PREDLOG ZAKONA
O OBAVLJANJU PLAĆANJA PRAVNIH LICA, PREDUZETNIKA I FIZIČKIH LICA KOJA NE OBAVLJAJU DELATNOST
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, u vezi sa otvaranjem tekućeg i drugog platnog računa, kao i obavljanjem platnih transakcija preko tog računa.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na pravna lica primenjuju se i na ogranke stranih privrednih društava koji su osnovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje privrednih društava.
Član 2.
Pravna lica i preduzetnici su dužni da otvore tekući račun kod pružaoca platnih usluga koji, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, može da vodi tekući račun (banka, odnosno Uprava za trezor), da vode novčana sredstva na tom računu i vrše platne transakcije preko tog računa.
Pravna lica i preduzetnici mogu imati više od jednog tekućeg računa kod istog pružaoca platnih usluga i tekuće račune kod više pružalaca platnih usluga.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravna lica i preduzetnici, kao imaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, nisu dužni da vrše platne transakcije preko tekućeg računa po osnovu kupoprodaje roba i usluga tim novcem.
Odredbe st. od 1. do 3. ovog člana primenjuju se i na pravna lica i preduzetnike kada obavljaju platni promet sa inostranstvom, a u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.
Ministar nadležan za poslove finansija može propisati bliže uslove i način plaćanja iz stava 3. ovog člana, kao i druge slučajeve u kojima pravna lica i preduzetnici nisu dužni da vrše platne transakcije preko tekućeg računa.
Član 3.
Pravna lica i preduzetnici su dužni da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana.
Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na lica iz tog stava koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova, a koja uplatu gotovog novca u dinarima, ostvarenog menjačkim poslovanjem, vrše u skladu sa propisom kojim se uređuju menjački poslovi.
Ako preduzetnik zahteva isplatu gotovog novca sa tekućeg računa, banka je dužna da mu taj novac isplati odmah, bez naknade, s tim da ako je reč o isplati gotovog novca u iznosu većem od 600.000 dinara ili efektivnog stranog novca u iznosu čija je dinarska protivvrednost po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije veća od 600.000 dinara – banka mu sredstva preko 600.000 dinara isplaćuje, bez naknade, najkasnije narednog radnog dana.
Ministar nadležan za poslove finansija propisuje uslove i način plaćanja i isplata koje se vrše u gotovom novcu u dinarima sa tekućih računa pravnih lica i preduzetnika.
Član 4.
Fizička lica koja ne obavljaju delatnost mogu za izvršavanje platnih transakcija imati tekuće i druge platne račune kod pružalaca platnih usluga utvrđenih zakonom kojim se uređuju platne usluge.
Lica iz stava 1. ovog člana, kao imaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, mogu vršiti platne transakcije tim novcem.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i kada fizička lica koja ne obavljaju delatnost vrše platni promet sa inostranstvom, a u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.
Član 5.
Pravna lica i preduzetnici mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.
Pravna lica i preduzetnici ne mogu izmirivati međusobne novčane obaveze na način iz stava 1. ovog člana, ukoliko su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.
Obaveze izmirene na način iz stava 1. ovog člana, osim ako su izmirene prebijanjem (kompenzacija), evidentiraju se preko računa kod pružaoca platnih usluga, najmanje jedanput mesečno, po pravilu krajem meseca.
Plaćanje međusobnih obaveza i potraživanja iz stava 1. ovog člana vrši se kao platna transakcija između učesnika.
Član 6.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kod pravnih lica i preduzetnika vrši Ministarstvo finansija – Poreska uprava.
Član 7.
Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice:
ako ne otvori tekući račun kod pružaoca platnih usluga koji, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, može da vodi tekući račun ili ne vodi sredstva na tom računu ili ne vrši platne transakcije preko tog računa, u skladu sa ovim zakonom (član 2. stav 1);
ako dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu ne uplati na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana (član 3. stav 1);
3) ako su njegovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruje suprotno članu 5. stav 2. ovog zakona (član 5. stav 2).
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i preduzetnik – novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.
Član 8.
