PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM SAVETU SUDSTVA
Član 1.
U Zakonu o Visokom savetu sudstva („Službeni glasnik RS”, broj 116/08), u članu 22. alineja 4. menja se i glasi:
„- dva iz osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda;”
Alineja 5. briše se.
Član 2.
U članu 23. stav 1. menja se i glasi:
„Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudija može biti svaki sudija sa stalnom sudijskom funkcijom.”
Stav 2. briše se.
Dosadašnji st. 3. do 6. postaju st. 2. do 5.
U stavu 2. posle reči: „funkciju” dodaju se zapeta i reči: „kao i sudija koga podrži najmanje 20 sudija prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojem vrši sudijsku funkciju”.
U stavu 3. posle prve rečenice dodaje se druga rečenica koja glasi: „Na sednici svih sudija, o predloženim kandidatima, glasa se tajno.”
U stavu 4. broj: „3.” zamenjuje se brojem: „2.”.
Član 3.
U članu 24. stav 3. posle reči: „sudije” dodaju se reči: „sa stalnom sudijskom funkcijom”.
Član 4.
U članu 28. stav 1. broj: „30” zamenjuje se brojem: „15”.
U stavu 2. posle reči: „predlaže kandidat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno formular sa potpisima sudija koji podržavaju kandidata”.
Član 5.
U članu 30. stav 1. broj: „15” zamenjuje se rečju: „osam”.
Član 6.
U članu 35. stav 1. reči: „donosi odluku o predlogu” zamenjuju se rečju: „predlaže”, a reči: „ili više kandidata” i zapeta brišu se.
Stav 2. menja se i glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, Savet predlaže dva kandidata sa najvećim brojem glasova sa liste kandidata sudija osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda.”
Posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi:
„U slučaju kada dva ili više kandidata na jednoj izbornoj listi dobije jednak najveći broj glasova, Savet predlaže kandidata koji duže obavlja sudijsku funkciju.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
Član 7.
U članu 38. stav 2. posle reči: „sudija,” dodaju se reči: „dva kandidata sa liste kandidata osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda, odnosno”, a reči: „svake liste” zamenjuju se rečima: „ostalih lista”.
Član 8.
Izuzetno od odredbe člana 3. ovog zakona, sudije prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda, izabrane na sudijsku funkciju iz reda sudija za prekršaje, imaju pravo da biraju članove stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija, sa liste kandidata sudija osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda.
Član 9.
Izborni postupak za izbor članova stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija, sprovešće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 10.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva sadržan je u članu 153. stav 3. Ustava Republike Srbije, koji utvrđuje, između ostalog, da u sastav Visokog saveta sudstva ulaze i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, u delu koji se odnosi na pravosudni sistem, istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Postupak izbora sudija izvršen je na netransparentan način, a Visoki savet sudstva koji je sproveo ovaj postupak, radio je u privremenom sastavu, što znači da profesija nije bila predstavljena na odgovarajući način i da je rizik od političkog uticaja bio visok. Imajući u vidu primedbe date u navedenom izveštaju, kao jedan od uslova daljeg napretka Republike Srbije u procesu evropskih integracija neophodno je izvršiti preispitivanje odluka donetih u postupku opšteg izbora sudija koje je doneo prvi sastav Visokog saveta sudstva. Da bi se stvorile zakonske mogućnosti za takvo preispitivanje potrebno je izvršiti izmene i dopune Zakona o Visokom savetu sudstva, kojima bi se pojedine odredbe ovog zakona koje se odnose na izbor izbornih članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija uskladile sa primedbama Evropske komisije.
Zakon je u potpunosti rađen u saradnji sa predstavnicima Evropske komisije i Venecijanske komisije Saveta Evrope, koji su o njemu dali pozitivno mišljenje.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Zakona vrši se izmena u članu 22. Zakona o Visokom savetu sudstva tako što se predviđa da dvoje sudija iz reda sudija osnovnih sudova, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda budu izborni članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Navedena izmena je neorhodna imajući u vidu da samo sudije na stalnoj funkciji mogu da budu članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija, a velika većina sudija prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda su izabrani iz reda sudija za prekršaje, pa su u statusu sudija koje su prvi put birane na sudijsku funkciju i ne mogu biti članovi Visokog saveta sudstva.
Članom 2. Zakona vrši se dodatno usklađivanje člana 23. Zakona o Visokom savetu sudstva sa odredbom člana 153. stav 4. Ustava Republike Srbije, koja utvrđuje da samo sudije na stalnoj funkciji mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Pored toga, daje se mogućnost da pored sednice svih sudija, pravo da predloži kandidata za izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija, ima i najmanje 20 sudija koji svojim potpisima podrže kandidata.
Članom 3. Zakona u članu 24. Zakona o Visokom savetu sudstva se precizira da samo sudije sa stalnom funkcijom imaju pravo da biraju kandidata za izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija, a što je u skladu sa Ustavnim određenjem da samo sudije sa stalnom funkcijom mogu biti izborni članovi Visokoga saveta sudstva iz reda sudija. Pored toga, imajući u vidu da Visoki savet sudstva bira sudije, koje su prvi put izabrane na trogodišnji mandat, na stalnu sudijsku funkciju, postojao bi određeni sukob interesa kada bi te sudije imale pravo da biraju izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
Čl. 4, 5. i 7. Zakona skraćuju se rokovi za sprovođenje određenih izbornih radnji i usklađuju odredbe čl. 28. i 38. Zakona o Visokom savetu sudstva sa izmenama predloženim u čl. 1. i 2. Zakona.
Članom 6. menja se odredba člana 35. Zakona o Visokom savetu sudstva, tako što se precizira da Narodnoj skupštini može biti predložen za izbornog člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija, kandidat koji je dobio najviše glasova, a ako dva ili više kandidata imaju isti broj glasova, biće predložen kandidat sa većim sudijskim stažom.
Članom 8. Zakona predviđa se odstupanje od pravila da samo sudije sa stalnom funkcijom mogu da biraju izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija, a imajući u vidu da je velika većina sudija prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda izabrana iz reda sudija za prekršaje i da su prvi put birani na sudijsku funkciju, pa je neophodno ovim sudijama dati pravo da biraju izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija sa svoje liste, kako skoro cela vrsta sudova ne bi bila izuzeta od glasanja. Ovaj izuzetak od pravila važi samo za prve izbore za izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
Članom 9. Zakona određuje se rok od 60 dana od dana stupanja na snagu Zakona za sprovođenje izbora za izborne članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
Članom 10. Zakona određuje se stupanje ovog zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Visokog saveta sudstva i sudova u Republici Srbiji, kao i radi ispunjenja obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
VI. RAZLOZI ZA STUPANjE ZAKONA NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Predlaže se da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, budući da postoji naročito opravdan razlog za stupanje na snagu Zakona pre osmog dana od dana objavljivanja, u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, a to je da se stvori zakonska mogućnost da se u najkraćem roku sprovode postupak za izbor izbornih članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, čime bi se omogućio postupak preispitivanja odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva donetih u postupku opšteg izbora sudija, a sve u cilju da Republika Srbija stekne status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji do kraja 2011. godine.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O VISOKOM SAVETU SUDSTVA KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU
Zastupljenost sudova
Član 22.
Izborni članovi Saveta iz reda sudija birajuse iz sledećih sudova:
– jedan iz Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;
– jedan iz apelacionih sudova;
– jedan iz viših i privrednih sudova;
– jedan iz osnovnih sudova;
– DVA IZ OSNOVNIH SUDOVA, PREKRŠAJNIH SUDOVA I VIŠEG PREKRŠAJNOG SUDA;
– jedan iz prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda;
– jedan iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina.
Uslovi za kandidovanje
Član 23.
Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudija može biti svaki sudija u Republici Srbiji, koji obavlja sudijsku funkciju najmanje sedam godina.
KANDIDAT ZA IZBORNOG ČLANA SAVETA IZ REDA SUDIJA MOŽE BITI SVAKI SUDIJA SA STALNOM SUDIJSKOM FUNKCIJOM.
Izuzetno od stava 1. ovog člana kandidat za izbornog člana Saveta iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda može biti svaki sudija ovih sudova koji posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje sedam godina radnog iskustva u pravnoj struci.
Status kandidata stiče sudija koga predloži sednica svih sudija jednog ili više sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojima kandidat vrši sudijsku funkciju, KAO I SUDIJA KOGA PODRŽI NAJMANjE 20 SUDIJA PREMA VRSTI I STEPENU SUDA, ODNOSNO SUDA SA TERITORIJE AUTONOMNIH POKRAJINA U KOJEM VRŠI SUDIJSKU FUNKCIJU.
