PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE
Član 1.
U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05 i 101/07), u članu 2. tačka 1), reči: „370. do 386.” zamenjuju se rečima: „370. do 384. i čl. 385. i 386.”
Član 2.
Član 4. menja se i glasi:
„Član 4.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležno je Tužilaštvo za ratne zločine.
Radom Tužilaštva za ratne zločine rukovodi Tužilac za ratne zločine.
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Tužilaštvo za ratne zločine primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.”
Član 3.
Član 5. menja se i glasi:
„Član 5.
Prilikom predlaganja kandidata za Tužioca za ratne zločine, odnosno izbora zamenika Tužioca za ratne zločine, prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Republički javni tužilac može, na predlog Tužioca za ratne zločine, da uputi u Tužilaštvo za ratne zločine, zamenika javnog tužioca, uz njegovu pismenu sagalasnost.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduže četiri godine, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, na predlog Tužioca za ratne zločine, uz pismenu sagalsnost upućenog zamenika javnog tužioca.”
Član 4.
U članu 7. posle reči: „Tužioca za ratne zločine” dodaju se reči: „ili Službe za otkrivanje ratnih zločina”.
U tački 2) posle reči: „saslušanja” dodaju se zapeta i reči: „odnosno ispitivanja”, a posle reči: „svojstvu” dodaje se reč: „građanina” i stavlja zapeta.
Član 5.
U članu 9. stav 1. reč: „Okružni” zamenjuje se rečju: „Viši”.
U stavu 2. reči: „neposredno viši sud” zamenjuju se rečima: „Apelacioni sud u Beogradu”.
Član 6.
Član 10. menja se i glasi:
„Član 10.
U Višem sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Višeg suda).
Radom Odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Odeljenja Višeg suda.
Predsednika Odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Odeljenje Višeg suda raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Višeg suda.”
Član 7.
Posle člana 10. dodaje se novi član 10a koji glasi:
„Član 10a
U Apelacionom sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Apelacionog suda).
Radom Odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Odeljenja Apelacionog suda.
Predsednika Odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Odeljenje Apelacionog suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Odeljenje Apelacionog suda raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Apelacionog suda.”
Član 8.
Član 11. menja se i glasi:
„Član 11.
U Višem sudu u Beogradu obrazuje se Služba za pomoć i podršku oštećenim i svedocima (u daljem tekstu: Služba za pomoć i podršku), koja obavlja administrativno-tehničke poslove, poslove vezane za pomoć i podršku oštećenima i svedocima, kao i poslove obezbeđenja uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona.
Rad Službe za pomoć i podršku uređuje se aktom koji donosi predsednik Višeg suda u Beogradu, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.”
Član 9.
U članu 13. stav 1. posle reči: „Zakonika o krivičnom postupku” dodaju se zapeta i reči: „ako ovim zakonom nije drugačije određeno”.
U stavu 2. reči: „Ako u” zamenjuju se rečima: „Ako ovim zakonom ili”.
Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„ U postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona, u prvom stepenu sudi veće sastavljeno od trojice sudija, a u drugom stepenu veće sastavljeno od pet sudija.”
Član 10.
Član 13a menja se i glasi:
„Član13a
Tužilac za ratne zločine može sudu predložiti da se kao svedok saradnik ispita pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije, protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo iz člana 2. ovog zakona, pod uslovom da je u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela i ako je značaj njegovog iskaza za otkrivanje ili dokazivanje učešća drugih izvršilaca tog krivičnog dela ili otkrivanja ili dokazivanja drugih krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona pretežniji od posledica krivičnog dela koje je učinio.
Svedok saradnik iz stava 1. ovog člana, ne može biti pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije za koga postoji osnovana sumnja da je, kao prvi nadležan u hijerarhijskoj strukturi, naredio, planirao, podstrekavao ili na drugi način izvršio krivično delo iz člana 2. ovog zakona, niti lice koje je imalo vodeću ulogu u izvršenju krivičnog dela.
Na svedoka saradnika iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe o svedoku saradniku Zakonika o krivičnom postupku.”
Član 11.
Posle člana 13a dodaje se član 13b koji glasi:
„Član13b
Kad se postupak vodi za krivično delo iz člana 2. ovog zakona, sporazum o priznanju krivice može se zaključiti bez ograničenja propisanih u članu 282a stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.”