Akt iz člana 3. stav 4. ovog zakona ministar nadležan za poslove finansija doneće u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do dana početka primene akta iz stava 1. ovog člana primenjivaće se Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost („Službeni glasnik RS”, broj 77/11), ukoliko nije u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 9.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. oktobra 2015. godine.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I.USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije, kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti i monetarni i bankarski sistem.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Donošenje Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ”, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS”, br. 43/04, 62/06, 111/09-dr. zakon i 31/11), imalo je za cilj stvaranje uslova za razvoj platnog prometa u Republici Srbiji na tržišnim osnovama, u skladu s načelima efikasnosti, pouzdanosti i ekonomičnosti, kao i standardima koje su u to vreme razvijene države prihvatile u ovoj oblasti.
U periodu od donošenja osnovne verzije Zakona o platnom prometu do danas došlo je do ubrzanog tehnološkog razvoja i, posledično, stvaranja novih platnih usluga i instrumenata, s opštom tendencijom unapređenja pružanja tih usluga na globalnom nivou. Samim tim, pravni okvir za pružanje platnih usluga ustanovljen Zakonom o platnom prometu više nije dovoljan za razvoj tržišta platnih usluga u našoj zemlji, te je bilo potrebno doneti nov zakon koji će na sveobuhvatan način urediti i modernizovati ovo tržište i platni sistem Republike Srbije. Pomenute pretpostavke su ispunjene donošenjem Zakona o platnim uslugama („Službeni glasnik RS”, broj 139/14), kojim su, pre svega, uređene tri važne celine: pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.
Prelaznim i završnim odredbama Zakona o platnim uslugama predviđen je prestanak odredaba Zakona o platnom prometu, osim odredaba tog zakona kojima se uređuju poslovi prinudne naplate kako bi se ti poslovi i dalje obavljali do donošenja posebnog zakona koji će ih na celovit način urediti. Istovremeno, a polazeći od predmeta uređivanja Zakona o platnim uslugama, uočena je potreba da se za određena pitanja, koja će ostati neuređena prestankom odredbi Zakona o platnom prometu, kreira nov pravni osnov, koji će doprineti nesmetanom funkcionisanju celokupnog platnog i privrednog sistema, pravovremenom izmirivanju novčanih obaveza u dužničko-poverilačkim odnosima privrede i stanovništva, te regulisati pitanje upotrebe gotovog novca, s ciljem povećanja efikasnosti u sprovođenju mera fiskalne politike.
Predlogom zakona su preuzeta ona rešenja iz Zakona o platnim uslugama koja su se do sada pokazala efikasnim u primeni na platnom tržištu, uz određena poboljšanja pravno-redakcijskog karaktera ili sa ciljem stvaranja povoljnijeg poslovnog ambijenta. Istovremeno, Predlogom zakona su uzete u obzir i odredbe Zakona o platnim uslugama kojima se u domaći platni sistem uvode novi pružaoci platnih usluga i novi platni instrumenti, što će doprineti da regulatorni okvir funkcionisanja platnog sistema u zemlji sistemski bude usklađen.
Prilikom razmatranja mogućnosti da se predmetna materija reši na drugačiji način, zaključeno je da je donošenje posebnog zakona, kojim će se urediti pitanja koja ostaju van predmeta uređenja Zakona o platnim uslugama, optimalno rešenje kojim se doprinosi pravnoj sigurnosti svih učesnika u domaćem platnom sistemu, celovitom uređenju funkcionisanja platnog sistema i unapređenju domaćeg tržišta platnih usluga.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. definisan je predmet ovog zakona kojim se uređuju prava i obaveze pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, u vezi s otvaranjem tekućeg i drugog platnog računa, kao i obavljanjem platnih transakcija preko tog računa. Istovremeno, uređena je i primena odredaba ovog zakona koje se odnose na pravna lica, na ogranke stranih privrednih društava koji su osnovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje privrednih društava.
