanju uspeha.

Ostvarivanje opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja obezbeđuje se ukupnim obrazovno-vaspitnim procesom na svim nivoima obrazovanja, kroz sve oblike, načine i sadržaje rada.

Standardi obrazovanja i vaspitanja obuhvataju:

opšte i posebne standarde znanja, veština i vrednosnih stavova učenika i odraslih (u daljem tekstu: opšti i posebni standardi postignuća);

standarde znanja, veština i vrednosnih stavova (u daljem tekstu: kompetencije) za profesiju nastavnika i vaspitača i njihovog profesionalnog razvoja;

standarde kompetencija direktora, prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika;

standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava;

standarde kvaliteta rada ustanove.

Standardi postignuća jesu skup ishoda obrazovanja i vaspitanja koji se odnose na svaki nivo, ciklus, vrstu obrazovanja, obrazovni profil, razred, predmet, odnosno modul.

Opšti standardi postignuća utvrđuju se na osnovu opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja po nivoima, ciklusima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, odnosno obrazovnim profilima.

Posebni standardi postignuća utvrđuju se prema razredima, predmetima, odnosno modulima, na osnovu opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja i opštih standarda postignuća.

Za učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga to potrebno, posebni standardi postignuća mogu da se prilagođavaju svakom pojedinačno, uz stalno praćenje njegovog razvoja.

Za učenika sa izuzetnim sposobnostima posebni standardi postignuća mogu da se prilagođavaju svakom pojedinačno, uz stalno praćenje razvoja.

Član 8

U ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspitač i stručni saradnik.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje:

1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje, 97/08 i 44/10) po propisu koji uređuje visoko obrazovanje, počev od 10. septembra 2005. godine;

2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

Izuzetno, nastavnik i vaspitač jeste i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem.

Lice iz st. 2. i 3. ovog člana mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova.

Program za sticanje obrazovanja iz stava 4. ovog člana realizuje visokoškolska ustanova u okviru akreditovanog studijskog programa ili kao program obrazovanja tokom čitavog života, u skladu sa propisima kojima se uređuje visoko obrazovanje.

U obavljanju obrazovno-vaspitnog rada nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku mogu da pomažu i druga lica, u skladu sa ovim zakonom.

Lice iz st. 1. i 5. 6. ovog člana, kao i drugi zaposleni u ustanovi dužni su da svojim radom i ukupnim ponašanjem poštuju opšte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, opštih i posebnih standarda postignuća i razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.

Član 14.

U oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet:

prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima;

utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja;

učestvuje u pripremi strategije obrazovanja na osnovu utvrđenih pravaca razvoja predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja;

razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje Ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata, kojima se uređuju pitanja od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja;

utvrđuje:

opšte i posebne standarde postignuća;

standarde kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i njihovog profesionalnog razvoja;

standarde kompetencija direktora;

standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava;

standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja;

standarde kvaliteta rada ustanove;

donosi: osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, deo nastavnog plana i programa srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opšteobrazovne predmete i osnove vaspitnog programa;

utvrđuje predlog: programa završnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opšte i umetničke mature, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

utvrđuje postojanje potrebe za novim udžbenicima, donosi plan udžbenika i predlaže ministru odobravanje udžbenika i nastavnih sredstava predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih;

8) utvrđuje postojanje potrebe za novim udžbenicima i donosi plan udžbenika i nastavnih sredstava predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih;

8a prati, analizira i daje preporuke za smanjenje osipanja dece i učenika iz obrazovnog sistema i utvrđuje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem;

daje preporuke za obrazovanje i dopunsko obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika savetu nadležnom za pitanja razvoja visokog obrazovanja;

obezbeđuje konsultacije i pribavlja mišljenje predstavnika relevantnih društveno marginalizovanih grupa i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom.

Akti iz stava 1. tačka 5) ovog člana objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a akti iz stava 1. tačka 6) ovog člana objavljuju se u „Prosvetnom glasniku”.

Član 16.

Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih:

prati i analizira stanje obrazovanja iz svoje nadležnosti, njegovu usaglašenost sa evropskim principima i vrednostima i predlaže mere za njegovo unapređivanje;

učestvuje u pripremi strategije razvoja i unapređivanja kvaliteta stručnog obrazovanja, a posebno srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih, specijalističkog i majstorskog obrazovanja, srednjeg stručnog obrazovanja i obuka lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih oblika stručnog obrazovanja (formalnog i neformalnog);

predlaže ministru:

listu obrazovnih profila;

posebne standarde postignuća za srednje stručno obrazovanje;

dodatne standarde kvaliteta rada stručnih škola i škola za obrazovanje odraslih;

standarde kvalifikacija za nivo srednjeg stručnog obrazovanja, stručnog usavršavanja i drugih oblika stručnog obrazovanja;

standarde programa i standarade za ostvarivanje programa stručnog osposobljavanja i obuke kada se ostvaruju prema vanškolskim propisima;

deo nastavnih planova i programa za obrazovne profile, i to za stručne predmete i module srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih i programe drugih oblika stručnog obrazovanja – obrazovanja za rad, stručnog osposobljavanja i obuke;

programe: specijalističkog ispita, majstorskog ispita, završnog ispita obrazovanja za rad, ispita stručnog osposobljavanja, ispita za obuku i modele priznavanja prethodno stečenih znanja i veština, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

programe stručne mature i završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja;

odobravanje udžbenika i nastavnih sredstva za stručne predmete;

9)nacionalni okvir kvalifikacija za nivo srednjeg stručnog obrazovanja, stručnog usavršavanja i za druge oblike stručnog obrazovanja;

3a utvrđuje postojanje potrebe za novim udžbenicima i donosi plan udžbenika i nastavnih sredstva za stručne predmete;

razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje Ministarstvu u postupku pripremanja nacrta zakona, predloga propisa o mreži stručnih škola i škola za obrazovanje odraslih i drugih akata kojima se uređuju pitanja od značaja za obrazovanje iz njegove nadležnosti;

prati, podstiče i usmerava aktivnosti koje povezuju obrazovanje i zapošljavanje i njihov uticaj na privredni razvoj;

povezuje i uključuje potrebe i interese socijalnih partnera sa pravcima razvoja stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih;

6a prati, analizira i daje preporuke za smanjenje osipanja dece i učenika iz obrazovnog sistema i utvrđuje predloge mera za nastavak obrazovanja osoba koje su napustile sistem;

razmatra i predlaže u oblasti svoje nadležnosti modele razvoja i profesionalnog savetovanja;

obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Član 19

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za razvoj programa i udžbenika obavlja stručne poslove koji se, naročito, odnose na:

pripremu standarda:

kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava;

uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja;

pripremu:

(1) osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja;

(2) nastavnih planova i programa osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja;

(3) osnova vaspitnog programa;

(4) dela nastavnog plana i programa stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opšteobrazovne predmete;

pripremu programa predškolskog i osnovnog obrazovanja u inostranstvu;

pripremu plana udžbenika osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja i učestvovanje u pripremi plana udžbenika opšteobrazovnih predmeta stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih;

davanje stručne ocene udžbenika predlaganje ministru odobravanja udžbenika i nastavnih sredstava osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih;

druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Poslove iz stava 1. tačka 5) ovog člana Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao povereni posao.

