Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o policijskoj saradnji i borbi protiv kriminala

PREDLOG ZAKONA

O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE ČEŠKE REPUBLIKE O POLICIJSKOJ SARADNjI U BORBI PROTIV KRIMINALA

Član1.

Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala koji je potpisan u Pragu, 17. decembra 2010. godine, u originalu na srpskom, češkom i engleskom jeziku.

Član 2.

Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala, u originalu na srpskom jeziku glasi:

SPORAZUM

IZMEĐU

VLADE REPUBLIKE SRBIJE

I

VLADE ČEŠKE REPUBLIKE

O POLICIJSKOJ SARADNjI U BORBI PROTIV KRIMINALA

Vlada Republike Srbije

i

Vlada Češke Republike

U daljem tekstu „Ugovorne strane”,

u nameri da doprinesu razvoju uzajamnih odnosa,

uverene u izuzetnu važnost policijske saradnje u cilju uspešnog sprečavanja i otkrivanja kriminala, naročito organizovanog kriminala i terorizma, nedozvoljene trgovine opojnim drogama, psihotropnim supstancama i prekursorima, kao i trgovine ljudima,

svesne ozbiljnosti porasta ilegalnih migracija i s tim povezanih bezbednosnih pretnji,

nastojeći da ojačaju nivo policijske saradnje,

uz poštovanje prava i obaveza stanovnovnika država Ugovornih strana,

i uz puno poštovanje svojih međunarodnih obaveza i domaćeg zakonodavstva,

složile su se o sledećem:

Član 1.

(1) Svrha ovog sporazuma je produbljivanje i jačanje policijske saradnje između Ugovornih strana u sprečavanju i otkrivanju krivičnih dela i utvrđivanju njihovih učinilaca, naročito putem razmene kako strateških, tako i operativnih informacija i putem neposrednih kontakata između nadležnih tela na svim odgovarajućim nivoima.

(2) Saradnja na osnovu ovog sporazuma ne obuhvata pružanje pravne pomoći u krivičnim stvarima, što spada u nadležnost pravosudnih tela.

Član 2.

Saradnja uspostavljena ovim sporazumom odnosi se na sve oblike kriminalnih aktivnosti, a naročito na:

organizovani kriminal;

terorizam i njegovo finansiranje;

krivična dela protiv života i zdravlja;

trgovinu ljudima, nabavljanje, nezakonitu trgovinu ljudskim organima i tkivima;

krivična dela u vezi sa ilegalnim migracijama;

6. krivična dela nad decom;

nedozvoljenu trgovinu opojnim drogama i psihotropnim supstancama u smislu Konvencije Ujedinjenih nacija protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotropnim supstancama (Beč, 20. decembar 1988)

sajber kriminal;

ilegalnu proizvodnju, nabavku, posedovanje, uvoz, izvoz, tranzit i trgovinu oružjem, municijom i eksplozivima ili hemijskim, biološkim, radioaktivnim i nuklearnim materijalima, kao i drugim izuzetno opasnim materijama, uključujući opasan otpad, ili dobrima i tehnologijama od strateškog značaja ili naučnim tehnologijama;

krivična dela vezana za predmete od kulturne i istorijske vrednosti;

falsifikovanje i izmenu novca, sredstava bezgotovinskog plaćanja i službenih isprava, naročito putnih isprava;

pranje novca i privredni kriminal;

korupciju;

krivična dela vezana za motorna vozila.

Član 3.

Saradnja na osnovu ovog sporazuma odvija se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Ugovornih strana i međunarodnim sporazumima koji obavezuju Ugovorne strane.

Član 4.

Saradnja između nadležnih organa na osnovu ovog sporazuma pokriva sledeće oblasti:

1. razmenu informacija;

koordinaciju aktivnosti i pružanje podrške;

uspostavljanje zajedničkih tela i slanje stručnih lica;

obuku i obrazovanje.

Član 5.

Nadležni organi Ugovornih strana jedni drugima pružaju uzajamnu podršku tako što razmenjuju lične i druge podatke i dokumenta, a naročito u vezi sa:

krivičnim delima, uključujući podatke o licima za koja se sumnja da su umešana ili su umešana u krivične aktivnosti, vezama između prestupnika, organizovanju grupa umešanih u krivične aktivnosti i njihovom sastavu; tipičnom ponašanju pojedinačnih prestupnika i grupa, kršenjima krivičnog zakona i usvojenim merama;

planiranjem krivičnih dela, uključujući dela terorizma koja su uperena protiv interesa Ugovornih strana;

predmetima koji su upotrebljeni kao sredstva izvršenja krivičnih dela ili su pribavljena krivičnim delima, i dostavljaju jedni drugima uzorke tih predmeta, gde je potrebno;

predstojećim aktivnostima koje mogu biti od interesa za drugu Ugovornu stranu;

zakonskim i internim odredbama koje se odnose na pitanja koja su predmet ovog sporazuma i svim izmenama ovih odredbi;

6. saznanjima stečenim kroz aktivnosti nadležnih organa, a naročito o novim oblicima kriminala; oni takođe dostavljaju jedni drugima idejnu i analitičku dokumentaciju kao i stručnu literaturu;

rezultatima forenzičkih i kriminoloških istraživanja, istražnom praksom, metodama i sredstvima rada;

borbom protiv ilegalnih migracija.

Član 6.

Kada je to neophodno, nadležni organi Ugovornih strana koordiniraju svoje aktivnosti i pružaju podršku jedna drugoj, a naročito:

prilikom potrage za licima osumnjičenim za izvršenje nekog krivičnog dela kao i za licima koja su u bekstvu od krivičnog gonjenja ili odsluženja kazne;

prilikom potrage za nestalim licima, uključujući postupke u vezi sa identifikacijom lica ili posmrtnih ostataka;

prilikom traganja za predmetima, uključujući sprovođenje mera čiji je cilj ulaženje u trag i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela;

prilikom pripremanja i organizovanja sprovođenja specijalnih istražnih tehnika kao što su kontrolisane isporuke, nadzor i tajne operacije;

prilikom zaštite svedoka, oštećenih i drugih lica koja su zbog saradnje i davanja iskaza u krivičnom postupku u opasnosti od nanošenja telesnih povreda ili su u nekoj drugoj ozbiljnoj opasnosti (u daljem tekstu „zaštićena lica“);

prilikom planiranja i sprovođenja zajedničkih programa za prevenciju kriminala.

Član 7.

Kada je to neophodno i u cilju pružanja podrške drugoj Ugovornoj strani ili koordiniranja aktivnosti, nadležni organi Ugovornih strana šalju stručna lica nadležnim organima druge Ugovorne strane ili formiraju mešovite analitičke i druge radne timove u kojima službena lica nadležnih organa države jedne Ugovorne strane, imaju aktivnu ulogu kroz pružanje saveta i podrške na teritoriji države druge Ugovorne strane. Kada postupaju kao pružaoci saveta i podrške, ta službena lica se pridržavaju instrukcija one Ugovorne strane na čiju teritoriju države šalju.

Član 8.

Nadležni organi Ugovornih strana sarađuju u oblasti obuke i edukacije, a ta saradnja naročito obuhvata:

učešće na kursevima obuke druge Ugovorne strane;

održavanje zajedničkih seminara, vežbi i kurseva obuke;

obuku stručnjaka;

razmenu stručnih lica, kao i planova i programa obuke;

učešće posmatrača na vežbama.

Član 9.

(1) Zahtevi za dostavljanje informacija, koordinaciju mera ili druge vidove podrške sačinjavaju se u pismenom obliku uz obrazloženje; mogu se koristiti elektronska ili druga sredstva komunikacije pod uslovom da sadržaj zahteva to dozvoljava. Nadležni organi Ugovorne strane mogu, u hitnim slučajevima, uputiti zahtev i usmenim putem. Takav zahtev mora odmah biti propraćen pismenom potvrdom.

(2) Nadležni organi obaveštavaju jedni druge o konkretnim slučajevima i bez zahteva ukoliko na osnovu svojih saznanja veruju da dotične informacije mogu pomoći drugoj Ugovornoj strani u odbrani od konkretnih pretnji po javni red ili bezbednost, ili u suzbijanju i otkrivanju neke kriminalne aktivnosti.

(3) Nadležni organi zamoljene Ugovorne strane pružaju odgovor na zahtev iz stava (1) u najkraćem roku. Nadležni organi zamoljene Ugovorne strane mogu da zatraže dodatne informacije, ukoliko je to potrebno za odobravanje zahteva. Ukoliko organ koji je primio zahtev nije nadležan za rešavanje zahteva, on prosleđuje zahtev organu koji je nadležan za njegovo rešavanje.

(4) Svaka Ugovorna strana može odbiti, u celosti ili delimično, zahtev za podršku ukoliko smatra da odobravanje istog može ugroziti njen suverenitet, bezbednost ili bilo koji drugi vitalni interes njene države, ili ukoliko zahtev nije u skladu sa njenim nacionalnim zakonodavstvom ili obavezama koje proističu iz međunarodnih sporazuma. U cilju odobrenja zahteva, zamoljena Ugovorna strana može propisati uslove koji će obavezivati Ugovornu stranu molilju.

(5) U slučaju odbijanja ili delimičnog odobrenja zahteva, zamoljena Ugovorna strana o tome odmah obaveštava drugu Ugovornu stranu pismenim putem uz obrazloženje.

Član 10.

(1) Saradnja iz člana 6. tačke 5. ovog sporazuma obuhvata naročito razmenu informacija, dostavljanje ličnih isprava ili dokumenata zaštićenih lica, logističku podršku kao i preuzimanje zaštićenih lica.

(2) Zaštićeno lice:

mora biti uključeno u program zaštite svedoka u Ugovornoj strani molilji,

neće biti uključeno u program zaštite svedoka u zamoljenoj Ugovornoj strani.

(3) Prilikom sprovođenja mera u vezi sa zaštitom zaštićenog lica, zakonodavstvo zamoljene Ugovorne strane primenjuje se na odgovarajući način.

(4) Ugovorna strana molilja pokriva, ukoliko je to neophodno, troškove života zaštićenog lica. Zamoljena Ugovorna strana pokriva troškove koji se dovode u vezu sa osobljem i materijalne troškove u vezi sa zaštitom ovog lica.

(5) Zamoljena Ugovorna strana može, u slučaju da za to postoje ozbiljni razlozi, okončati mere u smislu stava (3) nakon što o tome unapred obavesti Ugovornu stranu molilju. U takvim slučajevima, Ugovorna strana molilja preduzima neophodne mere za vraćanje zaštićenog lica bez odlaganja.

Član 11.

(1) Ugovornih strana u roku od 14 dana od dana stupanja na snagu ovog sporazuma obaveštavaju jedna drugu o organima nadležnim za sprovođenje ovog sporazuma koji sarađuju neposredno i operativno u okviru svojih nadležnosti.

(2) Nadležni organi Ugovornih strana razmenjuju potrebne kontakt adrese, brojeve telefona i faksa ili druge kontakt detalje i, koliko je to moguće, imenuju kontakt osobu koja poznaje jezik druge Ugovorne strane ili engleski jezik, u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog sporazuma.

(3) Nadležni organi Ugovornih strana se bez odlaganja uzajamno obaveštavaju o svim promenama u pogledu podataka koji se dostavljaju na osnovu stava 2. ovog člana.

Član 12.

(1) Nadležni organi Ugovornih strana mogu da zaključe posebne sporazume o upućivanju policijskih oficira za vezu jedne Ugovorne strane na određeni ili neodređeni period u nadležne organe druge Ugovorne strane u cilju unapređenja i ubrzavanja policijske saradnje.

(2) Policijski oficiri za vezu imaju aktivnu ulogu na teritoriji države druge Ugovorne strane kroz pružanje saveta i podrške. Oni pružaju informacije i izvršavaju zadatke prema instrukcijama koje dobijaju od Ugovorne strane koja ih šalje. Oni pružaju podršku u uspostavljanju kontakata i učestvuju u organizovanju radnih sastanaka.

Član 13.

Sledeće odredbe se primenjuju na slanje ličnih podataka (u daljem tekstu „podaci”) i rad sa poslatim podacima:

Osetljivi podaci, kako su definisani u članu 6. Konvencije Saveta Evrope o zaštiti pojedinaca u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka od 28. januara 1981. godine, mogu se razmenjivati isključivo ukoliko je to apsolutno neophodno.

Ugovorna strana koja prima podatke može koristiti podatke isključivo u svrhu borbe protiv kriminala i zaštite javnog reda i bezbednosti i prema uslovima koje je utvrdila Ugovorna strana koja šalje podatke; takvi podaci mogu se koristiti u druge svrhe isključivo uz prethodno pismeno odobrenje Ugovorne strane koja šalje podatke i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom obe Ugovorne strane.

Na zahtev Ugovorne strane koja šalje podatke, Ugovorna strana koja prima podatke pruža informacije o korišćenju poslatih podataka i rezultatima ostvarenim na taj način.

Ugovorna strana koja šalje podatke stara se da poslati podaci budu tačni i proverava da li je slanje podataka neophodno i srazmerno nameravanoj svrsi. Tom prilikom neophodno je poštovati nacionalno zakonodavstvo Ugovornih strana koje može ograničavati slanje podataka. Ukoliko se naknadno utvrdi da su poslati podaci bili netačni ili nisu smeli biti poslati, Ugovorna strana koja prima podatke mora odmah biti obaveštena. Ona će ispraviti pogrešne podatke ili uništiti podatke koji nisu smeli biti poslati.

Svako lice ima pravo da, na zahtev, od organa zaduženog za obradu podataka dobije informacije o podacima koji se odnose na to lice a koji su poslati ili obrađeni na osnovu ovog sporazuma, kao i pravo na ispravku netačnih podataka ili uništavanje podataka koji se obrađuju na nezakonit način. Dostavljanje takvih informacija može se odbiti samo u slučajevima utvrđenim nacionalnim zakonodavstvom Ugovornih strana. Organ koji rešava zahtev za dostavljanje informacija dostavlja informacije uz prethodnu saglasnost druge Ugovorne strane.

Prilikom slanja podataka, Ugovorna strana koja šalje podatke može drugoj Ugovornoj strani odrediti rok za uništavanje istih u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Bez obzira na rok, podaci se moraju uništiti čim prestane potreba za njima. Ugovorna strana koja šalje podatke mora biti obaveštena o uništavanju poslatih podataka i o razlozima njihovog uništavanja. U slučaju prestanka važenja ovog sporazuma, ukoliko ne bude zamenjen novim međunarodnim sporazumom ili drugim propisom koji obavezuje obe Ugovorne strane, svi podaci primljeni na osnovu Sporazuma moraju se uništiti.

Ugovorne strane vode evidenciju o slanju, prijemu i uništavanju podataka. Evidencija naročito ukazuje na svrhu slanja, obim podataka, uključene organe i razloge za uništavanje.

Ugovorne strane efikasno štite poslate podatke od slučajnog ili neovlašćenog pristupa, slučajnog gubitka, slučajne ili neovlašćene izmene, od slučajnog ili neovlašćenog slanja ili od slučajnog ili neovlašćenog obelodanjivanja.

Ugovorne strane sarađuju u zaštiti poslatih podataka; konkretno, one obaveštavaju jedna drugu o mogućnostima lica da traže zaštitu svojih prava iz tačke 5.

Član 14.

Ukoliko nije zaključen poseban sporazum o razmeni klasifikovanih informacija, klasifikovane informacije prosleđuju se na osnovu ovog sporazuma u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom obe Ugovorne strane, pri čemu:

informacijama koje na osnovu nacionalnog zakonodavstva Ugovorne strane koja ih šalje podležu bezbednosnoj klasifikaciji i označene su shodno tome Ugovorna strana koja ih prima pruža zaštitu koja je jednaka zaštiti datoj tim informacijama shodno odgovarajućem stepenu bezbednosne klasifikacije prema sopstvenom zakonodavstvu, a u skladu sa tabelom ekvivalenata stepena klasifikacije koja je sadržana u Aneksu ovog sporazuma. Prilog čini sastavni deo ovog sporazuma.

Ugovorna strana koja šalje podatke obaveštava Ugovornu stranu koja prima podatke pismenim putem i bez odlaganja o svakoj promeni ili uklanjanju stepena klasifikacije poslatih klasifikovanih informacija. Ugovorna strana koja prima informacije menja ili uklanja stepen klasifikacije u skladu sa obaveštenjem.

poslate klasifikovane informacije mogu se koristiti isključivo u svrhu zarad koje su poslate i mogu biti dostupne isključivo licima koja treba da znaju za njih i koja su ovlašćena za to prema nacionalnim zakonskim propisima.

poslate klasifikovane informacije mogu biti dostupne i drugim organima osim nadležnih organa Ugovorne strane iz člana 11. ovog sporazuma isključivo uz pismeno odobrenje Ugovorne strane koja šalje informacije.

svako narušavanje nacionalnog zakonodavstva Ugovorne strane koja prima podatke u vezi sa zaštitom poslatih klasifikovanih informacija bez odlaganja se prijavljuje Ugovornoj strani koja šalje informacije, uključujući informacije o okolnostima narušavanja zakonskih propisa, njegovim posledicama i merama koje su usvojene kako bi se smanjile posledice i sprečila takva narušavanja u budućnosti.

Klasifikovane informacije mogu se prosleđivati direktno između kontakt tačaka čija su imena dostavljena diplomatskim putem.

Član 15.

(1) Informacije i materijali prosleđeni u okviru saradnje na osnovu ovog sporazuma mogu se dostavljati trećim državama i međunarodnim organizacijama isključivo uz pismenu saglasnost Ugovorne strane pošiljaoca.

(2) Češka strana može saopštavati informacije koje pošalje srpska strana u okviru saradnje na osnovu ovog sporazuma drugim državama članicama Evropske unije ili Šengenske zone, prilikom korišćenja informacionih sistema uspostavljenih na osnovu evropskog zakonodavstva u svrhu saradnje na zaštiti javnog reda i bezbednosti, kao i borbe protiv kriminala, a naročito Šengenskog informacionog sistema.

Član 16.

Ne dovodeći u pitanje član 10. ovog sporazuma, osim ako se nadležni organi Ugovornih strana unapred ne dogovore drugačije, troškove u vezi sa realizacijom saradnje iz ovog sporazuma snosi Ugovorna strana koja pruža podršku drugoj Ugovornoj strani, pri čemu obe Strane vode računa o uzajamnoj ravnoteži i reciprocitetu troškova.

Član 17.

Saradnja na osnovu ovog sporazuma ostvaruje se na engleskom jeziku, osim ako se nadležni organi ne dogovore drugačije.

Član 18.

U cilju realizacije i razvoja saradnje koja se odvija na osnovu ovog sporazuma, nadležni organi Ugovornih strana mogu, kada je to potrebno, zaključiti implementacione aranžmane na osnovu i u okviru ovog sporazuma.

Član 19.

Ovaj sporazum ne dovodi u pitanje prava i obaveze Ugovornih strana koje proističu iz drugih međunarodnih, bilateralnih ili multilateralnih sporazuma.

Član 20.

Svaki spor koji može nastati u vezi sa tumačenjem ili sprovođenjem ovog sporazuma rešava se pregovorima između nadležnih organa Ugovornih strana. Ukoliko se spor ne reši na ovakav način, on se dalje rešava diplomatskim putem.

Član 21.

Bilo koja Ugovorna strana može privremeno obustaviti sprovođenje ovog sporazuma u celosti ili delimično ukoliko to zahtevaju potrebe nacionalne bezbednosti, javnog reda ili javnog zdravlja. Ugovorne strane bez odlaganja obaveštavaju jedna drugu diplomatskim putem o usvajanju ili ukidanju takvih mera. Privremeno obustavljanje primene Sporazuma i ukidanje privremene obustave stupa na snagu po isteku petnaest dana od uručenja obaveštenja o tome drugoj Ugovornoj strani.

Član 22.

(1) Ovaj sporazum podleže postupku potvrđivanja shodno nacionalnom zakonodavstvu svake Ugovorne strane i stupiće na snagu prvog dana drugog meseca nakon datuma prijema poslednjeg obaveštenja, koje se dostavlja diplomatskim putem, da je završena unutrašnja procedura predviđena za stupanje na snagu ovog sporazuma.

(2) Ovaj sporazum se zaključuje na neodređeno vreme. Sporazum može raskinuti bilo koja Ugovorna strana putem pismenog obaveštenja. Sporazum prestaje da važi šest meseci od dana uručenja takvog pismenog obaveštenja drugoj Ugovornoj strani.

Sačinjeno u Pragu na dan 17. decembra 2010. godine u dva originalna primerka, od kojih je svaki na srpskom, češkom i engleskom jeziku. U slučaju razmimoilaženja u tumačenju ovog sporazuma, tekst na engleskom jeziku ima prednost.

Za Vladu Za Vladu

Republike Srbije Češke Republike

Ivica Dačić Jon Radek

Prilog

Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike

o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala

Ugovorne strane predviđaju, u skladu sa članom 14. stav 1. tačka 1. Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala i s obzirom na njihovo nacionalno zakonodavstvo, da u svrhu ovog sporazuma sledeći stepeni bezbednosne klasifikacije budu uporedivi:

SLUŽBENA TAJNA – INTERNOSLUŽBENA TAJNA – POVERLjIVOSLUŽBENA TAJNA – STROGO POVERLjIVODRŽAVNA TAJNA VYHRAZENÉ DŬVĚRNÉ TAJNÉ PŘÍSNĚ TAJNÉ RESTRICTED CONFIDENTIAL SECRET TOP SECRET

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.

O B R A Z L O Ž E Nj E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala, sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Osnovni motiv za potvrđivanje ovog sporazuma predstavlja potreba za daljim jačanjem i unapređenjem policijske saradnje između Republike Srbije i Češke Republike, kao teritorijalno bliske zemlje, a ujedno i zemlje članice Evropske unije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je zainteresovano za uspostavljanje i proširenje saradnje, pa je u tom smislu potvrđivanje ovog sporazuma glavni instrument u ostvarenju tog cilja.

Potvrđivanje sporazuma o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala sa Češkom Republikom, treba da doprinese da međusobna saradnja bude još obimnija, konkretnija i kvalitetnija.

III. OBRAZLOŽENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Ovaj sporazum je međunarodni ugovor standardnog tipa, koji sadrži sve potrebne elemente. Sadrži 22 člana i prilog u kom su navedeni stepeni bezbednosne klasifikacije.

Članom 1. Sporazuma predviđeno je produbljivanje i jačanje policijske saradnje između ugovornih strana, dok su članom 2. precizno definisane oblasti saradnje. Članom 3. navodi se da su ugovorne strane dužne da međusobno poštuju nacionalno zakonodavstvo, a članom 4. navedeni su oblici saradnje između organa ugovornih strana. Do člana 9. ovog Sporazuma razrađuju se oblici saradnje navedeni u članu 4. Članom 9. uređen je postupak slanja zahteva radi dostavljanja informacija. Član 11. uređuje način na koji ugovorne strane jedna drugu obaveštavaju o nadležnim organima za sprovođenje ovog sporazuma, nakon njegovog stupanja na snagu. Član 12. predviđa mogućnost slanja oficira za vezu. Članom 13. uređuje se postupak slanja ličnih podataka, a članom 14 – razmena klasifikovanih podataka. Član 15. definiše kako se postupa sa informacijama i materijalom koji su na osnovu ovog sporazuma razmenjeni. Član 16. odnosi se na troškove koji nastaju usled realizacije aktivnosti iz Sporazuma. Član 17. navodi da se saradnja ugovornih strana ostvaruje na engleskom jeziku. Sve ostale odredbe ovog sporazuma su standardizovane, u smislu da definišu uobičajena prava i obaveze koje se navode u svakom sporazumu ovog tipa.

IV. OCENA POTREBNIH FINANSIJSKIH SREDSTAVA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno angažovati dodatna budžetska sredstva Republike Srbije.

Ostavite komentar