Članom 2. propisano je da su pravna lica i preduzetnici dužni da otvore tekući račun kod pružaoca platnih usluga, da vode novčana sredstva na tom računu i vrše platne transakcije preko ovog računa, uz propisivanje mogućnosti da pravna lica i preduzetnici imaju više od jednog tekućeg računa kod istog pružaoca platnih usluga i tekuće račune kod više pružalaca platnih usluga. Stavom 3. propisan je izuzetak kojim je predviđeno da pravna lica i preduzetnici, kao imaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, nisu dužni da vrše platne transakcije preko tekućeg računa po osnovu kupoprodaje roba i usluga tim novcem. Stavom 4. propisano je da se odredbe st. od 1. do 3. ovog člana primenjuju i na pravna lica i preduzetnike kada obavljaju platni promet sa inostranstvom, a u skladu sa propisima o deviznom poslovanju. Najzad, stavom 5. predviđeno je da ministar nadležan za poslove finansija može propisati bliže uslove i način plaćanja iz stava 3. ovog člana, kao i druge slučajeve u kojima pravna lica i preduzetnici nisu dužni da vrše platne transakcije preko tekućeg računa.
Članom 3. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana, uz dodatno preciziranje da se pomenuta obaveza ne primenjuje u slučaju lica koja imaju ovlašćenje nadležnog organa za obavljanje menjačkih poslova, a koja uplatu gotovog novca u dinarima, ostvarenog menjačkim poslovanjem, vrše u skladu sa propisom kojim se uređuju menjački poslovi. Stavom 3. ovog člana propisano je da je banka dužna da preduzetniku, na njegov zahtev, isplati gotov novac s tekućeg računa odmah, bez naknade, s tim da ako je reč o isplati gotovog novca u iznosu većem od 600.000 dinara ili efektivnog stranog novca u iznosu čija je dinarska protivvrednost po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije veća od 600.000 dinara – banka mu sredstva preko 600.000 dinara isplaćuje bez naknade najkasnije narednog radnog dana. Najzad, stavom 4. ovog člana predviđeno je da ministar nadležan za poslove finansija propisuje uslove i način plaćanja i isplata koje se vrše u gotovom novcu u dinarima sa tekućih računa pravnih lica i preduzetnika.
Članom 4. propisano je da fizička lica koja ne obavljaju delatnost mogu za izvršavanje platnih transakcija imati tekuće i druge platne račune kod pružalaca platnih usluga utvrđenih zakonom kojim se uređuju platne usluge, kao i da, kao imaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, mogu vršiti platne transakcije tim novcem, s tim da se kod obavljanja platnog prometa sa inostranstvom transakcije vrše u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.
Članom 5. propisana je mogućnost da pravna lica i preduzetnici međusobne novčane obaveze izmiruju i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom, kao i da se obaveze izmirene na taj način, osim u slučaju prebijanja (kompenzacije), evidentiraju preko računa kod pružaoca platnih usluga, najmanje jedanput mesečno, po pravilu krajem meseca, kao platna transakcija između učesnika. Istovremeno, stavom 2. propisano je da ukoliko su računi pravnih lica i preduzetnika u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, pravna lica i preduzetnici ne mogu izmirivati međusobne novčane obaveze ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu, prebijanjem i na drugi način, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak.
Članom 6. uređeno je pitanje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona kod pravnih lica i preduzetnika.
Članom 7. utvrđeni su prekršaji i prekršajne kazne za pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu i preduzetnika.
Članom 8. propisano je da će ministar nadležan za poslove finansija akt iz člana 3. stav 4. ovog zakona doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, te da će se do dana početka primene tog akta primenjivati Pravilnik o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost („Službeni glasnik RS”, broj 77/11), ukoliko isti nije u suprotnosti sa ovim zakonom.
Članom 9. uređuje se stupanje na snagu i početak primene ovog zakona.
IV.FINANSIJSKA SREDSTAVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije za 2015. godinu.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12-prečišćen tekst), imajući u vidu da su predmet uređivanja ovog zakona pitanja koja nisu obuhvaćena predmetom uređivanja Zakona o platnim uslugama, koji počinje s primenom 1. oktobra 2015. godine, te je, radi izbegavanja nastanka pravne praznine, nesmetanog funkcionisanja celokupnog platnog i privrednog sistema, pravovremenog izmirivanju novčanih obaveza u dužničko-poverilačkim odnosima privrede i stanovništva, te regulisanja pitanja upotrebe gotovog novca, s ciljem povećanja efikasnosti u sprovođenju mera fiskalne politike, neophodno doneti ovaj zakon u rokovima koji su usklađeni s danom početka primene Zakona o platnim uslugama.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. Koji su problemi koje Zakon treba da reši, odnosno koji su ciljevi koji se Zakonom postižu?
