PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO
SOCIJALNO OSIGURANjE
Član 1.
U Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS“, broj 84/04), u članu 12. stav 1. reči: „doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća“ zamenjuju se rečima: „doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i obavezno zdravstveno osiguranje obračunavaju se i plaćaju“.
U stavu 2. reči: „za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje“ brišu se.
Član 2.
U članu 13. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Zaradom, u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, nezavisno od toga iz kojih sredstava se ove premije plaćaju.“
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 3.
Član 14. menja se i glasi:
„Član 14.
Osnovica doprinosa za upućene radnike, ako nisu obavezno osigurani po propisima države u koju su upućeni ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, kao i za poslodavce, je iznos zarade koju bi, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, ostvarili u Republici na istim ili sličnim poslovima.
Osnovica doprinosa iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od dvostruke najniže mesečne osnovice doprinosa iz člana 37. ovog zakona.“
Član 4.
U članu 27. dodaje se stav 2. koji glasi:
“Ako se, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana, za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, osnovica doprinosa za taj period je najniža mesečna osnovica doprinosa iz člana 38. ovog zakona.“
Član 5.
U članu 37. stav 1. procenat: „40%“ zamenjuje se procentom: „50%“.
Član 6.
U članu 38. stav 1. procenat: „40%“ zamenjuje se procentom: „50%“.
Član 7.
U članu 73. broj: “2.500“ zamenjuje se brojem: “5.000“.
Član 8.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. januara 2005. godine.
4814004.161/s6
OBRAZLOŽENjE
PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO
SOCIJALNO OSIGURANjE
I. Ustavnopravni osnov
Ustavnopravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4) Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja.
II. Razlozi za donošenje Zakona
U okviru daljih aktivnosti na sprovođenju fiskalne reforme, a u skladu sa ekonomskom i socijalnom politikom Vlade Republike Srbije, predlaže se, pored ostalog, i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osguranje.
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega u potrebi uređenja onih odnosa u sistemu doprinosa koji u praksi nisu dali željene efekte, kao i usaglašavanju sa izmenama zakona koji uređuje porez na dohodak građana.
U tom smislu, osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje sastoji se u sledećem:
● za osiguranike koji ostvaruju prihode po više različitih osnova rada, propisuje se (uz već propisanu obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje) i obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje po svim tim osnovima, čime se uspostavlja jednak osnov za plaćanje ovih doprinosa, uz istovremenu primenu ustavnog načela plaćanja javnih prihoda prema ekonomskoj snazi obveznika, kao i načela uzajamnosti i solidarnosti, kao osnovnih načela u oblasti finansiranja i korišćenja zdravstvenog osiguranja;
● predlaže se ujednačavanje pojma zarade sa predloženom izmenom zakona koji uređuje porez na dohodak građana, u smislu da se zaradom smatraju i premije za sve vidove dobrovoljnog osiguranja koje poslodavac plaća za zaposlene, čime se isključuje mogućnost umanjenja osnovica obaveznih doprinosa po osnovu plaćanja premije za dobrovoljno osiguranje;
● snižava se osnovica doprinosa za radnike upućene na rad u inostranstvo, s obzirom da se posle početka primene Zakona, otvorilo pitanje uvećanja troškova zarada upućenih odnosno detaširanih radnika na rad u inostranstvo od strane domaćih preduzeća, u cilju obezbeđivanja veće konkurentnosti domaćih preduzeća na stranom tržištu;
● vezano za izmenu zakona koji uređuje porez na dohodak građana, definiše se osnovica doprinosa za poljoprivrednike za slučaj kada se u određenom periodu ne utvrđuje i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod;
● uvećava se najniža osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje sa 40% na 50% od prosečne zarade u Republici, čime se obezbeđuje da najniža osnovica doprinosa bude iznad iznosa minimalne zarade koju je poslodavac dužan da isplati zaposlenom.
III. Sadržina Zakona
Uz član 1.
Predlaže se da osiguranici koji ostvaruju prihode po više različitih osnova rada (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), uz već propisanu obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po svim tim osnovima, plaćaju i doprinos za zdravstveno osiguranje takođe po svim tim osnovima rada, a najviše do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa. Na taj način uspostavlja se jednak tretman obavezno osiguranih lica, kako sa aspekta penzijskog, tako i sa aspekta zdravstvenog osiguranja. Time se proširuje obuhvat izvora finansiranja zdravstvenog osiguranja i obezbeđuju veći prihodi organizacije za obavezno zdravstveno osiguranje za finansiranje prava osiguranika.