Član 21

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju obavlja stručne poslove koji se, naročito, odnose na:

pripremu standarda kompetencija za profesiju nastavnika, i vaspitača i njihovog profesionalnog razvoja i kompetencija direktora;

1) pripremu standarda kompetencija za profesiju nastavnika, i vaspitača i stručnog saradnika i njihovog profesionalnog razvoja i kompetencija direktora;

unapređivanje sistema stalnog stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja zaposlenih u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

pripremu programa uvođenja u posao pripravnika i programa za polaganje ispita za dozvolu za rad;

odobravanje programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika i direktora;

učestvovanje u ostvarivanju evropskih i međunarodnih programa u oblasti profesionalnog razvoja zaposlenih;

pripremu dodatnih materijala i priručnika za nastavnike i vaspitače kojima se podržava postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignuća, kao i pridržavanje principa sistema obrazovanja i vaspitanja;

druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.

Poslove iz stava 1. tačka 4) ovog člana Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao povereni posao.

Član 23

Za obavljanje pojedinih poslova iz svoje delatnosti, zavodi mogu da obrazuju posebne stručne komisije i timove iz reda stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučnoistraživačke ustanove, uz saglasnost Ministarstva.

Za obavljanje pojedinih poslova zavodi mogu da obrazuju posebne stručne komisije i timove iz reda kompetentnih lica u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučnoistraživačke ustanove, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.

2a Agencija za obrazovanje i vaspitanje

Član 24a

Radi praćenja ispunjenja opštih principa i ciljeva, ostvarenja strateških pravaca razvoja i unapređenja celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja, Republika Srbija osniva Agenciju za obrazovanje i vaspitanje (u daljem tekstu: Agencija).

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

Prava i dužnosti osnivača Agencije obavlja Vlada.

Na rad i obavljanje delatnosti Agencije primenjuju se propisi o javnim agencijama.

Rad Agencije finansiraće se u celini ili pretežno od cene koju plaćaju korisnici usluga.

Član 27

Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju:

u predškolskom vaspitanju i obrazovanju – predškolska ustanova;

u osnovnom obrazovanju i vaspitanju – osnovna škola, osnovna škola za obrazovanje odraslih, osnovna muzička, odnosno baletska škola i osnovna škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju;

u srednjem obrazovanju i vaspitanju – srednja škola, i to: gimnazija (opšta i specijalizovana), stručna škola, mešovita škola (gimnazija i stručna ili umetnička), umetnička škola, srednja škola za obrazovanje odraslih i srednja škola za učenike sa smetnjama u razvoju.

Škola može da obezbeđuje smeštaj i ishranu učenika (u daljem tekstu: škola sa domom).

Škola za učenike sa smetnjama u razvoju, kao i škola koja ima odeljenja učenika sa smetnjama u razvoju, može da pruža dodatnu podršku u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici, u skladu s kriterijumima i standardima koje propisuje ministar.

Unikatna ustanova, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja jedina u Republici Srbiji ostvaruje određeni program obrazovanja i vaspitanja.

Ustanova od posebnog interesa za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa za Republiku Srbiju, odnosno koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog značaja za Republiku Srbiju.

Vlada određuje unikatne i ustanove od posebnog interesa za Republiku Srbiju.

Član 28.

Ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, drugo pravno ili fizičko lice.

Osnivač ustanove ne može da bude fizičko lice koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivično delo primanje mita ili davanje mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje.

Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina može da osnuje posebnu ustanovu – vežbaonicu, koja je nastavna baza visokoškolske ustanove, u skladu sa ovim zakonom.

Ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave može da bude nastavna baza visokoškolske ustanove – vežbaonica, u skladu sa zakonom.

Bliže uslove za osnivanje ustanove iz stava 3. ovog člana, način predlaganja članova organa upravljanja, uslove za direktora, posebne uslove za nastavnike, vaspitače i stručne saradnike, propisuje ministar.

Listu vežbaonica iz stava 3. ovog člana, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, rešenjem utvrđuje ministar.

Član 29.

Broj i prostorni raspored ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prema vrsti i strukturi, planira se aktom o mreži ustanova.

Ustanova iz stava 1. ovog člana osniva se u skladu sa aktom o mreži ustanova.

Akt o mreži predškolskih ustanova i akt o mreži osnovnih škola čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, donosi skupština jedinice lokalne samouprave, na osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada.

U jedinici lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, odnosno u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt o mreži predškolskih ustanova i osnovnih škola donosi se uz prethodno pribavljeno mišljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine čiji je jezik i pismo u službenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave, odnosno čiji se jezik i pismo koristi u obrazovno-vaspitnom radu.

Saglasnost na akt o mreži osnovnih škola daje Ministarstvo.

Kada Ministarstvo utvrdi da nadležni organ jedinice lokalne samouprave nije doneo akt o mreži osnovnih škola, odrediće rok za njegovo donošenje.

Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne donese akt u roku iz stava 6. ovog člana, Ministarstvo donosi akt o mreži osnovnih škola.

Akt o mreži srednjih škola donosi Vlada na osnovu:

1) demografske projekcije populacije učenika na određenom području;

2) specifičnosti područja (brdsko-planinsko, prigranično, nedovoljno razvijeno, nacionalno mešovito područje, dugogodišnja prosvetna tradicija);

3) razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih i planiranih potreba za zapošljavanje, dugoročnih razvojnih planova;

4) dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja;

5) obezbeđenosti komunikacije.

Vlada utvrđuje kriterijume na osnovu kojih donosi akt o mreži srednjih škola.

Akt o mreži srednjih škola čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave donosi Vlada na osnovu kriterijuma iz stava 8. ovog člana.

Član 44.

U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju, oma-lovažavaju, diskriminišu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.

Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven način, isključivanje ili ograničavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili propuštanje činjenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlađivanjem ili davanjem prvenstva.

Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.

Bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika ili trećeg lica u ustanovi, zajednički propisuje ministar i ministar nadležan za poslove ljudskih prava organ nadležan za pripremu propisa o ljudskim i manjinskim pravima.

Član 55.

Mandat organa upravljanja traje četiri godine.

Postupak za imenovanje članova organa upravljanja pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja.

Skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lični zahtev člana, kao i ako:

organ upravljanja donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta dužan da donosi;

član organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad organa upravljanja;

u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;

ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja;

nastupi uslov iz člana 54. stav 10. 11. ovog zakona.

Izborni period novoimenovanog pojedinog člana organa upravljanja traje do isteka mandata organa upravljanja.

Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja, skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalaže mera, otkloni utvrđene nepravilnosti.

Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razrešenju organa upravljanja i ne usaglasi ga sa ovim zakonom, u roku iz stava 5. ovog člana, ministar razrešava postojeći i imenuje privremeni organ upravljanja ustanove.

Član 60.

Direktora ustanove bira organ upravljanja na osnovu konkursa, po pribavljenom mišljenju vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno nastavničkog i pedagoškog veća.

U ustanovi u kojoj se obrazovni-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, organ upravljanja bira direktora uz pribavljeno mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

U ustanovi u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, organ upravljanja bira direktora uz prethodnu saglasnost odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje, odnosno prethodnu saglasnost u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je mišljenje, odnosno saglasnost data.

Mišljenje veća iz stava 1. ovog člana daje se na posebnoj sednici kojoj prisustvuju svi zaposleni i koji se izjašnjavaju o svim kandidatima tajnim izjašnjavanjem.

Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.

Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru na saglasnost.

Smatra se da je odluka organa upravljanja o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost.

Organ upravljanja ustanove posle proteka roka iz stava 7. 8. ovog člana donosi rešenje o izboru direktora i dostavlja ga učesnicima konkursa. Rešenjem se utvrđuju i vreme stupanja na dužnost, kao i obaveza polaganja ispita za direktora.

Učesnik konkursa nezadovoljan rešenjem iz stava 8. 9. ovog člana ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove.

Ako ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove, raspisuje se novi konkurs.

Član 63.

Dužnost direktora ustanove prestaje: istekom mandata, na lični zahtev, sticanjem uslova za mirovanje radnog odnosa, prestankom radnog odnosa i razrešenjem. Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi organ upravljanja.

Organ upravljanja razrešava direktora ustanove ako je utvrđeno da:

ustanova nije donela blagovremeno program obrazovanja, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuća;

ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu dece i učenika;

direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 44. do 46. ovog zakona i težih povreda radnih obaveza zaposlenih;

u ustanovi nije obezbeđeno čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;

se u ustanovi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom i posebnom zakonu;

direktor ne ispunjava uslove iz člana 59. ovog zakona;

direktor ne postupa po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;

direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netačnim obaveštavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad organa upravljanja i zaposlenih;

direktor nije obezbedio da se u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete vrši blagovremen i tačan unos i održavanje ažurne baze podataka ustanove;

je u radni odnos primio ili angažuje lice van radnog odnosa suprotno zakonu, posebnom kolektivnom ugovoru i opštem aktu i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.

10a je namerno ili krajnjom nepažnjom učinio propust prilikom donošenja odluke u disciplinskom postupku koja je pravnosnažnom sudskom presudom poništena kao nezakonita i ako je ustanova obavezana na naknadu štete u iznosu koji može ugroziti redovno poslovanje ustanove.

Direktor je materijalno odgovoran za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom nanese ustanovi, u skladu sa zakonom.

Organ upravljanja razrešava direktora ustanove dužnosti ako mu se u disciplinskom postupku izrekne mera prestanka radnog odnosa zbog utvrđene odgovornosti za težu povredu radne obaveze propisane za zaposlene iz člana 141. ovog zakona ili se stekne uslov za otkaz ugovora o radu u skladu sa opštim propisima o radu.

Organ upravljanja razrešava direktora dužnosti pre isteka mandata kada je konačnim aktom nadležnog organa utvrđeno da je ustanova, odnosno direktor odgovaran za prekršaj iz ovog ili posebnog zakona, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti.

Organ upravljanja razrešava direktora ustanove po naloženoj meri prosvetnog inspektora, u roku od osam dana od dana prijema naloga.

Smatra se da je odluka organa upravljanja o razrešenju direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost.

Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa ovim zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove.

Ako organ upravljanja ne donese odluku o razrešenju direktora u roku iz stava 5. ovog člana, može da ga razreši ministar, u roku od 15 dana od dana prijema zapisnika o neizvršenom nalogu.

Član 72.

Nastavni plan i program jeste osnova za donošenje školskog programa u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Struktura nastavnih planova i programa obrazovanja odraslih uređuje se posebnim zakonom.

Nastavni plan i program donosi se u skladu sa utvrđenim principima, ciljevima i standardima postignuća.

Nastavni plan i program trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja sadrži, najmanje 30 odsto opšteg i 65 odsto stručnog obrazovanja, a nastavni plan i program četvorogodišnjeg stručnog i umetničkog obrazovanja sadrži najmanje 40 odsto opšteg i 55 odsto stručnog, odnosno umetničkog obrazovanja.

Nastavni plan obuhvata izborne predmete po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih učenik obavezno bira jedan ili više predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta je verska nastava ili građansko vaspitanje.

Učenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta versku nastavu ili građansko vaspitanje, izborni predmet može da menja u toku ciklusa osnovnog, odnosno do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Individualni obrazovni plan, individualni program i individualizovani način rada

Član 77.

Za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan.

Cilj individualnog obrazovnog plana jeste postizanje optimalnog uključivanja deteta i učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu.

Individualnim obrazovnim planom utvrđuje se prilagođen i obogaćen način obrazovanja i vaspitanja deteta i učenika, a posebno:

dnevni raspored aktivnosti u vaspitnoj grupi i časova nastave u odeljenju, dnevni raspored rada sa licem koje mu pruža dodatnu podršku i raspored rada u posebnoj grupi u kojoj mu se pruža dodatna podrška, kao i učestalost podrške;

ciljevi obrazovno-vaspitnog rada;

posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili za sve predmete sa obrazloženjem za odstupanje od posebnih standarda;

individualni program po predmetima, odnosno sadržaje u predmetima koji se obrađuju u odeljenju i radu sa dodatnom podrškom;

individualizovan način rada vaspitača i nastavnika, odnosno individualizovan pristup prilagođen vrsti smetnje.

Za učenika sa izuzetnim sposobnostima ustanova donosi individualni obrazovni plan, shodno stavu 3. ovog člana, osim tačke 3).

Individualni obrazovni plan u ustanovi donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške učenicima iz stava 3. ovog člana.

Tim iz stava 5. ovog člana u predškolskoj ustanovi čine vaspitač, stručni saradnici, saradnici, roditelj, odnosno staratelj, a po potrebi pedagoški asistent i stručnjak van ustanove, na predlog roditelja.

Tim iz stava 5. ovog člana u školi čini nastavnik razredne nastave, odnosno odeljenjski starešina i predmetni nastavnici, stručni saradanik škole, roditelj, odnosno staratelj, a po potrebi pedagoški asistent i stručnjak van ustanove, na predlog roditelja.

Roditelj, odnosno staratelj daje saglasnost za sprovođenje individualnog obrazovnog plana.

U prvoj godini upisa u ustanovu, individualni obrazovni plan donosi se i vrednuje tromesečno, a u svim narednim godinama na početku svakog polugodišta.

Nastavnik i vaspitač pri planiranju svog rada u odeljenju, odnosno grupi usklađuje svoj plan sa individualnim obrazovnim planom deteta.

Sprovođenje individualnih obrazovnih planova prati prosvetni savetnik.

Bliža uputstva za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje, donosi ministar.

„Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban dokument kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju za određeno dete i učenika, u skladu sa njegovim sposobnostima i mogućnostima.

Cilj IOP-a je optimalni razvoj deteta i učenika, uključivanje u vršnjački kolektiv i ostvarivanje opštih i posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika.

IOP se izrađuje na osnovu prethodno realizovanih i evidentiranih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta i učenika.

IOP se izrađuje prema obrazovno-vaspitnim potrebama deteta i učenika i može da bude zasnovan na:

prilagođenom nastavnom programu (IOP 1) u kome se precizno planira cilj pružanja podrške koja se odnosi na:

(1) prilagođavanje i obogaćivanje prostora, opreme i drugih uslova u ustanovi;

(2) prilagođavanje metoda rada, udžbenika i drugih nastavnih sredstava;

(3) aktivnosti i njihovo trajanje tokom planiranog rasporeda nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada;

(4) lica koja pružaju podršku detetu, odnosno učeniku;

po izmenjenom nastavnom programu (IOP 2) u kome se, osim sadržaja iz stava 4. tačke 1) ovog člana, precizno planira prilagođavanje:

(1) opštih ishoda obrazovanja i vaspitanja;

(2) posebnih standarda postignuća učenika;

(3) sadržaja nastavnih programa za jedan, više ili za sve predmete.

3) obogaćen i proširen nastavni program (IOP 3) koji se primenjuje za dete i učenika sa izuzetnim sposobnostima.

Donošenju IOP-a 2, prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, kao i mišljenje interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku.

Izuzetno, za učenika koji obrazovanje stiče ostvarivanjem IOP-a 2, osim nastavnog programa, može da se izmeni i nastavni plan, na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku.

IOP donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku (u daljem tekstu: Tim).

Tim u predškolskoj ustanovi čine vaspitač, stručni saradnik, saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć detetu, na predlog roditelja, odnosno staratelja.

Tim u školi čini nastavnik razredne nastave, odnosno nastavnik predmetne nastave, odeljenjski starešina, stručni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama učenika i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć učeniku, na predlog roditelja, odnosno staratelja.

Roditelj, odnosno staratelj daje saglasnost na sprovođenje IOP-a, u skladu sa zakonom.

U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne, odnosno školske godine.

Sprovođenje IOP-a prati Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom.

Bliža uputstva za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje donosi ministar.“

Član 80.

Predškolski, školski i program vaspitnog rada pripremaju odgovarajući stručni organi ustanove.

O predlogu programa iz stava 1. ovog člana ustanova pribavlja mišljenja saveta roditelja, a škola i od učeničkog parlamenta i saglasnost nadležnog organa osnivača na planirana materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje.

Ako se program obrazovanja i vaspitanja ili njegov deo ostvaruje na stranom jeziku, pre njegovog donošenja škola pribavlja saglasnost ministra.

Kada je osnivač ustanove Republika Srbija, saglasnost iz stava 1. 2. ovog člana daje Ministarstvo.

Program iz stava 1. ovog člana donosi organ upravljanja ustanove.

Član 91.

U ustanovi čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave obezbeđuje se besplatno:

osnovno obrazovanje i vaspitanje učenika i odraslih, u skladu sa ovim zakonom;

vaspitanje i obrazovanje dece u godini pred polazak u školu, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

srednje obrazovanje redovnih i vanrednih učenika, pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Redovan učenik jeste lice koje je u prvom razredu srednjeg obrazovanja i obrazovanja za rad mlađe od 17 godina, a vanredan učenik – lice starije od 17 godina (u daljem tekstu: polaznik).

Izuzetno od stava 2. ovog člana, lice iz osetljivih društvenih grupa i sa izuzetnim sposobnostima mlađe od 17 godina može da stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra.

Uzrast lica koje stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje po programu za odrasle uređuje se posebnim zakonom.

Lice koje je steklo srednje obrazovanje, a želi da se prekvalifikuje ili dokvalifikuje, stekne specijalističko ili majstorsko obrazovanje, plaća školarinu.

Visinu školarine utvrđuje Ministarstvo, prema vrstama obrazovanja, s tim da se pojedini polaznici ili grupe polaznika vanredni učenici – lica starija od 17 godina iz stava 2. ovog člana mogu da oslobode plaćanja školarine, radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja.

Roditelj, odnosno staratelj deteta i učenika može da se opredeli i za upis u ustanovu čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja.

Obrazovanje i vaspitanje u inostranstvu Nastava u inostranstvu

Član 92.

Za decu i učenike koji borave u inostranstvu može da se organizuje obrazovanje i vaspitanje na srpskom jeziku, po posebnom programu.

Za decu i učenike koji privremeno ili stalno borave u inostranstvu, a poreklom su iz Republike Srbije može da se organizuje nastava na srpskom jeziku, po posebnom programu.

Nastavnici koji realizuju nastavu u inostranstvu biraju se na javnom konkursu.

Poseban program obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, način vođenja evidencije i izdavanja javnih isprava, posebne uslove za nastavnika, obezbeđivanje i način isplate sredstava za plate i druga pitanja od značaja za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, propisuje ministar.

Član 98.

U prvi razred osnovne škole upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina.

Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.

Izuzetno, deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije.

Ispitivanje deteta upisanog u školu vrše psiholog i pedagog škole na maternjem jeziku deteta, primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. Ako ne postoji mogućnost da se ispitivanje deteta vrši na maternjem jeziku, škola angažuje prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Ispitivanje dece sa motoričkim i čulnim smetnjama vrši se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete može optimalno da odgovori.

Izuzetno, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane pedagoga i psihologa, a na osnovu mišljenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.

U postupku ispitivanja deteta upisanog u školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrškom za obrazovanje. Ako dodatna podrška zahteva finansijska sredstva, škola upućuje pismeni zahtev osnivaču po pribavljenom mišljenju interresorne komisije.

U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upišu deca na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu, a na osnovu procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku, uz saglasnost roditelja.

Dete starosti od šest do šest i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu.

Proveru spremnosti deteta vrši psiholog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije.

U postupku provere spremnosti na osnovu mišljenja psihologa škola može da preporuči:

1) upis deteta u prvi razred;

2) odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana, uz nastavak pohađanja pripremnog predškolskog programa upis deteta u školu nakon godinu dana, uz pohađanje pripremnog predškolskog programa.

Roditelj, odnosno staretelj deteta, kome je preporučeno odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana, može da podnese zahtev komisiji škole za ponovno utvrđivanje spremnosti za upis u školu. Komisiju čine: psiholog, pedagog, učitelj i pedijatar deteta.

Komisija škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, može da odobri upis deteta ili da potvrdi odlaganje upisa deteta za godinu dana.

Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.

Škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole.

Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa mogućnostima škole.

Roditelj, odnosno staratelj može da izabere osnovnu školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis.

U prvi razred osnovne muzičke, odnosno baletske škole, upisuje se učenik osnovne škole koji položi prijemni ispit, u skladu sa posebnim zakonom.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje, odnosno staratelje o deci koja su stasala za upis i koja su upisana u školu.

Bliže uslove za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku, sastav i način rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove socijalne politike i ministar.

Član 100.

Strani državljanin i lice bez državljanstva upisuju se u školu iz člana 27. ovog zakona i ostvaruju pravo na obrazovanje pod istim uslovima i na način propisan zakonom za državljane Republike Srbije.

Za decu i učenike iz stava 1. ovog člana, i za prognana i raseljena lica koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadržaje od značaja za nastavak obrazovanja, škola organizuje učenje jezika, odnosno pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu, u skladu sa propisom koji donosi ministar.

Za decu i učenike iz stava 1. ovog člana, za prognana i raseljena lica i decu i učenike koji su vraćeni u zemlju po sporazumu o readmisiji, koja ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad ili pojedine programske sadržaje od značaja za nastavak obrazovanja, škola organizuje učenje jezika, odnosno pripremu za nastavu i dopunsku nastavu, po posebnom uputstvu, koje donosi ministar.

Dete i učenikdržavljanin neke od evropskih zemalja Dete stranog državljanina, dok boravi u Republici Srbiji, ima pravo da pohađa nastavu maternjeg jezika i kulture, besplatno pod uslovom reciprociteta ili na teret roditelja, u prostorijama ustanove koju odredi organ jedinice lokalne samouprave.

Član 102.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udžbenici i nastavna sredstva koje, na predlog nadležnog saveta zavoda odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom.

Ministar može da odobri više udžbenika za isti predmet u istom razredu, kao i strani udžbenik.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, koriste se udžbenici i nastavna sredstva odobreni, u skladu sa posebnim zakonom.

Strani udžbenik može da se odobri za upotrebu, u skladu sa posebnim zakonom.

U postupku odobravanja utvrđuje se da li udžbenik odgovara standardima kvaliteta, koji se odnose na sadržinu, pedagoško-psihološke zahteve, didaktičku i metodičku obradu, jezičke zahteve, izradu, grafičku, likovnu i tehničku opremljenost udžbenika, odnosno da li obezbeđuje ostvarivanje principa i ciljeva obrazovanja i standarda postignuća.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga nastavna sredstva i pomagala, u skladu sa posebnim zakonom.

Za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, izdaju se udžbenici, u skladu sa njihovim potrebama.

Član 107.

Ocenjivanjem u osnovnoj i srednjoj školi procenjuje se ostvarenost propisanih ciljeva i standarda postignuća u toku savladavanja školskog programa, a za učenike sa smetnjama u razvoju – prilagođenih standarda postignuća u savladavanju individualnog obrazovnog plana.

Ocenjivanje je javno i svaka ocena učeniku mora odmah da bude obrazložena. Ukoliko nastavnik ne obrazloži ocenu, a učenik to od njega zahteva, učenik ima pravo da podnese prigovor na ocenu.

Učenik se ocenjuje iz svih nastavnih predmeta i vladanja.

U toku školske godine ocenjivanje je opisno i brojčano i vrši se na osnovu praćenja napredovanja učenika u savlađivanju školskog programa, a na osnovu posebnih standarda postignuća.

Učenik se ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i tri puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, ukoliko je nedeljni fond časova nastavnog predmeta jedan čas, učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu.

Zaključna ocena iz predmeta jeste brojčana i izvodi se na kraju prvog i drugog polugodišta, prema utvrđenim standardima postignuća i propisanim kriterijumima za ocenjivanje.

Učenik sa smetnjama u razvoju kome su tokom obrazovanja prilagođavani posebni standardi postignuća ocenjuje se u skladu sa prilagođenim standardima.

Član 113.

Sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja ili se ne pridržava odluka direktora i organa škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, škola je dužna da, uz učešće roditelja, odnosno staratelja učenika, pojača vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite na promeni ponašanja učenika.

Učenik može da odgovara za lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, za težu povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana ovim ili posebnim zakonom i za povredu zabrane iz čl. 44. i 45. ovog zakona.

Teže povrede obaveza učenika jesu:

uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola ili druga organizacija, odnosno organ;

prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija;

uništenje ili krađa imovine škole, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog;

podstrekavanje, pomaganje, davanje učeniku i upotreba alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance;

unošenje u školu ili drugu organizaciju oružja ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice;

svesno nepridržavanje pravila i mera bezbednosti učenika

6)ponašanje učenika kojim ugrožava vlastitu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi i koje dovodi do njihovog fizičkog i psihičkog povređivanja;

upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;

neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja, odnosno staratelja od strane škole.

9) učestalo činjenje lakših povreda obaveza u toku školske godine, pod uslovom da su preduzete neophodne mere iz stava 1. ovog člana u cilju korekcije ponašanja učenika.

Za povrede iz stava 3. tačka 8) i 9) ovog člana obavezna je postupnost u izricanju mera.

Učenik, roditelj odnosno staratelj odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.

Saradnik, pedagoški i andragoški asistent i pomoćni nastavnik

Član 117.

U obavljanju delatnosti predškolska ustanova može da ima saradnika: nutricionistu, socijalnog i zdravstvenog radnika i drugog saradnika, u skladu sa posebnim zakonom.

U vaspitno-obrazovnom radu za ostvarivanje posebnih i specijalizovanih programa predškolska ustanova može da angažuje i druge saradnike, u skladu sa posebnim zakonom.

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje i sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave.

Andragoški asistent pruža podršku odraslima za uključivanje u sistem obrazovanja i pomoć u otklanjanju teškoća u toku obrazovanja, u ostvarivanju individualizovanog programa, dodatnoj i dopunskoj nastavi; pomoć nastavnicima i stručnim saradnicima u ostvarivanju programa obrazovanja; sarađuje sa socijalnim partnerima u jedinici lokalne samouprave radi ostvarivanja prava odraslih, a posebno iz osetljivih društvenih i posebnih ciljnih grupa za uključivanje u obrazovni proces i sticanje obrazovanja.

Odredbe ovog zakona kojim se uređuje pedagoški asistent, shodno se odnose i na andragoškog asistenta.

Za pomoć nastavniku za pružanje dodatne podrške u nastavi, odnosno ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada mogu da se obrazuju stručni timovi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Poslove pripreme laboratorijskih vežbi, izvođenja i demonstriranja postupaka, tehničko-tehnološke pripreme, izvođenja dela praktične nastave i drugih poslova, pod neposrednim rukovodstvom nastavnika, obavlja pomoćni nastavnik.

Izuzetno, radi pružanja pomoći detetu, odnosno učeniku sa smetnjama u razvoju, obrazovno-vaspitnom radu može da prisustvuje pratilac deteta, odnosno učenika.

Član 120.

U radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice, pod uslovima propisanim zakonom i ako:

ima odgovarajuće obrazovanje;

ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;

nije osuđivano pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje, za krivično delo primanje mita ili davanje mita, za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

ima državljanstvo Republike Srbije;

zna jezik na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, osim uslova iz stava 1. ovog člana, lice mora da ima i dokaz o znanju jezika na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.

Uslovi iz st. 1. i 2. stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.

Dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 1), i 4) i 5) i stava 2. ovog člana podnose se uz prijavu na konkurs, a iz stava 1. tačka 2) ovog člana pre zaključenja ugovora o radu. Dokaz iz stava 1. tačka 3) ovog člana pribavlja ustanova.

Zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi na zahtev direktora.

Član 121.

Poslove vaspitača u predškolskoj ustanovi može da obavlja lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, studijama drugog stepena, studijama u trajanju od tri godine, višim obrazovanjem, odnosno sa odgovarajućim srednjim obrazovanjem, u skladu sa posebnim zakonom.

Poslove nastavnika, vaspitača u školi sa domom i stručnog saradnika može da obavlja lice sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 8. stav 2. ovog zakona, a nastavnika stručnog predmeta u oblasti zdravstva i sa odgovarajućom zdravstvenom specijalizacijom.

Izuzetno, poslove nastavnika umetničkih i stručnih predmeta u muzičkoj školi i određenih stručnih predmeta u stručnoj školi, za koje se ne obrazuju nastavnici sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 8. stav 2. ovog zakona, može da obavlja i lice sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 8. stava 3. ovog zakona.

Poslove nastavnika praktične nastave u stručnoj školi može da obavlja i lice sa odgovarajućim obrazovanjem iz člana 8. stav 3. ovog zakona ili sa odgovarajućim srednjim obrazovanjem i položenim specijalističkim, odnosno majstorskim ispitom i petogodišnjim radnim iskustvom u struci, stečenim posle specijalističkog, odnosno majstorskog ispita.

Poslove nastavnika igračkih predmeta u baletskoj školi može da obavlja lice koje ima najmanje srednje baletsko obrazovanje i 10 godina igračke prakse, odnosno pedagoškog rada.

Poslove vaspitača u predškolskoj ustanovi i nastavnika razredne nastave, kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, osim za romski jezik, može da obavlja lice koje je steklo odgovarajuće obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje taj rad ili je položilo ispit iz jezika sa metodikom, po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove.

Poslove nastavnika i stručnog saradnika u školi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, osim za romski jezik, može da obavlja lice koje je steklo srednje, više ili visoko obrazovanje na jeziku nacionalne manjine ili je položilo ispit iz tog jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove.

Poslove nastavnika i stručnog saradnika, osim za romski jezik, može da obavlja lice koje je steklo srednje, više ili visoko obrazovanje na jeziku na kome se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad ili je položilo ispit iz tog jezika po programu odgovarajuće visokoškolske ustanove.

Izuzetno od st. 6. i 7. ovog člana nastavnik i pedagoški asistent poznavanje romskog jezika dokazuje pred komisijom koju obrazuje ministar uključujući i predlog nacionalnog saveta izabranog za romsku nacionalnu manjinu.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik mora da ima i obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina, iz člana 8. stav 4. ovog zakona.

Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je u toku studija položio ispite iz pedagogije i psihologije ili je položio stručni ispit, odnosno ispit za licencu, smatra se da ima obrazovanje iz člana 8. stav 4. Zakona.

Izuzetno, Obrazovanje iz člana 8. stav 4. ovog zakona ne mora da ima lice sa srednjim obrazovanjem – vaspitač dece, nastavnik igračkih predmeta i praktične nastave.

Bliže uslove u pogledu stepena i vrste obrazovanja nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, saradnika u predškolskoj ustanovi koji ostvaruje posebne i specijalizovane programe, pedagoškog, asistenta i pomoćnog nastavnika, program obuke za osposobljavanje nastavnika, stručnog saradnika i andragoškog asistenta za rad sa odraslima i program obuke za pedagoškog asistenta, propisuje ministar.

Stepen i vrstu obrazovanja saradnika u predškolskoj ustanovi koji ne obavljaju vaspitno-obrazovni rad, sporazumno propisuju ministar i ministri nadležni za poslove zdravlja i socijalne politike.

Stepen i vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi, na zajednički predlog ministarstva nadležnog za poslove vera i tradicionalnih crkava i verskih zajednica, propisuje ministar.

Stepen i vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi, na predlog organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, po pribavljenom mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica, propisuje ministar.

Kada je obrazovanje stečeno u otcepljenoj bivšoj republici SFRJ do 27. aprila 1992. godine, ili u Crnoj Gori do 16. juna 2006. godine, a njegova vrsta ne odgovara vrsti koja je propisana u skladu sa članom 121. stav 11. ovog zakona, ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove, utvrđuje da li je njena vrsta odgovarajuća za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika.

Kada je obrazovanje stečeno u sistemu vojnog školstva, ispunjenost uslova u pogledu stečenog obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika, po prethodno pribavljenom mišljenju odgovarajuće visokoškolske ustanove, utvrđuje ministar.

Kada je obrazovanje stečeno u inostranstvu, ispunjenost uslova u pogledu stečenog obrazovanja za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača, odnosno stručnog saradnika, na osnovu akta o priznavanju strane visokoškolske isprave i mišljenja odgovarajuće visokoškolske ustanove, utvrđuje ministar.

Član 128.

Licenca se oduzima nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku:

koji je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo protiv: polne slobode, nasilja u porodici, pravnog saobraćaja, primanja ili davanja mita u obavljanju poslova nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;

kome je prestao radni odnos zbog povrede zabrane iz čl. 44. do 46. ovog zakona;

kome je jedanput suspendovana licenca, a stekli su se uslovi za novu suspenziju.

Licenca se smatra oduzetom narednog dana od dana prestanka radnog odnosa nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

Rešenje ministra o oduzimanju licence iz stava 1. tačka 3) ovog člana, konačno je u upravnom postupku.

Lice kome je oduzeta licenca –nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.

Oduzeta licenca vraća se Ministarstvu preko ustanove.

Ustanova ima obavezu da odmah dostavi Ministarstvu dokaz o osnovu za oduzimanje licence nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, a najkasnije u roku od tri dana od njenog oduzimanja.

Licenca se oduzima nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku:

koji je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo: nasilja u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje, primanja ili davanja mita, protiv polne slobode, pravnog saobraćaja i čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju;

kome je prestao radni odnos zbog povrede zabrane iz čl. 44 – 46. ovog zakona;

kome je jedanput suspendovana licenca u skladu sa članom 127. ovog zakona, a stekli su se uslovi za novu suspenziju.

Licenca se smatra oduzetom narednog dana od dana prestanka radnog odnosa nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika.

Lice kome je oduzeta licenca nema pravo na njeno ponovno izdavanje niti na rad u ustanovi.

Oduzeta licenca vraća se Ministarstvu preko ustanove.

Ustanova ima obavezu da odmah dostavi Ministarstvu konačno rešenje o otkazu ugovora o radu kao dokaz o osnovu za oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku.

Rešenje ministra o oduzimanju licence konačno je u upravnom postupku.

Član 130.

Prijem u radni odnos u ustanovi vrši se na osnovu preuzimanja zaposlenog koji je zaposlen u ustanovi čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i konkursa.

Prijem u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu konkursa može se izvršiti tek ukoliko se nije moglo izvršiti preuzimanje zaposlenog.

Direktor ustanove raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos.

U postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika direktor vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava. Proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom i učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka. U roku od osam dana od dana dobijanja rezultata provere direktor pribavlja mišljenje organa upravljanja.

U postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika direktor vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava. Psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.

Direktor donosi odluku o izboru kandidata u roku od osam dana od dana dobijanja mišljenja organa upravljanja.

Direktor donosi odluku o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u roku od osam dana od dana dobijanja rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima. Odluku o izboru drugih zaposlenih u ustanovi direktor donosi u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava na konkurs.

Kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu može da podnese prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.

Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs.

Ako organ upravljanja u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Član 136.

U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje:

nastavnik izvodi nastavu 20 časova i četiri časa drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, invividualizovani, pripremni rad i drugi oblici rada, u skladu sa posebnim zakonom) – 60 odsto radnog vremena, a nastavnik praktične nastave 26 časova;

vaspitač u predškolskoj ustanovi ostvaruje pripremni predškolski program u poludnevnom trajanju – 50 odsto radnog vremena;

vaspitač u predškolskoj ustanovi i školi sa domom ostvaruje neposredan vaspitno-obrazovni rad sa decom, odnosno vaspitni rad sa učenicima – 75 odsto radnog vremena;

stručni saradnik u ustanovi ostvaruje sve oblike rada sa decom, učenicima, nastavnicima, vaspitačima, pedagoškim asistentima, drugim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima dece i učenika – 75 odsto radnog vremena.

nastavnik u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju izvodi nastavu i individualne oblike neposrednog rada sa učenicima – 50 odsto radnog vremena.

Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje ustanova godišnjim planom rada.

Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa učenicima može da se utvrdi tako da budu različiti u okviru radnih nedelja.

Normu svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godišnjem nivou, kao i broj sati obrazovno-vaspitnog rada koji se dodatno može rasporediti na druge izvršioce, propisuje ministar.

Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave sedmično iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se ne smatra prekovremenim radom smatra radom preko pune norme časova.

Član 144.

Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu rešenja direktora.

Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Član 150.

Poslove prosvetnog inspektora može da obavlja:

diplomirani pravnik – master ili diplomirani pravnik koji je stekao visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine lice sa završenim master akademskim studijama u oblasti pravnih nauka, sa prethodno završenim osnovnim akademskim studijama u ovoj oblasti, ili diplomirani pravnik sa stečenim obrazovanjem na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima državne uprave ili sa položenim ispitom za sekretara ustanove i koji ima najmanje pet godina radnog iskustva u državnim organima, organima autonomne pokrajine, ustanovi ili organima jedinice lokalne samouprave na poslovima obrazovanja i vaspitanja ili drugim inspekcijskim poslovima;

lice sa stečenim obrazovanjem iz člana 8. stav 2. ovog zakona, položenim stručnim ispitom u oblasti obrazovanja, odnosno licencom za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, sa najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i državnim stručnim ispitom.

Prosvetni inspektor dužan je da se stalno stručno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja inspekcijskog nadzora.

Program i oblike stručnog usavršavanja, način provere savladanosti programa, obrazac uverenja o savladanom programu i druga pitanja u vezi sa stručnim usavršavanjem, propisuje ministar.

Član 152.

Poslove prosvetnog savetnika može da obavlja lice koje ima:

odgovarajuće obrazovanje iz člana 8. st. 2. i 4. ovog zakona;

licencu za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;

osam godina rada u oblasti obrazovanja i vaspitanja;

ostvarene rezultate u razvoju obrazovanja i stečen profesionalni ugled;

stručne radove objavljene u međunarodnim ili domaćim časopisima ili zbornicima sa recenzijom, odnosno odobreni udžbenik, priručnik ili drugo nastavno sredstvo.

Poslove prosvetnog savetnika može da obavlja lice iz stava 1. ovog člana koje položi državni stručni ispit i ispit za prosvetnog savetnika.

Prosvetnom savetniku koji ne položi ispite iz stava 2. ovog člana u propisanom roku – prestaje radni odnos.

Prosvetni savetnik dužan je da se stalno stručno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja stručno-pedagoškog nadzora.

Program, način i rok za polaganje, sastav i način rada komisije Ministarstva pred kojom se polaže ispit za prosvetnog savetnika, obrazac uverenja o položenom ispitu, program i oblike stručnog usavršavanja prosvetnog savetnika, način provere savladanosti programa, obrazac uverenja o savladanom programu stručnog usavršavanja i druga pitanja u vezi sa stručnim usavršavanjem, propisuje ministar.

Program, način i rok za polaganje, sastav i način rada komisije Ministarstva pred kojom se polaže ispit za prosvetnog savetnika, obrazac uverenja o položenom ispitu, naknadu za rad članova komisije, program i oblike stručnog usavršavanja prosvetnog savetnika i druga pitanja u vezi sa stručnim usavršavanjem prosvetnih savetnika, propisuje ministar.

Član 161.

Novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 100.000do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj ustanova ako:

počne sa radom, organizuje izdvojeno odeljenje, obavlja proširenu delatnost, izvrši statusne promene i promene naziva i sedišta ustanove, suprotno čl. 30. do 34. ovog zakona;

ne propiše način i postupak za zaštitu i bezbednost dece, odnosno učenika (član 42);

ne preduzima ili neblagovremeno preduzima, odnosno ne preduzima odgovarajuće mere u slučajevima povreda zabrana iz čl. 44. do 46. ovog zakona i težih povreda radnih obaveza zaposlenih;

dozvoli stranačko organizovanje ili delovanje u ustanovi i korišćenje prostora ustanove u te svrhe suprotno članu 46. ovog zakona;

ne donese razvojni plan i godišnji plan rada u roku propisanom ovim zakonom ili ih ne primenjuje (čl. 49. i 89);

ne donese blagovremeno, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignuća (čl. 71, 76, 78, 80. i 81);

ne donese ili ne ostvaruje individualni obrazovni plan (član 77);

ne upiše dete u predškolsku ustanovu, odnosno osnovnu školu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa (član 97);

ne upiše dete koje ima prebivalište na području škole (član 98);

sprovodi ogled bez odobrenja ministra ili vrši statusne promene za vreme ogleda, suprotno članu 101. ovog zakona;

primi u radni odnos zaposlenog koji ne ispunjava uslove iz čl. 120. do 123. ovog zakona ili na način i po postupku, suprotno čl. 130. do 132. ovog zakona;

ne dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika iz čl. 127. i 128. ovog zakona;

zaključi ugovor o izvođenju nastave suprotno članu 135. ovog zakona;

ne udalji sa rada zaposlenog zbog učinjene teže povrede radne obaveze (član 140);

ne postupi po rešenju prosvetnog inspektora (član 148. stav 1. tač. 2) i 3)).

Novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000 100.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i direktor, odnosno odgovorno lice ustanove.

Član 162.

Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 50.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno staratelj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upiše dete u predškolsku ustanovu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa ili ako dete neopravdano izostaje iz predškolske ustanove (član 97. stav 4).

Član 163.

Novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 50.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno staratelj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upiše dete u osnovnu školu ili ako dete bez opravdanih razloga ne pohađa nastavu u osnovnoj školi (član 98. stav 1. i član 112. stav 2. tačka 1).

Član 164.

Novčanom kaznom od 30.000,00 do 50.000 hiljada 100.000 dinara kazniće se roditelj, odnosno staratelj deteta ili učenika koji učini povredu zabrane iz člana 45. stav 8. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kada ga učini maloletni učenik, kazniće se njegov roditelj, odnosno staratelj, kaznom iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prekršaji.

Član 165.

Novčanom kaznom od 30.000 do 500.000 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj zavod ako ne pripremi odgovarajući materijal i dostavi ga ministru u određenom roku (član 24. stav 1).

Novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000 100.00 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i direktor zavoda, kao odgovorno lice.

Član 166.

Poslovi utvrđeni članom 29. st. 5. do 8, članom 31. stav 2, članom 32. stav 4, članom 33. stav 6, članom 34. stav 3, članom 35. stav 2. i st. 4. do 8, članom 36. stav 2, članom 54. stav 7, članom 55. st. 5. i 6, članom 56. stav 1, članom 59. (poslovi polaganja ispita za direktora), članom 60. st. 6, 7, 10. i 11, članom 61. stav 2, članom 62. stav 2, članom 63. st. 6. do 8, članom 68. (poslovi polaganja ispita za sekretara), članom 79. stav 4, članom 88. st. 5. i 6, članom 90. st. 2. i 3, članom 91. stav 5, članom 111, članom 123. (poslovi polaganja ispita za licencu), članom 146. st. 4. i 5. i članom 149. ovog zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini.

Poslovi utvrđeni članom 29. st. 5-7, članom 31. stav 2, članom 32. stav 4, članom 33. stav 6, članom 34. stav 3, članom 35. stav 2. i st. 4-8, članom 36. stav 2, članom 54. stav 7, članom 55. st. 5. i 6, članom 56. stav 1, članom 59. (poslovi polaganja ispita za direktora), članom 60. st. 7, 8, 11. i 12, članom 61. stav 2, članom 62. stav 2, članom 63. st. 7-9, članom 68. (poslovi polaganja ispita za sekretara), članom 79. stav 4, članom 88. st. 5. i 6, članom 90. st. 2. i 3, članom 91. stav 6, članom 111, članom 123. (poslovi polaganja ispita za licencu), članom 146. st. 4. i 5. i članom 149. ovog zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini.

Sredstva za finansiranje ustanova na teritoriji autonomne pokrajine, obezbeđuju se u skladu sa zakonom.

Poslovi zavoda iz člana 19. stav 1. tač. 2) i 5), člana 20. stav 1. tač. 12) i 13), člana 21. stav 1. tač. 2), 3) i 4), člana 22. ovog zakona, koji se odnose na obrazovno-vaspitni rad koji se izvodi na jezicima nacionalnih manjina, poveravaju se Pedagoškom zavodu Vojvodine.

Organi autonomne pokrajine sarađuju sa organima Republike Srbije i organima jedinice lokalne samouprave u obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo ima prema autonomnoj pokrajini, u pogledu poverenih poslova državne uprave iz stava 1. ovog člana, prava i dužnosti propisane zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Član 171.

Ministar će doneti podzakonske akte u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim:

programa završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji će doneti do kraja školske 2009/2010. godine;

akta iz člana 136. stav 4. ovog zakona, koji će doneti do početka školske 2010/2011. godine;

programa završnih ispita u stručnoj školi, koji će doneti do kraja školske 2012/2013. 2016/2017. godine;

programa opšte, stručne i umetničke mature, koji će doneti do početka školske 2013/2014. 2017/2018. godine.

I Z J A V A

O USKLAĐENOSTI PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Predlagač : Vlada

Obrađivač: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

2. Naziv propisa :

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

(Draft Law on Changes and Amandmants to the Law on the Foundations of Education)

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS” broj 83/08) u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS” broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa: Sporazum, naslov VIII Politike saradnje, član 102. Obrazovanje i stručno osposobljavanje

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazum: Opšti rok utvrđen je članom 72. Sporazuma.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma: Potpuno.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma: –

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju: Propis nije predviđen Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

4. Usklađenost sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima: Ugovor o funkcionisanju EU, Naslov XII Obrazovanje, Stručno osposobljavanje, omladina i sport – potpuno usklađen u delu koji se odnosi na sistem obrazovanja i vaspitanja.

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima: Propis je u potpunosti usklađen sa osnovnim principima i preporukama iz acquis u delu koji se odnosi na sistem obrazovanja na nivou predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja.

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima: –

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost: –

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije: –

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

31977L0486 Direktiva Saveta 77/486/EEZ od 25. jula 1977. godine o obrazovanju dece radnika migranata (Council Directive 77/486/EEC of 25 July 1977 on the education of the children of migrant workers) Potpuno usklađen

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Da.

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

Ne

8) Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.

Ne