U periodu od donošenja osnovne verzije Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ”, br. 3/02 i 5/03 i „Službeni glasnik RS”, br. 43/04, 62/06, 111/09 – dr. zakon i 31/11) do danas došlo je do ubrzanog tehnološkog razvoja i, posledično, stvaranja novih platnih usluga i instrumenata, s opštom tendencijom unapređenja pružanja tih usluga na globalnom nivou. Samim tim, pravni okvir za pružanje platnih usluga ustanovljen Zakonom o platnom prometu više nije dovoljan za razvoj tržišta platnih usluga u našoj zemlji, te je bilo potrebno doneti nov zakon koji će na sveobuhvatan način urediti i modernizovati ovo tržište i platni sistem Republike Srbije. Pomenute pretpostavke su ispunjene donošenjem Zakona o platnim uslugama („Službeni glasnik RS”, broj 139/14), kojim su, pre svega, uređene tri važne celine: pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.
Prelaznim i završnim odredbama Zakona o platnim uslugama predviđen je prestanak odredaba Zakona o platnom prometu, osim odredaba tog zakona kojima se uređuju poslovi prinudne naplate kako bi se ti poslovi i dalje obavljali do donošenja posebnog zakona koji će ih na celovit način urediti. Istovremeno, a polazeći od predmeta uređivanja Zakona o platnim uslugama, uočena je potreba da se za određena pitanja, koja će ostati neuređena prestankom odredbi Zakona o platnom prometu, kreira nov pravni osnov, koji će doprineti nesmetanom funkcionisanju celokupnog platnog i privrednog sistema, pravovremenom izmirivanju novčanih obaveza u dužničko-poverilačkim odnosima privrede i stanovništva, te regulisati pitanje upotrebe gotovog novca, s ciljem povećanja efikasnosti u sprovođenju mera fiskalne politike.
2. Da li su razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona?
Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.
3. Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema?
Donošenje ovog zakona je najbolje rešenje, jer se njime na sistematičan i celovit način, uz poštovanje načela pravne sigurnosti, uređuje materija koja je predmet predloženog zakona.
4. Na koga i kako će uticati predložena rešenja?
Predložena rešenja će u najvećoj meri uticati na pravna lica i preduzetnike, koji su dužni da otvore tekući račun kod pružaoca platnih usluga, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, da vode novčana sredstva na tom računu i vrše platne transakcije preko ovog računa, ali i na ogranke stranih privrednih društava, koji su osnovani u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje privrednih društava. Propisana obaveza otvaranja računa za pravna lica i preduzetnike, te vršenja platnih transakcija preko računa, od posebnog je značaja za ostvarenje planirane fiskalne konsolidacije.
Predložena rešenja će uticati i na pravna lica i preduzetnike koji, kao imaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, mogu vršiti platne transakcije po osnovu kupoprodaje roba i usluga tim novcem. Osim što se ovim rešenjem vrši usklađivanje sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, isto dodatno doprinosi modernizaciji platnog sistema u Republici i stvaranju preduslova za buduće uključivanje domaćeg platnog tržišta u platno tržište Evropske unije.
Sveobuhvatnoj modernizaciji platnog sistema u Republici doprinose i predložena rešenja, prema kojima će fizička lica koja ne obavljaju delatnost moći da, za izvršavanje platnih transakcija, imaju tekuće i druge platne račune kod svih pružalaca platnih usluga, utvrđenih zakonom kojim se uređuju platne usluge, kao i mogućnost da ova lica, kao imaoci elektronskog novca u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, vrše platne transakcije tim novcem.
Najzad, predložena rešenja uticaće i na Poresku upravu, koja će vršiti nadzor nad primenom ovog zakona, čime će se postići daleko efikasniji nadzor i kontrola, imajući u vidu utvrđene nadležnosti ovog organa uprave u vršenju inspekcijskog nadzora.
5. Koje troškove će primena Zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Zakon neće izazvati nikakve dodatne troškove građanima i privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima. Eventualni dodatni troškovi u obavljanju platnog prometa mogu biti isključiva posledica primene novog sistemskog zakona kojim se uređuju platne usluge.