Predloženom izmenom, obezbeđuje se takođe primena ustavnog načela plaćanja javnih prihoda prema ekonomskoj snazi obveznika, kao i veći stepen primene načela uzajamnosti i solidarnosti, kao osnovnih načela u oblasti zdravstvenog osiguranja.
Pri tome, zadržava se odredba prema kojoj se obaveza istovremenog plaćanja doprinosa po različitim osnovima rada isključuje za prihode od poljoprivrede ako obveznik plaća doprinose po osnovu radnog odnosa ili po osnovu samostalne delatnosti, što je u funkciji obezbeđivanja boljih uslova za razvoj poljoprivrede i ostanak mladih na selu, kao opšteg interesa.
Uz član 2.
Predloženom odredbom propisuje se da se zaradom u smislu člana 13. ovog zakona, kao osnovicom doprinosa za zaposlene, smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, koje poslodavac plaća za zaposlene-osiguranike, uključene u dobrovoljno osiguranje u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje. To znači da iznos tih premija podleže obavezi plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, nezavisno od toga da li se plaćaju iz zarade zaposlenih ili na teret posebnih sredstava poslodavca.
Uz član 3.
Predloženom odredbom propisuje se da osnovicu doprinosa za radnike upućene u inostranstvo (za zaposlene i njihove poslodavce), čini zarada koju bi u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu ostvarili na istim ili sličnim poslovima u Republici, s tim da ta osnovica ne može biti niža od dvostruke najniže mesečne osnovice doprinosa iz člana 37. Zakona.
Ovako opredeljena osnovica doprinosa ima svoje opravdanje u činjenici da, prema sada važećem zakonskom rešenju, osnovicu doprinosa za tu kategoriju obveznika čini iznos zarade koju ti radnici ostvaruju u inostranstvu, a što daje značajno veće fiskalno opterećenje u odnosu na važeće rešenje do donošenja Zakona o doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. To za posledicu ima smanjenje njihove konkurentnosti na stranom tržištu, što je posebno istaklo Udruženje za građevinarstvo IGM i stambenu izgradnju pri Privrednoj komori Srbije, koje je i predložilo da se osnovica uredi na način kako se predlaže ovim zakonom.
Uz član 4.
Vezano za izmene zakona koji uređuje porez na dohodak građana, propisuje se da u slučaju kada se se za određeni period ne utvrđuje i ne plaća porez za dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod, koji inače, kao osnovno rešenje, predstavlja osnovicu doprinosa za ovu kategoriju obveznika, osnovicu doprinosa za taj period čini najniža mesečna osnovica doprinosa.
Uz čl. 5. i 6.
Predlaže se povećanje najniže osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje sa 40% na 50% od prosečne mesečne zarade isplaćene u Republici u prethodnom kvartalu, odnosno u četvrtom kvartalu prethodne godine (za određene kategorije obveznika -poljoprivrednici, monasi i monahinje i strani državljani na školovanju i stručnom usavršavanju u Republici). Bitan razlog za izmenu najniže osnovice doprinosa je činjenica da je, prema sada važećem zakonskom rešenju, najniža osnovica dorpinosa niža odminimalne zarade koju je poslodavac dužan da isplati zaposlenom, a koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom o radu, a najniža osnovica doprinosa treba da bude veća od iznosa minimalne zarade jer u suprotnom nema svrhe njeno definisanje. Dakle, nije logično da najniža osnovica doprinosa bude niža od minimalne zarade u Republici. Inače, u ovom momentu, najniža osnovica doprinosa (od 1. novembra 2004. godine) iznosi 8.460,00 dinara, dok minimalna zarada u Republici za prosečan broj sati u mesecu (od 1. jula do 31. decembra 2004. godine) iznosi 9.045,00 dinara.
Predložena najniža osnovica doprinosa, koja bi, prema sadašnjim parametrima, iznosila 10.575,00 dinara veća je od sadašnjeg iznosa minimalne zarade samo za 16,9%, pa se ne očekuje da ne može uzrokovati značajno veće fiskalno opterećenje u slučaju kada se doprinosi plaćaju na najnižu osnovicu (kada je zarada koja se isplaćuje manja od najniže osnovice). Pri tome, predloženom najnižom osnovicom obezbeđuju se veći prihodi po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i manji transferi iz budžeta za ostvarivanje prava osiguranika, s jedne strane, a veća prava po osnovu socijalnog osiguranja (penzijski osnov i dr.) za osiguranike, s druge strane.
Uz član 7.
Najniži iznos novčane kazne u članu 73. Zakona, propisan za preduzetnike, usklađuje se sa Zakonom o prekršajima.
Uz član 8.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana obajvljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije“, a da se primenjuje od 1. januara 2005. godine.
Razlog za stupanje na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja, u smislu člana 120. Ustava Republike Srbije, sadržan je u potrebi da se obezbedi početak primene ovog zakona od početka kalendarske, odnosno poreske godine. Time se otklanja i eventualno moguća retroaktivnost primene ovog zakona.
IV. Efekti predloženih mera
Očekuje se da će ovaj zakon imati pozitivne efekte na prihode organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i za privredu.
Izmenom člana 12. Zakona, obezbeđuju se veći prihodi za organizaciju obaveznog zdravstvenog osiguranja, pri čemu će obavezu plaćanja doprinosa u većem iznosu, a najviše do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, imati samo osiguranici koji ostvaruju i veće prihode, odnosno prihode po više različitih osnova rada.
Predloženom izmenom člana 13. Zakona obezbeđuje se da premije dobrovoljnog dodatnog penzionog osiguranja i drugih vidova dobrovoljnog osiguranja, koje poslodavac plaća u korist zaposlenog, ne mogu biti isključene iz osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a što je bilo prisutno kroz tumačenje odredaba Zakona o radu. Na taj način uvećava se osnovica doprinosa, a time smanjuje transferi iz budžeta organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Izmena člana 14. Zakona imaće pozitivne, stimulativne efekte za poslovanje domaćih firmi na stranom tržištu jer se snižavanjem osnovice doprinosa za radnike upućene na rad u inostranstvo snižavaju troškovi zarada tih zaposlenih i obezbeđuje veća konkurentnost na stranom tržištu.
Pri tome, ocenjuje se da izmena člana 14. Zakona, koji je bio u primeni samo tri meseca, neće imati negativne efekte na prihode organizacija za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom da predložena osnovica koju čini zarada koju bi upućeni radnici ostvarili u Republici na istim ili sličnim poslovima, a koja ne može biti niža od dvostruke najniže mesečne osnovice, obezbeđuje veću osnovicu doprinosa od one koja je važila do 1. septembra 2004. godine (zarada koju bi upućeni radnici ostvarili u zemlji), a koja se u velikom broju slučajeva svodila na minimalnu zaradu.
Katastarski prihod koji se ostvaruje od poljoprivrede i šumarstva, s obzirom da nije revalorizovan od 1994. godine, daje nisku osnovicu poreza, pa se u najvećem broju slučajeva, i bez predloženog stava 2. u članu 27. Zakona, kao osnovica doprinosa, umesto katastarskog prihoda, primenjuje najniža osnovica doprinosa. Stoga, predložena odredba takođe ne može imati negativne efekte na prihode organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Povećanje najniže osnovice doprinosa sa 40% na 50% od prosečne zarade isplaćene u Republici u prethodnom kvartalu, odnosno u četvrtom kvartalu prethodne godine za određene kategorije obveznika, svakako će imati pozitivne efekte na prihode organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Saglasno navedenom, procenjuje se da će rešenja koja se propisuju ovim zakonom i obezbeđuju njegovom primenom, ukupno posmatrano, imati pozitivne efekte.
V. Razlozi za hitan postupak
Predlaže se da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje donese po hitnom postupku, saglasno članu 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kako bi se obezbedila istovremena i usklađena primena svih fiskalnih zakona.
Nedonošenje Zakona po hitnom postupku imalo bi štetne posledice jer bi došlo do problema u funkcionisanju fiskalnog sistema kao celine.
VI. Sredstva za sprovođenje Zakona
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike Srbije.
4814004.161/s7 ODREDBE ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE ČIJA SE IZMENA I DOPUNA VRŠI
Član 12.
Kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća DOPRINOSI ZA OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE I OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANjE OBRAČUNAVAJU SE I PLAĆAJU po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu zaposlenja, odnosno po osnovu samostalne delatnosti isključuje obavezu plaćanja doprinosa po osnovu poljoprivredne delatnosti.
Član 13.
Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa (u daljem tekstu: zarada).
ZARADOM, U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, SMATRAJU SE I PREMIJE SVIH VIDOVA DOBROVOLjNOG OSIGURANjA, KOJE POSLODAVAC PLAĆA ZA ZAPOSLENE – OSIGURANIKE UKLjUČENE U DOBROVOLjNO OSIGURANjE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE DOBROVOLjNO OSIGURANjE, NEZAVISNO OD TOGA IZ KOJIH SREDSTAVA SE OVE PREMIJE PLAĆAJU.
Osnovica iz stava 1. ovog člana za poslodavce je i osnovica dodatnog doprinosa za staž osiguranja koji se zaposlenom računa sa uvećanim trajanjem u skladu sa zakonom.
Član 14.
Osnovica doprinosa za upućene radnike, ako nisu obavezno osigurani po propisima države u koju su upućeni ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kao i za poslodavce je iznos zarade koju ti radnici ostvaruju za vreme rada u inostranstvu.
OSNOVICA DOPRINOSA ZA UPUćENE RADNIKE, AKO NISU OBAVEZNO OSIGURANI PO PROPISIMA DRžAVE U KOJU SU UPUćENI ILI AKO MEđUNARODNIM UGOVOROM NIJE DRUKčIJE ODREđENO, KAO I ZA POSLODAVCE, JE IZNOS ZARADE KOJU BI, U SKLADU SA ZAKONOM, OPšTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU, OSTVARILI U REPUBLICI NA ISTIM ILI SLIčNIM POSLOVIMA.
OSNOVICA DOPRINOSA IZ STAVA 1. OVOG čLANA NE MOžE BITI NIžA OD DVOSTRUKE NAJNIžE MESEčNE OSNOVICE DOPRINOSA IZ čLANA 37. OVOG ZAKONA.
Član 27.
Osnovica doprinosa za poljoprivrednike, odnosno zemljoradnike je prihod od poljoprivredne delatnosti na koji se plaća porez u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.
AKO SE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREđUJE POREZ NA DOHODAK GRAđANA, ZA ODREđENI PERIOD NE UTVRđUJE I NE PLAćA POREZ NA DOHODAK GRAđANA NA PRIHODE OD POLJOPRIVREDE I šUMARSTVA NA KATASTARSKI PRIHOD, OSNOVICA DOPRINOSA ZA TAJ PERIOD JE NAJNIžA MESEčNA OSNOVICA DOPRINOSA IZ čLANA 38. OVOG ZAKONA.
Član 37.
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 40% 50% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Iznos najniže mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, utvrđuje i objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.
Član 38.
Najniža mesečna osnovica doprinosa za osiguranike iz člana 26. stav 2. i čl. 27. i 34. ovog zakona čini iznos od 40% 50% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Iznos najniže mesečne osnovice iz stava 1. ovog člana, svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a služi za obračun i plaćanje doprinosa počev od prvog januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju.
Član 73.
Novčanom kaznom od 2.500 5.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako ne izvrši uplatu doprinosa ili uplatu doprinosa ne izvrši u propisanom roku (član 60. stav 1).
4814004.161/S8
[pic] Republika Srbija MINISTARSTVO FINANSIJA Kabinet ministra Broj: 011-00-636/2004-04 22.11.2004. godine B e o g r a d
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
B E O G R A D
I Z J A V A
o usklađenosti nacrta zakona o doprinosima
za obavezno socijalno osiguranje
Nacrt zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u Republici Srbiji koncepcijski odgovara i usklađen je sa odgovarajućim Uputstvima EU i opštim pravilima važećem u ovoj oblasti javnih prihoda. Nema odstupanja od suštinskih rešenja sadržanih u istovrsnim obavezama u zemljama članicama EU. Inače u EU ne postoje obavezujući propisi koji uređuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Predložena rešenja, koja ovaj zakon opredeljuju kao zakon fiskalnog karaktera, su u pravcu usaglašavanja sa pravom i standardima koji važe u državama EU.
MINISTAR Mlađan Dinkić
4814004.161/s9