Član 12.
U članu 14. stav 1. posle reči: „svedoka” dodaju se zapeta i reč: „veštaka”, a reč: „saslušanje” zamenjuje se rečju: „ispitivanje”.
U stavu 2. reč: „Saslušanje” zamenjuje se rečju: „Ispitivanje”, a posle reči: „svedoka” dodaju se zapeta i reč: „veštaka”.
Član 13.
U članu 14a stav 1. posle reči: „činjenica” dodaju se reči: „i dokaza”.
U stavu 4. reči: „članom 18. ” zamenjuju se rečima: „odredbama”.
U stavu 5. reč: „određene” zamenjuju se rečima: „i stepen poverljivosti dokaza određeni”. Posle prve rečenice dodaje se nova rečenica koja glasi: „O izmeni ili ukidanju mera zaštite ili poverljivosti dokaza može odlučiti domaći sud, samo nakon pribavljene saglasnosti Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.”.
U stavu 6. reč: „boravi” zamenjuje se rečima: „ima prebivalište ili boravište”.
Član 14.
Posle člana 14a dodaju se čl. 14b i 14v koji glase:
„Član14b
Vreme koje je lice provelo u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju ne uračunava se u trajanje pritvora koji je u postupku pred domaćim sudom određen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Vreme koje je lice provelo u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju uračunava se u kaznu izrečenu od strane domaćeg suda.
Član 14v
Ako okrivljeni, odnosno osumnjičeni, sam ne uzme branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti iz reda advokata koji ima najmanje 10 godina profesionalnog iskustva iz oblasti krivičnog prava i poseduje potrebna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Advokatska komora dostavlja spisak advokata za koje smatra da ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.”
Član 15.
U članu 16. stav 1. posle reči: „zapis” dodaju se zapeta i reči: „a prema mogućnosti i video zapis,”.
U stavu 2. posle prve rečenice dodaje se druga rečenica koja glasi: „Video zapis predstavlja sastavni deo krivičnog spisa. ”.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
„Prepis zapisnika se može izdati i samo u elektronskom obliku.”
Član 16.
Posle člana 16. dodaje se član 16a koji glasi:
„Član 16a
Snimanje glavnog pretresa u cilju javnog prikazivanja može odobriti predsednik suda po pribavljenom mišljenju stranaka.
Snimanje iz stava 1. ovog člana mogu obavljati sredstva javnog informisanja.
Ako je odobreno snimanje glavnog pretresa, veće može, iz opravdanih razloga, odlučiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju.”
Član 17.
Član 17. menja se i glasi:
„Član 17.
Lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za ratne zločine, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu.
Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.”
Član 18.
Član 18. menja se i glasi:
„Član 18.
Sudije raspoređene u Odeljenje Višeg suda i Odeljenje Apelacionog suda, Tužilac za ratne zločine i njegovi zamenici, imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu odeljenjima za ratne zločine, odnosno Tužilaštvu za ratne zločine računa kao 16 meseci staža osiguranja.”
Član 19.
U članu 19. reči: „Veća za ratne zločine, Posebnog odeljenja” zamenjuju se rečima: „Odeljenja Višeg suda, Odeljenja Apelacionog suda, Službe za pomoć i podršku”.
Član 20.
U članu 20. reči: „Veća za ratne zločine, Posebnog odeljenja” zamenjuju se rečima: „Odeljenja Višeg suda, Odeljenja Apelacionog suda, Službe za pomoć i podršku”.
Član 21.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, izuzev odredaba čl. 2. i 3, čl. 5. do 8. i čl. 17. do 20. ovog zakona koje stupaju na snagu 1. januara 2010. godine.
OBRAZLOŽENjE
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine sadržan je u članu 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije, kojim se predviđa da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Za postupanje u predmetima krivičnih dela ratnih zločina ustanovljena je nadležnost Tužilaštva za ratne zločine, osnovano Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05 i 101/07). Međutim, imajući u vidu da su od stupanja na snagu tog zakona doneti novi Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o uređenju sudova i Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), kao i Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), neophodno je izvršiti usklađivanje Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine sa zakonskim rešenjima koja sadrže ti zakoni.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U članu 1. Zakona izvršena je odgovarajuća izmena u članu 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, odnosno izvršeno usklađivanje sa odgovorajućim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Članom 2. Zakona usklađena je odredba člana 4. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine sa odredbama Zakona o javnom tužilaštvu u odnosu na nadležnost i rukovođenje Tužilaštvom za ratne zločine.
Članom 4. Zakona vrši se usklađivanje člana 5. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine sa odredbama Zakona o javnom tužilaštvu, pri čemu se takođe uređuje upućivanje zamenika javnog tužioca u Tužilaštvo za ratne zločine, kao i trajanje tog upućivanja, što Zakon o javnom tužilaštvu dozvoljava.
Članom 4. Zakona vrši se preciziranje u članu 7. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Članom 5. Zakona vrši se usklađivanje člana 9. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine sa odredbama Zakona o uređenju sudova.
Članom 6. Zakona, pored usklađivanja člana 10. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, propisuju se posebni uslovi koje moraju da ispunjavaju predsednik i sudije Odeljenja za ratne zločine Višeg suda, kao i poseban postupak upućivanja sudije drugog suda u Odeljenje za ratne zločine višeg suda.
Članom 7. Zakona dodaje se novi član 10a, koji reguliše obrazovanje Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu, posebne uslove koje moraju da ispunjavaju predsednik i sudije Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda, kao i poseban postupak upućivanja sudije drugog suda u Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda. Novi član takođe predstavlja usklađivanje sa Zakonom o uređenju sudova.
Članom 8. Zakona menja se postojeća odredba člana 11. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, na taj način što se umesto dosadašnjeg Posebnog Odeljenja u Okružnom sudu u Beogradu obrazuje Služba za pomoć i podršku oštećenim i svedocima u postupacima za ratne zločine.
Čl. 10. i 11. Zakona propisana su odstupanja u postupku za ratne zločine u odnosu na odredbe Zakonikom o krivičnom koji se odnose na institute svedoka saradnika i sporazum o priznanju krivice.
Članom 12. Zakona izvršeno je usklađivanje člana 14. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 72/09).
Članom 13. Zakona izvršeno je neophodno preciziranje člana 14a Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, a članom 14. Zakona dodat novi član 14b, koji reguliše uračunavanje vremena provedenog u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, i novi član 14v, koji reguliše postavljanje branioca po službenoj dužnosti u postupku za ratne zločine.
Članom 15. Zakona data je mogućnost da se o toku glavnog pretresa vodi i video zapis, a članom 16. Zakona, kojim se dodaje novi član 16a, reguliše se snimanje glavnog pretresa u cilju javnog prikazivanja.
Čl. 17. do 20. Zakona vrši se usklađivanje dosadašnjih odredbi prava na platu po osnovu rada i sredstava za rad državnih organa koji su nadležni u postupku za ratne zločine sa odredbama Zakona o uređenju sudova i Zakona o javnom tužilaštvu.
Član 21. Zakona propisuje stupanje zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u Budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se zakon usvoji po hitnom postupku zbog toga što su izmene koje se predlažu ovim zakonom posledica novih zakonskih rešenja sadržanih u Zakonu o javnom tužilaštvu i Zakona o uređenju sudova, koji stupaju na snagu 1. januara 2010. godine, te bi njegovo nedonošenje imalo štetne posledice po rad državnih organa u postupku za ratne zločine.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE KOJE SE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
Član 2.
Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:
1) krivična dela iz čl. 370. do 386. 370. DO 384. I ČL. 385. I 386. Krivičnog zakonika;
2) teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju;
3) krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. Krivičnog zakonika, ako je izvršeno u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) i 2) ovog člana.
II. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA
1. Tužilaštvo za ratne zločine
Član 4.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona osniva se Tužilaštvo za ratne zločine za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu.
Tužilaštvo za ratne zločine nadležno je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona u prvom stepenu i postupku po pravnim lekovima.
Tužilaštvo za ratne zločine čine Tužilac za ratne zločine, zamenici tužioca za ratne zločine i zaposleni.
Radom Tužilaštva za ratne zločine rukovodi Tužilac za ratne zločine.
Tužilac za ratne zločine, odnosno zamenik ima prava i dužnosti kao javni tužilac, odnosno zamenik.
Na rad Tužilaštva za ratne zločine shodno se primenjuju odredbe Zakona o javnom tužilaštvu.
ČLAN 4.
ZA POSTUPANjE U PREDMETIMA KRIVIČNIH DELA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA NADLEŽNO JE TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE.
RADOM TUŽILAŠTVA ZA RATNE ZLOČINE RUKOVODI TUŽILAC ZA RATNE ZLOČINE.
AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO, NA TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE PRIMENjUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE JAVNO TUŽILAŠTVO.
Član 5.
Tužioca za ratne zločine bira Narodna skupština.
Zamenika Tužioca za ratne zločine postavlja i razrešava Tužilac za ratne zločine.
Za Tužioca za ratne zločine može biti izabrano, a za njegovog zamenika postavljeno, lice koje ispunjava uslove za izbor za okružnog javnog tužioca i poseduje visok moralni ugled i nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava. Prednost u izboru odnosno postavljenju imaju lica koja poseduju znanje i iskustvo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Zamenik Tužioca za ratne zločine postavlja se na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Po prestanku funkcije u Tužilaštvu za ratne zločine, javni tužilac odnosno zamenik vraća se na dužnost koju je vršio u javnom tužilaštvu.
ČLAN 5.
PRILIKOM PREDLAGANjA KANDIDATA ZA TUŽIOCA ZA RATNE ZLOČINE, ODNOSNO IZBORA ZAMENIKA TUŽILACA ZA RATNE ZLOČINE, PREDNOST IMAJU KANDIDATI KOJI POSEDUJU POTREBNA STRUČNA ZNANjA I ISKUSTVO U OBLASTI KRIVIČNOG PRAVA, MEĐUNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA I LjUDSKIH PRAVA.
REPUBLIČKI JAVNI TUŽILAC MOŽE, NA PREDLOG TUŽIOCA ZA RATNE ZLOČINE, DA UPUTI U TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE, ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA, UZ NjEGOVU PISMENU SAGLASNOST.
UPUĆIVANjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA TRAJE NAJDUŽE ČETIRI GODINE, A MOŽE BITI PRODUŽENO ODLUKOM REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA, NA PREDLOG TŽIOCA ZA RATNE ZLOČINE, UZ PISMENU SAGLASNOST UPUĆENOG ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA.
Član 7.
Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev Tužioca za ratne zločine ILI SLUŽBE ZA OTKRIVANjE RATNIH ZLOČINA:
1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu,
2) obezbede blagovremeno odazivanje svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacija, radi davanja obaveštenja i saslušanja, ODNOSNO ISPITIVANjA u svojstvu osumnjičenog GRAĐANINA, ili svedoka,
3) bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u otkrivanju učinilaca ratnih zločina.
3. Nadležnost i organizacija sudova
Član 9.
Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Okružni VIŠI sud u Beogradu, kao prvostepeni.
Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud APELACIONI SUD U BEOGRADU.
Član 10.
U sudovima nadležnim za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona obrazuje se Veće za ratne zločine.
Sudije u Veće za ratne zločine raspoređuje predsednik suda na vreme od četiri godine iz reda sudija tog suda, uz njihovu saglasnost.
Predsednik suda može rasporediti u Veće za ratne zločine i sudije drugih sudova upućenih na rad u taj sud, uz njihovu saglasnost.
ČLAN 10.
U VIŠEM SUDU U BEOGRADU, ZA POSTUPANjE U PREDMETIMA KRIVIČNIH DELA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA, OBRAZUJE SE ODELjENjE ZA RATNE ZLOČINE (U DALjEM TEKSTU: ODELjENjE VIŠEG SUDA).
RADOM ODELjENjA VIŠEG SUDA RUKOVODI PREDSEDNIK ODELjENjA VIŠEG SUDA.
PREDSEDNIKA ODELjENjA VIŠEG SUDA POSTAVLjA PREDSEDNIK VIŠEG SUDA U BEOGRADU IZ REDA SUDIJA RASPOREĐENIH NA RAD U ODELjENjE VIŠEG SUDA, NA VREME OD ČETIRI GODINE. PREDSEDNIK ODELjENjA VIŠEG SUDA MORA IMATI NAJMANjE 10 GODINA PROFESIONALNOG ISKUSTVA U OBLASTI KRIVIČNOG PRAVA.
SUDIJE U ODELjENjE VIŠEG SUDA RASPOREĐUJE PREDSEDNIK VIŠEG SUDA U BEOGRADU, NA VREME OD ŠEST GODINA, UZ NjIHOVU PISMENU SAGLASNOST. SUDIJA ODELjENjA VIŠEG SUDA MORA IMATI NAJMANjE OSAM GODINA PROFESIONALNOG ISKUSTVA U OBLASTI KRIVIČNOG PRAVA.
IZUZETNO OD ODREDABA ZAKONA O SUDIJAMA, VISOKI SAVET SUDSTVA MOŽE UPUTITI SUDIJU IZ DRUGOG SUDA NA RAD U ODELjENjE VIŠEG SUDA, NA VREME OD ŠEST GODINA, UZ NjEGOVU PISMENU SAGLASNOST. SUDIJA KOJI SE UPUĆUJE MORA ISPUNjAVATI USLOVE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.
PRILIKOM RASPOREĐIVANjA, ODNOSNO UPUĆIVANjA U ODELjENjE VIŠEG SUDA, PREDNOST IMAJU SUDIJE KOJE POSEDUJU POTREBNA STRUČNA ZNANjA I ISKUSTVO IZ OBLASTI MEĐUNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA I LjUDSKIH PRAVA.
PREDSEDNIK VIŠEG SUDA U BEOGRADU BLIŽE UREĐUJE RAD ODELjENjA VIŠEG SUDA.
ČLAN 10A
U APELACIONOM SUDU U BEOGRADU, ZA POSTUPANjE U PREDMETIMA KRIVIČNIH DELA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA, OBRAZUJE SE ODELjENjE ZA RATNE ZLOČINE (U DALjEM TEKSTU: ODELjENjE APELACIONOG SUDA).
RADOM ODELjENjA APELACIONOG SUDA RUKOVODI PREDSEDNIK ODELjENjA APELACIONOG SUDA.
PREDSEDNIKA ODELjENjA APELACIONOG SUDA POSTAVLjA PREDSEDNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU IZ REDA SUDIJA RASPOREĐENIH NA RAD U ODELjENjE APELACIONOG SUDA, NA VREME OD ČETIRI GODINE. PREDSEDNIK ODELjENjA APELACIONOG SUDA MORA IMATI NAJMANjE 12 GODINA PROFESIONALNOG ISKUSTVA U OBLASTI KRIVIČNOG PRAVA.
SUDIJE U ODELjENjE APELACIONOG SUDA RASPOREĐUJE PREDSEDNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU, NA VREME OD ŠEST GODINA, UZ NjIHOVU PISMENU SAGLASNOST. SDIJA ODELjENjA APELACIONOG SUDA MORA IMATI NAJMANjE 10 GODINA PROFESIONALNOG ISKUSTVA U OBLASTI KRIVIČNOG PRAVA.
IZUZETNO OD ODREDABA ZAKONA O SUDIJAMA, VISOKI SAVET SUDSTVA MOŽE UPUTITI SUDIJU IZ DRUGOG SUDA NA RAD U ODELjENjE APELACIONOG SUDA, NA VREME OD ŠEST GODINA, UZ NjEGOVU PISMENU SAGLASNOST. SUDIJA KOJI SE UPUĆUJE MORA ISPUNjAVATI USLOVE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.
PRILIKOM RASPOREĐIVANjA, ODNOSNO UPUĆIVANjA U ODELjENjE APELACIONOG SUDA, PREDNOST IMAJU SUDIJE KOJE POSEDUJU POTREBNA STRUČNA ZNANjA I ISKUSTVO IZ OBLASTI MEĐUNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA I LjUDSKIH PRAVA.
PREDSEDNIK APELACIONOG SUDA U BEOGRADU BLIŽE UREĐUJE RAD ODELjENjA APELACIONOG SUDA.
Član 11.
U Okružnom sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za obavljanje administrativno-tehničkih poslova, poslova vezanih za zaštitu svedoka i oštećenih i obezbeđenje uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje).
Rad Posebnog odeljenja uređuje se aktom koji donosi predsednik Okružnog suda u Beogradu, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa.
ČLAN 11.