Pored toga, proširenje nadležnosti Poreske uprave neće, takođe, izazvati nikakve dodatne troškove za budžet Republike, jer isto ne stvara potrebu nabavke nove opreme, obuke zaposlenih i slično, imajući u vidu postojeće sasvim dovoljne kadrovske i tehničke kapacitete Poreske uprave.
6. Da li pozitivne posledice donošenja Zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Ovaj zakon nema za posledicu stvaranje novih troškova.
7. Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?
Zakonom se posredno podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu kroz stvaranje jedinstvenog pravnog okvira zajedno sa Zakonom o platnim uslugama, čime su ispunjeni uslovi za osnivanje i rad novih pružalaca platnih usluga i omogućena tržišna konkurencija bankama i javnom poštanskom operatoru, koji su do sada jedini imali pravo pružanja platnih usluga.
8. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?
Ministarstvo finansija je, tokom pripreme zakona, održalo više sastanaka s predstavnicima Narodne banke Srbije i Poreske uprave tokom 2013, 2014. i 2015. godine, a Nacrt zakona je, u postupku pripreme, dostavljen i drugim nadležnim organima, kojima je pružena prilika da se o zakonu izjasne. U izradi Nacrta zakona učestvovali su predstavnici Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.
Kao jedna od posledica prelaznih i završnih odredbi Zakona o platnim uslugama, a kojima je predviđen prestanak odredaba Zakona o platnom prometu, uočena je potreba da se za određena pitanja, koja će ostati neuređena prestankom važenja Zakona o platnom prometu, kreira nov pravni osnov, koji će doprineti nesmetanom funkcionisanju celokupnog platnog i privrednog sistema. Imajući u vidu da Zakon o platnim uslugama počinje s primenom od 1. oktobra 2015. godine, predloženo je da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, bez održavanja javne rasprave, a što je prihvaćeno i Zaključkom nadležnog odbora Vlade 05 Broj: 011-7251/2015 od 2. jula 2015. godine.
9. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava?
Ministarstvo finansija je nadležno za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije, kao i za davanje mišljenja u vezi njegove primene. Istovremeno, ističemo da će se periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbediti transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem zakona.
Imajući u vidu postojeće kadrovske i tehničke kapacitete Poreske uprave, nema potrebe za preduzimanjem institucionalnih mera kojima bi se ovaj organ uprave dodatno organizovao i pripremao za proširenje svoje nadležnosti na nadzor nad primenom predloženog zakona.
S obzirom da veći deo predloženih rešenja ne predstavlja novinu u uređenju platnog sistema, već ista postoje i u Zakonu o platnom prometu koji će biti stavljen van snagu početkom primene Zakona o platnim uslugama, nije predviđeno održavanje informacionih ili obrazovnih kampanji ili aktivnosti. Za predložena rešenja koja ne postoje u Zakonu o platnom prometu, već ista predstavljaju usklađivanje sa Zakonom o platnim uslugama, održavanje informacionih ili obrazovnih kampanji ili aktivnosti, takođe, nije planirano, imajući u vidu da su iste vrlo efikasno održane tokom javne rasprave o Zakonu platnim uslugama, kojom prilikom su svi zainteresovani subjekti imali priliku da se upoznaju sa njima.
Kroz međuinstitucionalnu saradnju Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije i Poreske uprave, odnosno razmenom podataka između navedenih i drugih organa i institucija, te održavanjem zajedničkih sastanaka, pratiće se primena predloženog zakona i obim ostvarenja ciljeva koji se žele postići njegovim donošenjem.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
Predlog zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost
Draft Law on Performing Payments by Legal Entities, Entrepreneur and Natural Persons not Engaged in Business Activity
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS“, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS“, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa – Sporazum i prelazni sporazum ne sadrže odredbu koja se odnosi na normativnu sadržinu propisa.
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma – Opšti rok za usklađivanje zakonodavstva prema članu 72. Sporazuma.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) razlozi za delimičnu usklađenost odnosno neusklađenost
d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti predloga zakona, drugog propisa i opšteg akta s acquis communautaire-om
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoje odgovarajući propisi EU s kojima je potrebno postići usaglašenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne.