PREDLOG ZAKONA
O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O UDRUŽIVANjU U ZAJEDNICU
JUGOSLOVENSKE ELEKTROPRIVREDE
Član 1.
Prestaje da važi Zakon o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede („Službeni list SFRJ”, broj 18/78).
Član 2.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prava, obaveze, sredstva, dokumentaciju, predmete i zaposlene u Zajednici jugoslovenske elektroprivrede preuzimaju Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, i Javno preduzeće „Elektromreža Srbije”, Beograd, u skladu sa Sporazumom o načinu preuzimanja prava, obaveza, sredstava, dokumentacije i zaposlenih Zajednice jugoslovenske elektroprivrede, koji su zaključili Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd i Javno preduzeće „Elektromreža Srbije”, Beograd, 2007. godine.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E Z A K O N A
Ustavni osnov
Ustavno – pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tačka 17. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06), prema kojem Republika Srbija uređuje i obezbeđuje druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.
Razlozi za donošenje zakona
Prvu Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede osnovalo je Savezno izvršno veće Uredbom o osnivanju zajednica jugoslovenske elektroprivrede. („Službeni list FNRJ”, broj 7/55), a kasnije su pravni položaj, rad i poslovanje Zajednice jugoslovenske elektroprivrede bili uređivani zakonima i to: Zakonom o elektroprivrednim organizacijama („Službeni list SFRJ”, br. 2/58, 1/59, 16/61 i 13/63), Osnovnim Zakonom o elektroprivredi („Službeni list SFRJ”, br. 17/65, 9/68 i 50/68), Zakonom o Zajednici jugoslovenske elektroprivrede („Službeni list SFRJ”, broj 23/72) i Zakonom o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede („Službeni list SFRJ”, broj 18/78).
Zakonom o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede („Službeni list SFRJ”, broj 18/78) koji je na snazi, tačnije odredbom člana 1. uređeno je da se radi obezbeđivanja i ostvarivanja urednog i nesmetanog funkcionisanja jugoslovenskog elektroenergetskog sistema kao tehnološki jedinstvenog sistema od interesa za celu zemlju, organizacije udruženog rada koje proizvode, odnosno vrše prenos, ili proizvode i vrše prenos električne energije (u daljem tekstu elektroprivredne organizacije) obavezno udružuju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede.
Stavom 2. cit. člana je uređeno, da se radi ostvarivanja zadataka opšteg granskog udruženja elektroprivrede u Zajednicu obavezno udružuju i elektroprivredne organizacije udruženog rada koje vrše distribuciju električne energije. Takođe, prema odredbi člana 4. ovog zakona u Zajednicu se dobrovoljno udružuju organizacije koje se bave proizvodnjom uglja za potrebe termoelektrana i organizacije koje se bave unapređivanjem elektroprivredne delatnosti.
Odredbom člana 6. Zakona određeno je da se Zajednica osniva samupravnim sporazumom o udruživanju u skladu sa zakonom kojim se uređuju pitanja organizacije, rada i poslovanja Zajednicom, kao i međusobni odnosi organizacija udruženih u Zajednicu. .
Saglasno navedenom, Zajednica je osnovana Samoupravnim sporazumom o udruživanju u Zajednicu kojeg su zaključile organizacije udruženog rada za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije na nivou republika i autonomnih pokrajina bivše SFRJ, dana 14. oktobra 1980. godine.
Zajednica je osnivanjem stekla svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima, koje je imala na osnovu tada važećeg Ustava SFRJ, saveznog zakona i samoupravnog sporazuma o udruživanju u Zajednicu. Na rad i poslovanje Zajednice su primenjivani propisi koji su važili za poslovne zajednice, ako navedenim zakonom ili drugim saveznim zakonom nije bilo drugačije određeno.
Zajednica je bila upisana u sudski registar Okružnog privrednog suda u Beogradu, registarski uložak broj 1-906-00 na osnovu rešenja tog suda Fi 3598/81, sa kasnijim promenama podataka od značaja za pravni promet i lica ovlašćena za zastupanje i granice njihovih ovlašćenja.
U periodu od 1992. godine, nakon otcepljenja bivših republika SFRJ, u radu i poslovanju Zajednice jugoslovenske elektroprivrede nastale su ekonomske, organizacione i tehnološke promene, uslovljene prestankom članstva elektroprivrednih preduzeća izdvojenih republika, odnosno tehničkim i tehnološkim razdvajanjem elektroenergetskih sistema bivših republika SFRJ u sisteme koji funkcionišu u nezavisnom režimu rada.
Faktički prestanak njihovog članstva u Zajednici uslovio je značajno smanjenje obima poslova odnosno potpuni prestanak obavljanja pojedinih poslova, posebno onih koji se odnose na obezbeđivanje tehničko-tehnološkog jedinstva elektroenergetskog sistema, koordinirani rad i razvoj elektroenergetskih kapaciteta, spoljnotrgovinski promet i predstavljanje u međunarodnim stručnim i naučnim organizacijama.
U cilju prevazilaženja ovih problema na zajedničkoj 4. sednici Izvršnog odbora i 5. sednici Skupštine Zajednice jugoslovenske elektroprivrede, koja je održana 24.07.1991. godine, doneta je odluka o prenošenju ovlašćenja Skupštine Zajednice na Koordinacioni odbor Zajednice jugoslovenske elektroprivrede.
Koordinacioni odbor Zajednice je na 149. sednici od 19.04.1994. godine doneo Odluku o radu i poslovanju Zajednice jugoslovenske elektroprivrede u prelaznom periodu, odnosno do konačnog rešenja statusa Zajednice, u skladu sa zakonom.
Po donošenju Ustava SRJ i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava SRJ („Službeni list SRJ”, broj 1/91) trebalo je da se Zakon o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede uskladi sa Ustavom do kraja 1995. godine, što nije učinjeno.
Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni list SCG”, broj 1/03) i Zakon za sprovođenje Ustavne povelje nisu utvrdili postojanje jedinstvenog energetskog sistema državne zajednice, delokrug organa državne zajednice u oblasti elektroprivrede, niti su uredili i predvideli način i postupak rešavanja statusa Zajednice.
Pored navedenih promena koje se odnose na prestanak vršenja prava i obaveza svih udružilaca u odnosu na Zajednicu (jedini udružilac u formalno pravnom smislu a koji obezbeđuje sredstva za poslovanje je Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije ”), nastupile su i značajne promene u pravnom okviru, uslovima i načinu obavljanja energetskih delatnosti u odnosu na uslove koji su važili u vreme zaključivanja Samoupravnog sporazuma o udruživanju u Zajednicu.
Sve elektroprivrede republika bivše SFRJ u skladu sa Direktivom Evropske unije ES broj 2003/54 uskladile su zakonsku regulativu u oblasti energetike na potpuno novim principima, a potpisivanjem Atinskih memoranduma o razumevanju o Regionalnom energetskom tržištu Jugoistočne Evrope i potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice za Jugoistočnu Evropu („Sl. glasnik RS”, broj 62/06) uspostavljen je jedinstven regulatorni i tržišni okvir za trgovinu električne energije, uspostavljeno integrisano tržište i pristup stabilnom i neprekidnom snabdevanju električnom energijom na teritoriji Jugoistočne Evrope.
U sklopu usaglašavanja sa regulativom Evropske unije u oblasti energetike donošenjem Zakona o energetici („Sl. glasnik RS”, broj 84/04) na potpuno drugačijim osnovama su uređena pitanja obavljanja energetskih delatnosti, čime je dovedeno u pitanje dalje funkcionisanje i postojanje Zajednice kao pravnog subjekta.
Otcepljenjem bivših republika SFRJ, prestankom državne zajednice Srbija i Crna Gora i sticanjem samostalnosti i državnosti Republike Crne Gore, kao i promenom zakonske regulative u Republici Srbiji u oblasti energetike u pravnom i tehničko-tehnološkom smislu je izvršeno potpuno razdvajanje elektroenergetskih sistema bivših republika SFRJ u sisteme koji funkcionišu u nezavisnom režimu rada unutar svoje teritorije , čime su prestali uslovi i mogućnost da se u okviru Zajednice obezbeđuje tehničko-tehnološko jedinstvo elektroenergetskih sistema elektroprivreda republika bivše SFRJ.
Osnivanjem Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije”, Beograd, koje vrši delatnost upravljanja prenosnim sistemom i time obezbeđuje sigurnost elektroenergetskog sistema i Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, koje obavlja delatnost trgovine električnom energijom za potrebe snabdevanja tarifnih kupaca na teritoriji Republike Srbije i njegovih zavisnih privrednih društava za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije, distribucije električne energije i upravljanja distributivnim sistemom zaokružen je proces pravnog, statusnog , imovinskog i upravljačkog razgraničenja obavljanja energetskih delatnosti u okviru kojeg ne postoji osnov za obavljanje poslova Zajednice za koje je bila osnovana.
Osim toga, zakoni kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekta ne regulišu više oblik poslovne zajednice, odnosno poslovnog udruženja kao poseban organizacioni oblik, pa je pripremljen ovaj zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, čije donošenje je neophodan uslov za funkcionisanje elektroenergetske delatnosti u Republici Srbiji.
3. Obrazloženje pojedinih odredbi Zakona
Članom 1. Predloga Zakona utvrđeno je da prestaje da važi Zakon o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede.
Članom 2. Predloga zakona utvrđeno je pravno sledbeništvo Zajednice jugoslovenske elektroprivrede, tako da prava, obaveze, sredstva i drugu imovinu, zaposlene i dokumentaciju preuzimaju Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd i Javno preduzeće „Elektromreža Srbije”, Beograd, u skladu sa sporazumom o načinu preuzimanja prava, obaveza i sredstava dokumentacije i zaposlenih Zajednice jugoslovenske elektroprivrede, koga su zaključili Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, dana 20. februara i Javno preduzeće „Elektromreža Srbije”, Beograd, dana 14. februara 2007. godine.
Članom 3. Predloga zakona utvrđeno da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
4. Analiza efekata
Rešenja predložena u Zakonu neće imati negativne efekte na uredno i kvalitetno snabdevanje kupaca električnom energijom na teritoriji Republike Srbije i poslovanje Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” i Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije”.
5. Sredstva za sprovođenje zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u Budžetu Republike Srbije.