U VIŠEM SUDU U BEOGRADU OBRAZUJE SE SLUŽBA ZA POMOĆ I PODRŠKU OŠTEĆENIM I SVEDOCIMA (U DALjEM TEKSTU: SLUŽBA ZA POMOĆ I PODRŠKU), KOJA OBAVLjA ADMINISTRATIVNO-TEHNIČKE POSLOVE, POSLOVE VEZANE ZA POMOĆ I PODRŠKU OŠTEĆENIMA I SVEDOCIMA, KAO I POSLOVE OBEZBEĐENjA USLOVA ZA PRIMENU PROCESNIH ODREDABA OVOG ZAKONA.
RAD SLUŽBE ZA POMOĆ I PODRŠKU UREĐUJE SE AKTOM KOJI DONOSI PREDSEDNIK VIŠEG SUDA U BEOGRADU, UZ SAGLASNOST MINISTRA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE.
III. PRAVILA POSTUPKA
Član 13.
U postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona primenjuju se posebne odredbe o postupku za krivična dela organizovanog kriminala (glava XXIXa) Zakonika o krivičnom postupku, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUGAČIJE ODREĐENO.
Ako AKO OVIM ZAKONOM ILI u odredbama glave iz stava 1. ovog člana nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe Zakonika o krivičnom postupku.
U POSTUPKU ZA KRIVIČNA DELA IZ STAVA 2. OVOG ZAKONA, U PRVOM STEPENU SUDI VEĆE SASTAVLjENO OD TROJICE SUDIJA, A U DRUGOM STEPENU VEĆE SASTAVLjENO OD PET SUDIJA.
Član 13a
Sud može, na obrazloženi predlog Tužioca za ratne zločine, narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivično delo iz člana 2. stav 1. tačka 3) ovog zakona.
Mere iz stava 1. ovog člana mogu trajati najduže šest meseci. Na obrazloženi predlog Tužioca za ratne zločine, sud može određenu meru produžiti najviše dva puta u trajanju od po tri meseca.
Naredbu iz stava 1. ovog člana izvršavaju organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija.
Na određivanje i sprovođenje mera iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe čl. 232. i 233. Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
ČLAN 13A
TUŽILAC ZA RATNE ZLOČINE MOŽE SUDU PREDLOŽITI DA SE KAO SVEDOK SARADNIK ISPITA PRIPADNIK ORUŽANE FORMACIJE, DRŽAVNOG ORGANA ILI POLITIČKE ORGANIZACIJE, PROTIV KOGA SE VODI KRIVIČNI POSTUPAK ZA KRIVIČNO DELO IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA, POD USLOVOM DA JE U POTPUNOSTI PRIZNAO IZVRŠENjE KRIVIČNOG DELA I AKO JE ZNAČAJ NjEGOVOG ISKAZA ZA OTKRIVANjE ILI DOKAZIVANjE UČEŠĆA DRUGIH IZVRŠILACA TOG KRIVIČNOG DELA ILI OTKRIVANjA I DOKAZIVANjA DRUGIH KRIVIČNIH DELA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA PRETEŽNIJI OD POSLEDICA KRIVIČNOG DELA KOJE JE UČINIO.
SVEDOK SARADNIK IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, NE MOŽE BITI PRIPADNIK ORUŽANE FORMACIJE, DRŽAVNOG ORGANA ILI POLITIČKE ORGANIZACIJE ZA KOGA POSTOJI OSNOVANA SUMNjA DA JE , KAO PRVI NADLEŽAN U HIJERARHIJSKOJ STRUKTURI, NAREDIO, PLANIRAO, PODSTREKAVAO ILI NA DRUGI NAČIN IZVRŠIO KRIVIČNO DELO IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA, NITI LICE KOJE JE IMALO VODEĆU ULOGU U IZVRŠENjU KRIVIČNOG DELA.
NA SVEDOKA SARADNIKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENjUJU ODREDBE O SVEDOKU SARADNIKU ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU.
ČLAN 13B
KADA SE POSTUPAK VODI ZA KRIVIČNO DELA IZ ČLANA 2. OVOG ZAKONA, SPORAZUM O PRIZNANjU KRIVICE MOŽE SE ZAKLjUČITI BEZ OGRANIČENjA PROPISANIH U ČLANU 282A STAV 1. ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU.
Član 14.
Ako nije moguće obezbediti prisustvo svedoka, VEŠTAKA ili oštećenog na glavnom pretresu, njihovo saslušanje ISPITIVANjE može se vršiti putem video konferencijske veze.
Saslušanje ISPITIVANjE svedoka, VEŠTAKA ili oštećenog na način iz stava 1. može se obaviti i putem međunarodne krivičnopravne pomoći.
Član 14a
U slučaju kada Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, u skladu sa svojim Statutom i Pravilima o postupku i dokazima, ustupi određeni predmet Republici Srbiji, Tužilac za ratne zločine će preduzeti krivično gonjenje na osnovu činjenica I DOKAZA na kojima se zasnivala optužba pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Tužilac za ratne zločine može preduzeti krivično gonjenje na osnovu podataka i dokaza prikupljenih od strane Tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
U krivičnom postupku koji se nakon ustupanja predmeta vodi u Republici Srbiji primenjivaće se domaće pravo.
Dokazi prikupljeni ili izvedeni od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju mogu se, nakon ustupanja, koristiti kao dokazi u krivičnom postupku pred domaćim sudom, pod uslovom da su prikupljeni ili izvedeni na način predviđen Statutom i Pravilima o postupku i dokazima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Postojanje ili nepostojanje činjenica koje se dokazuju tim dokazima sud ceni u skladu sa članom 18. ODREDBAMA Zakonika o krivičnom postupku.
Mere zaštite svedoka ili oštećenog određene I STEPEN POVERLjIVOSTI DOKAZA ODREĐENI od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ostaju na snazi. O IZMENI ILI UKIDANjU MERA ZAŠTITE ILI POVERLjIVOSTI DOKAZA MOŽE ODLUČITI DOMAĆI SUD, SAMO NAKON PRIBAVLjENE SAGLASNOSTI MEĐUNARODNOG SUDA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU.
Lice koje boravi IMA PREBIVALIŠTE ILI BORAVIŠTE u inostranstvu ne može biti lišeno slobode, pritvoreno ili krivično gonjeno za ranije učinjeno krivično delo dok se nalazi na teritoriji Republike Srbije radi davanja iskaza u svojstvu oštećenog, svedoka ili veštaka u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona. U pozivu će se posebno naznačiti da oštećeni, svedok ili veštak ima navedena prava.
Predstavnici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju imaju pravo da prisustvuju svim fazama krivičnog postupka pred domaćim sudom i da budu obavešteni o njegovom toku.
ČLAN 14B
VREME KOJE JE LICE PROVELO U PRITVORU U POSTUPKU PRED MEĐUNARODNIM KRIVIČNIM SUDOM ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU NE URAČUNAVA SE U TRAJANjE PRITVORA KOJI JE U POSTUPKU PRED DOMAĆIM SUDOM ODREĐEN U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU.
VREME KOJE JE LICE PROVELO U PRITVORU U POSTUPKU PRED MEĐUNARODNIM KRIVIČNIM SUDOM ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU URAČUNAVA SE U KAZNU IZREČENU OD STRANE DOMAĆEG SUDA.
ČLAN 14V
AKO OKRIVLjENI, ODNOSNO OSUMNjIČENI, SAM NE UZME BRANIOCA, PREDSEDNIK SUDA ĆE MU POSTAVITI BRANIOCA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI IZ REDA ADVOKATA KOJI IMA NAJMANjE 10 GODINA PROFESIONALNOM ISKUSTVA IZ OBLASTI KRIVIČNOG PRAVA I POSEDUJE POTREBNA ZNANjA I ISKUSTVO IZ OBLASTI MEĐUNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA I LjUDSKIH PRAVA.
ADVOKATSKA KOMORA DOSTAVLjA SPISAK ODVOKATA ZA KOJE SMATRA DA ISPUNjAVAJU USLOVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Član 16.
O toku glavnog pretresa vodi se audio zapis, A PREMA MOGUĆNOSTI I VIDEO ZAPIS koji sadrži celokupan tok pretresa, kao i zapisnik u pisanoj formi u koji se unose podaci o početku i zaključenju pretresa, prisutnim učesnicima i izvedenim dokazima, kao i rešenja predsednika veća o upravljanju postupkom.
Audio zapis iz stava 1. ovog člana transkriptuje se u roku od 72 časa i predstavlja sastavni deo zapisnika vođenog u pisanoj formi. VIDEO ZAPIS PREDSTAVLjA SASTAVNI DEO KRIVIČNOG SPISA.
Audio zapis i transkript čuvaju se kao zapisnik sačinjen u pisanoj formi.
PREPIS ZAPISNIKA SE MOŽE IZDATI I SAMO U ELEKTRONSKOM OBLIKU.
ČLAN 16A
SNIMANjE GLAVNOG PRETRESA U CILjU JAVNOG PRIKAZIVANjA MOŽE ODOBRITI PREDSEDNIK SUDA PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU STRANAKA.
SNIMANjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOGU OBAVLjATI SREDSTVA JAVNOG INFORMISANjA.
AKO JE ODOBRENO SNIMANjE GLAVNOG PRETRESA, VEĆE MOŽE, IZ OPRAVDANIH RAZLOGA, ODLUČITI DA SE POJEDINI DELOVI GLAVNOG PRETRESA NE SNIMAJU.
IV. PLATE I DRUGA PRAVA PO OSNOVU RADA
Član 17.
Lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u Tužilaštvu za ratne zločine imaju pravo na platu koja ne može biti manja od plate okružnog javnog tužioca odnosno zaposlenog na odgovarajućim poslovima u Okružnom javnom tužilaštvu niti veća od dvostrukog iznosa plate okružnog javnog tužioca, odnosno zaposlenog na odgovarajućim poslovima u Okružnom javnom tužilaštvu.
Lica koja obavljaju poslove i zadatke u Veću za ratne zločine, Posebnom odeljenju, Službi i Posebnoj pritvorskoj jedinici imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila na poslovima koje su obavljala.
Plate lica iz st. 1. i 2. ovog člana uređuje Vlada Republike Srbije.
ČLAN 17.
LICA KOJA OBAVLjAJU POSLOVE I ZADATKE U DRŽAVNIM ORGANIMA I POSEBNIM ORGANIZACIONIM JEDINICAMA IZ OVOG ZAKONA IMAJU PRAVO NA PLATU KOJA NE MOŽE BITI VEĆA OD DVOSTRUKOG IZNOSA PLATE KOJU BI OSTVARILA LICA ZAPOSLENA NA ODGOVARAJUĆIM POSLOVIMA I ZADACIMA U TUŽILAŠTVU ZA RATNE ZLOČINE, VIŠEM SUDU U BEOGRADU, APELACIONOM SUDU U BEOGRADU, MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA UNUTRAŠNjE POSLOVE I OKRUŽNOM ZATVORU U BEOGRADU.
PLATE LICA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UREĐUJE VLADA.
Član 18.
Sudija u Veću za ratne zločine, Tužilac za ratne zločine i njegov zamenik imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u Veću za ratne zločine i Tužilaštvu za ratne zločine računa kao 16 meseci staža osiguranja.
ČLAN 18.
SUDIJE RASPOREĐENE U ODELjENjE VIŠEG SUDA I ODELjENjE APELACIONOG SUDA, TUŽILAC ZA RATNE ZLOČINE I NjEGOVI ZAMENICI, IMAJU PRAVO NA STAŽ OSIGURANjA SA UVEĆANIM TRAJANjEM, I TO TAKO ŠTO SE 12 MESECI PROVEDENIH NA RADU U ODELjENjIMA ZA RATNE ZLOČINE, ODNOSNO TUŽILAŠTVU ZA RATNE ZLOČINE RAČUNA KAO 16 MESECI STAŽA OSIGURANjA.
V. SREDSTVA ZA RAD
Član 19.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine, Posebnog odeljenja ODELjENjA VIŠEG SUDA, ODELjENjA APELACIONOG SUDA, SLUŽBE ZA POMOĆ I PODRŠKU i Posebne pritvorske jedinice.
Član 20.
Sredstva za rad Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine, Posebnog odeljenja ODELjENjA VIŠEG SUDA, ODELjENjA APELACIONOG SUDA, SLUŽBE ZA POMOĆ I PODRŠKU, Službe i Posebne pritvorske jedinice obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.