Sednica svih sudija jednog suda može da predloži samo jednog kandidata. NA SEDNICI SVIH SUDIJA, O PREDLOŽENIM KANDIDATIMA, GLASA SE TAJNO.
Izuzetno od stava. 3. 2. ovog člana, za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda, Višeg prekršajnog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiče prijavom.
Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet.
Biračko pravo
Član 24.
Sudije biraju kandidate za Savet na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem.
Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava ili primorava sudiju da glasa ili da ga poziva na odgovornost zbog glasanja.
Pravo da biraju kandidate za Savet imaju sve sudije SA STALNOM SUDIJSKOM FUNKCIJOM.
Sudija glasa samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sudijsku funkciju.
Sudija sa teritorije autonomnih pokrajina, pored liste kandidata iz stava 4. ovog člana, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije autonomnih pokrajina.
Kandidaciona prijava
Član 28.
Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 30 15 dana od dana objavljivanja odluke o otpočinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne članove Saveta u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Uz kandidacionu prijavu dostavlja se potpisana izjava kandidata o prihvatanju kandidature, odluka sednice svih sudija suda ili sudova kojom se predlaže kandidat, ODNOSNO FORMULAR SA POTPISIMA SUDIJA KOJI PODRŽAVAJU KANDIDATA, kao i lični i profesionalni podaci o kandidatu.
Konačna lista kandidata
Član 30.
Izborna komisija utvrđuje konačnu listu kandidata u roku od 15 OSAM dana od isteka roka iz člana 28. stav 1. ovog zakona.
Izborna komisija utvrđuje po jednu konačnu listu kandidata za svaki stepen i vrstu sudova, odnosno iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina, iz kojih se predlažu izborni članovi Saveta iz reda sudija, u skladu sa odredbom člana 22. ovog zakona.
Redosled kandidata na listama utvrđuje se prema redosledu predaje kandidacionih prijava Izbornoj komisiji.
a) Predlog kandidata iz reda sudija
Član 35.
Savet donosi odluku o predlogu PREDLAŽE jednog kandidata sa najvećim brojem glasova ili više kandidata, sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora, koju im dostavlja Izborna komisija.
Savet predlaže više kandidata u slučaju kada više sudija na jednoj izbornoj listi dobije približno jednak najveći broj glasova.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, SAVET PREDLAŽE DVA KANDIDATA SA NAJVEĆIM BROJEM GLASOVA SA LISTE KANDIDATA SUDIJA OSNOVNIH SUDOVA, PREKRŠAJNIH SUDOVA I VIŠEG PREKRŠAJNOG SUDA.
U SLUČAJU KADA DVA ILI VIŠE KANDIDATA NA JEDNOJ IZBORNOJ LISTI DOBIJE JEDNAK NAJVEĆI BROJ GLASOVA, SAVET PREDLAŽE KANDIDATA KOJI DUŽE OBAVLjA SUDIJSKU FUNKCIJU.
Konačnu odluku o predlogu kandidata iz reda sudija sa svake liste kandidata Savet dostavlja Narodnoj skupštini.
Izbor članova
Član 38.
Članove Saveta bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača.
Narodna skupština bira, za člana Saveta iz reda sudija, DVA KANDIDATA SA LISTE KANDIDATA OSNOVNIH SUDOVA, PREKRŠAJNIH SUDOVA I VIŠEG PREKRŠAJNOG SUDA, ODNOSNO po jednog kandidata sa svake liste OSTALIH LISTA kandidata.
Ako izborni član Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini, smatraće se da nije ni izabran.
Razlog za nestupanje na funkciju iz stava 3. ovog člana, utvrđuje se odlukom Saveta koji o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
Visoki savet sudstva organizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač: Ministarstvo pravde
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM SAVETU SUDSTVA
3. Usklađenost predloga zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acquis communautaire-om
a) navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) navođenje sekundarnih izvora prava BU i usklađenost sa njima
v) navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti Nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acguis communautaire-om
4. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost konstatovati tu činjenicu
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva
Da li su gore navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Da li je nacrt propisa preveden na neki službeni jezik EU?
Ne
7. Učešće konsultanata u izradi Nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje?