Na osnovu člana 22. stav 3. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr.zakon i 72/09 – dr.zakon) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi
UREDBU
O PROGRAMU SISTEMSKOG PRAĆENjA KVALITETA ZEMLjIŠTA, INDIKATORIMA ZA OCENU RIZIKA OD DEGRADACIJE ZEMLjIŠTA I METODOLOGIJI ZA IZRADU REMEDIJACIONIH PROGRAMA
I. UVODNE ODREDBE
Član 1.
Ovom uredbom utvrđuje se program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatori za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologija za izradu remedijacionih programa.
Ova uredba, u delu kojim se uređuje program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, ne primenjuje se na zemljište koje je uređeno zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište i posebnim propisima koji su doneti na osnovu tog zakona.
Član 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
zaštita zemljišta jeste skup fizičkih, hemijskih, tehničkih i biotehničkih mera i postupaka za obezbeđivanje svih njegovih funkcija;
degradacija zemljišta jeste proces narušavanja kvaliteta i funkcija zemljišta koji nastaje prirodnim putem ili ljudskom aktivnošću ili je posledica nepreduzimanja mera za otklanjanje štetnih posledica;
procesi degradacije zemljišta jesu procesi koji dovode do narušavanja njegovih funkcija, a koji nastaju dejstvom prirodnih sila ili ljudskom aktivnošću;
područja pod rizikom jesu područja na kojima su veći rizici od pojave jednog ili više procesa degradacije zemljišta;
zagađivanje zemljišta jeste unošenje zagađujućih materija u ili na zemljište, uzrokovano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima, koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;
kontaminirane lokacije jesu lokaliteti na kojima je potvrđeno prisustvo, opasnih i štetnih materija uzrokovano ljudskom aktivnošću, u koncentracijama koje mogu izazvati značajan rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu;
industrijski devastirane lokacije (brownfield lokacije) jesu lokaliteti koji su napušteni i/ili pogođeni istorijskim zagađenjem i zahtevaju intervencije za njihovu revitalizaciju kako bi se privele korisnoj i bezbednoj nameni;
remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije, uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju;
granične minimalne vrednosti jesu one vrednosti na kojima su potpuno dostignute funkcionalne osobine zemljišta, odnosno one označavaju nivo na kome je dostignut održiv kvalitet zemljišta;
remedijacione vrednosti jesu vrednosti koje ukazuju da su osnovne funkcije zemljišta ugrožene ili ozbiljno narušene i zahtevaju remedijacione, sanacione i ostale mere.
II. PROGRAM SISTEMSKOG PRAĆENjA KVALITETA ZEMLjIŠTA
Član 3.
Program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta obuhvata:
broj i raspored lokaliteta, položaj mernih mesta prikazan Gauss – Krigerovim koordinatama;
2) listu parametara koji će se prikupljati na mestima uzorkovanja zemljišta;
3) listu metoda i standarda koji se koriste za uzorkovanje zemljišta, analizu uzoraka i obradu podataka;
4) definisanje vremenske dinamike uzorkovanja zemljišta, analize uzoraka, obrade i prikaza podataka;
5) određivanje stručnih akreditovanih institucija koje će vršiti sistemsko praćenje kvaliteta zemljišta.
Član 4.
Program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta obuhvata uspostavljanje državne i lokalne mreže lokaliteta za praćenje kvaliteta zemljišta.
Član 5.
Državna mreža lokaliteta uspostavlja se za praćenje kvaliteta zemljišta na nivou Republike Srbije na lokalitetima na kojima je došlo ili može doći do zagađenja zemljišta i koji su od posebnog interesa za Republiku Srbiju.
Član 6.
Lokalna mreža lokaliteta za praćenje kvaliteta zemljišta (u daljem tekstu: lokalna mreža) uspostavlja se za praćenje kvaliteta zemljišta na nivou autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Lokalnu mrežu čine dopunski lokaliteti koji se određuju na osnovu merenja ili postupaka procene, a za koje nema podataka o nivou zagađujućih materija, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima.
Član 7.
Lista parametara obuhvata podatke i informacije koji se prikupljaju na mestima uzorkovanja zemljišta.
Prilikom izbora parametara uzimaju se u obzir oni parametri koji mogu dostići vrednosti koje mogu izazvati značajan rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Član 8.
Lista metoda i standarda koji se koriste za uzorkovanje zemljišta, analizu uzoraka i obradu podataka obuhvata spisak referentnih metoda i standarda koji će se koristiti pri realizaciji programa sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta za uzorkovanje, analizu uzoraka, kao i za ocenjivanje vrednosti koncentracija.
Član 9.
Vremenska dinamika uzorkovanja zemljišta, analiza uzoraka, obrada i prikaz podataka zavisi od postojanosti analiziranih parametara, njihovih oblika i koncentracija u životnoj sredini.
Iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana utvrđuju se parametri sa godišnjom, trogodišnjom i petogodišnjom dinamikom merenja.
Član 10.
Podaci dobijeni realizacijom programa sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta dostavljaju se Agenciji za zaštitu životne sredine do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Podaci iz stava 1. ovog člana koriste se za ocenjivanje kvaliteta zemljišta, kao i za izradu izveštaja o stanju zemljišta i sastavni su deo informacionog sistema zaštite životne sredine.
III. INDIKATORI ZA OCENU RIZIKA OD DEGRADACIJE
Član 11.
Indikatori za ocenu rizika od degradacije zemljišta su:
stepen ugroženosti zemljišta od erozije;
stepen ugroženosti zemljišta od gubitka organske materije;
stepen ugroženosti zemljišta sa rizikom od zbijanja zemljišta;
stepen ugroženosti zemljišta od zaslanjivanja i/ili alkalizacije;
stepen ugroženosti zemljišta od klizišta, osim klizišta koja mogu nastati rudarskim aktivnostima za vreme trajanja aktivnosti;
stepen ugroženosti zemljišta od acidifikacije;
stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja.
Izbor indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta vrši na bazi očekivanog stanja ili rezultata prethodnih istraživanja.
Član 12.
Indikatori iz člana 11. ove uredbe ocenjuju se na osnovu opštih elemenata za ocenu rizika od degradacije zemljišta koji su dati u Prilogu 1. – Opšti elementi za ocenu rizika od degradacije zemljišta, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Stepen ugroženosti zemljišta od hemijskog zagađenja određuje se na osnovu vrednosti zagađujućih materija datih u posebnom propisu kojim se regulišu granične vrednosti opasnih i štetnih materija u podzemnim vodama i u Prilogu 2. – Remedijacione vrednosti koncentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju podzemnih voda i Priloga 3. – Granične i remedijacione vrednosti koncentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju zemljišta, koji su odštampani uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.
IV. METODOLOGIJA ZA IZRADU REMEDIJACIONIH PROGRAMA
Član 13.
Remedijacioni programi izrađuju se tako da sadrže:
tip lokacije, količine i koncentracije opasnih materija;
utvrđivanje statusa ugroženosti životne sredine;
tip, opterećenje i migracije zagađenja u toku vremena, postojeće i moguće uticaje na životnu sredinu;
mere koje će biti realizovane i dokaz za njihovu celishodnost;
interne mere kontrole koji obezbeđuju odgovarajuće izvršenje i efikasnost planiranih mera;
interne mere kontrole koje uključuju i program monitoringa kako bi se pratio tok sanacije, odnosno smanjenje rizika po ljudsko zdravlje i životnu sredinu;
dinamiku realizacije i troškove remedijacije.
Član 14.
Radi izrade remedijacionih programa na osnovu utvrđenog prisustva zagađujućih materija u zemljištu određuju se kontaminirane lokacije.
Kontaminirane lokacije obuhvataju površine na kojima su ispoljeni procesi degradacije i destrukcije, i to:
1) odlagališta otpada;
2) lokacije privrednih subjekata-operatera, odnosno lokacije čije zagađenje prouzrokuju aktivne ili neaktivne instalacije ili operateri u čijem su okruženju deponovane opasne materije;
3) lokacije udesa, odnosno lokacije zagađene usled vanrednih događaja, uključujući i kvarove;
4) industrijski devastirane lokacije (brownfield lokacije) na kojima su se obavljale delatnosti koje su mogle da kontaminiraju zemljište.
Lokacije na kojima je deponovan nezagađeni materijal od iskopavanja (zemlja) ne pripadaju kontaminiranim lokacijama.
Inventar kontaminiranih lokacija predstavlja sastavni deo informacionog sistema zaštite životne sredine koji vodi Agencija za zaštitu životne sredine.
Član 15.
U slučaju prekoračenja graničnih vrednosti iz Priloga 3. i graničnog nivoa koncentracija zagađujućih materija u podzemnim vodama utvrđenih posebnim propisom, vrše se dodatna istraživanja na kontaminiranim lokacijama radi utvrđivanja stepena zagađenosti i izrade remedijacionih programa.
Član 16.
Remedijacioni programi i projekti remedijacije realizuju se ukoliko prosečna koncentracija bilo koje opasne ili štetne materije u više od 100 m3 zapremine vodonosnog sloja na kontaminiranim lokacijama, prelazi remedijacionu vrednost datu u Prilogu 2. ili u više od 25 m3 zapremine zemljišta prelazi remedijacionu vrednost datu u Prilogu 3.
V. PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA
Član 17.
Na osnovu indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljišta identifikovaće se područja na kojima se javlja jedan ili više procesa degradacije zemljišta u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ove uredbe.
Član 18.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Broj
U Beogradu,
VLADA
PREDSEDNIK
OBRAZLOŽENjE
I. PRAVNI OSNOV
Pravni osnov za donošenje Uredbe o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologije za izradu remedijacionih programa definisan je u članu 22. stav 3. Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009) člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08), po kome Vlada propisuje program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatore za ocenu rizika od degradacije i metodologiju za izradu remedijacionih programa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE UREDBE
Osnovni razlozi za donošenje Uredbe o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologije za izradu remedijacionih programa su uređivanje i usklađivanje ove oblasti u skladu sa načelnim rešenjima ustanovljenim i sadržanim u Zakonu o zaštiti životne sredine. Činjenica je da su ekološke i socio-ekonomske funkcije zemljišta osnove za socijalno i ekonomsko blagostanje, ali je oblast zemljišta u Republici Srbiji zakonski nedovoljno neuređena i zemljište je još uvek relativno zanemaren prirodni resurs. Ovom uredbom dobiće se osnov za očuvanje sposobnosti zemljišta da ispunjava svoje osnovne funkcije, a u cilju sprečavanja prirodnih degradacionih procesa i procesa kontaminacije zemljišta uzrokovanog ljudskom aktivnošću. Donošenje ove Uredbe obezbediće zaštitu zemljišta na bazi prevencije degradacije kroz identifikaciju područja pod rizikom od degradacije, bilo da se degradacija dešava prirodno ili je uzrokovana ljudskim aktivnostima.
Donošenje Uredbe o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologije za izradu remedijacionih programa predstavlja uslov za održivo korišćenje zemljišta.
U postupku usklađivanja domaćih propisa sa pravnom tekovinom Evropske Unije, u maju 2009. godine Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 36/2009) u kome je u članu 22. dat osnov za donošenje ove Uredbe. Pri izradi ove Uredbe korišćene su preporuke date u Predlogu Direktive EU (Proposal for a Soil Framework Directive – COM(2006)232) koja postavlja okvir za zaštitu zemljišta u Evropskoj uniji i dopunjuje Direktivu 2004/35/EC.
Uredbom o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologije za izradu remedijacionih programa utvrđene su granične i remedijacione vrednosti opasnih i štetnih materija u zemljištu i remedijacione vrednosti opasnih i štetnih materija u podzemnoj vodi. S obzirom da ne postoje preporuke na evropskom nivou za navedene vrednosti kao osnovni dokumenti korišćeni su holandski standardi „Circular on target values and intervention values for soil remediation – 2000“ Ministry of Housing, Spatial Planning and the Environment.
III. OBJAŠNjENjA OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Uredba je koncipirana tako da sadrži pet poglavlja: Uvodne odredbe, Program sistemskog praćenje kvaliteta zemljišta, Indikatori za ocenu rizika od degradacije, Metodologija za izradu remedijacionih programa i Završna odredba. Uredba ima tri priloga i to Prilog 1: u kome su dati opšti elementi za ocenu rizika od degradacije zemljišta, Prilog 2: Remedijacione vrednosti kocentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju podzemnih voda i Prilog 3: Granične i remedijacione vrednosti kocentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju zemljišta.
I. Uvodne odredbe (članovi 1-2)
Ovim poglavljem definisan je predmet Predloga uredbe o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologije za izradu remedijacionih programa. Program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta ne odnosi se na zemljište koje je regulisano zakonom i posebnim propisima koji uređuju poljoprivredno zemljište.
U članu 2. predloga uredbe dato je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u ovoj Uredbi.
II. Program sistemskog praćenje kvaliteta zemljišta (članovi 3-10)
U članu 3 definisan je sadržaj Programa sistemskog praćenje kvaliteta zemljišta, dok članovi 4-10 bliže određuju uspostavljanje državne i lokalne mreže lokaliteta za praćenje kvaliteta zemljišta, definišu na kojim se lokalitetima ove mreže postavljaju, šta obuhvata lista parametra i lista metoda i standarda, kao i kakva je vremenska dinamika uzorkovanja zemljišta na tim lokalitetima. Član 10 definiše kome se dostavljaju podaci o stanju zemljišta i rokove za dostavljanje podataka.
III. Indikatori za ocenu rizika od degradacije (članovi 11-12)
U članu 11 navedeni su indikatori za ocenu rizika od degradacije zemljišta. Za potrebu izrade indikatora koriste se opšti elementi koji su dati u prilogu 1.Stepen ugroženosti zemljišta od hemiskog zagađenja određuje se na osnovu vrednosti zagađujućih materija datih u Prilogu 2 i 3 koji su odštampani uz ovu Uredbu i čine njen sastavni deo.
IV. Metodologija za izradu remedijacionih programa (članovi 13-16)
Član 13 propisuje sadržaj remedijacionih programa.
Radi izrade remedijacionih programa na osnovu utrvrđenog prisustva zagađujućih materija u zemljištu određuju se kontaminirane lokacije. U članu 14 navedeno je šta obuhvataju kontaminirane lokacije.Na kontaminiranim lokacijama realizuju remedijacioni programi i projekti remedijacije. U članu 15 navodi se da se na kontaminiranim lokacijama vrše dodatna istraživanja radi utvrđivanja stepena zagađenosti i izrade remedijacionih programa Član 16 definiše u kom slučaju se realizuju remedijacioni programi i projekti remedijacije.
VII. Završna odredba (član 17-18)
U članu 17 regulisano je da će se na osnovu indikatora za ocenu rizika od degradacije identifikovati područja na kojima se javljaju jedan ili više procesa degradacije zemljišta.
Predviđeno je da ova Uredba stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE UREDBE
Za sprovođenje ove Uredbe nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz Budžeta Republike Srbije, već će se sredstva za sprovođenje Uredbe obezbediti u okviru razdela Ministarstva..
Sprovođenje Uredbe neće zahtevati povećanje broja zaposlenih u naredne 2 godine. Obim poslova će se povećati zbog donošenja ove uredbe, na kojoj će raditi trenutno zaposleni u Ministarstvu.
PRILOG 1.
OPŠTI ELEMENTI ZA OCENU RIZIKA OD DEGRADACIJE ZEMLjIŠTA
1. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD EROZIJE Tip zemljišta Tekstura zemljišta Gustina i vodno-vazdušna svojstva zemljišta, hidraulička svojstva zemljišta Topografija, uključujući gradijent nagiba i dužinu nagiba Pokrovnost zemljišta Način korišćenja zemljišta i zemljišnog prostora (uključujući upravljanje zemljištem, poljoprivredne sisteme i šumarstvo) Klima (uključujući distribuciju padavina i karakteristike vetra) Hidrološki uslovi Agroekološka zona Dominantni faktori pojave erozionih procesa Kvantitativni pokazatelj stepena ugroženosti-koeficijent erozije Z (prema metodi „Potencijala erozije”)
2. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD GUBITKA ORGANSKE MATERIJE IZ ZEMLjIŠTA Tip zemljišta Tekstura zemljišta / sadržaj frakcija praha i gline Ukupan sadržaj ugljenika i sadržaj humusa Vlažnost zemljišta Gustina zemljišta Organski ugljenik u zemljišta (zalihe) Klima (uključujući distribuciju padavina i karakteristike vetra) Topografija Pokrivenost zemljišta Način korišćenja zemljišta (uključujući upravljanje zemljištem, poljoprivredne sisteme i šumarstvo) Dominantni faktori koji izazivaju gubitke organske materije
3. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD ZBIJANjA Tip zemljišta Tekstura površinskog i podpovršinskog sloja zemljišta Zapreminska masa površinskog i podpovršinskog sloja zemljišta Organska materija zemljišta Klima Pokrivenost zemljišta Način korišćenja zemljišta (uključujući upravljanje zemljištem, poljoprivredne sisteme i šumarstvo) Topografija Dominantni faktori koji dovode do zbijanja
4. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD ZASLANjIVANjA I/ILI ALKALIZACIJE Tip zemljišta Tekstura zemljišta Hidraulična svojstva zemljišta Pokazatelji zaslanjenosti zemljišta Irigaciona područja, hemijske osobine voda koje služe za navodnjavanje i odvodnjavanje i tip irigacionih tehnika Režim i hemijske osobine podzemnih voda Klima Dominantni faktori koji dovode do zaslanjivanja i/ili alkalizacije
5. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD KLIZIŠTA Tip zemljišta Pojava / učestalost postojećih odrona Stenovita podloga Topografija Pokrivenost zemljišta Način korišćenja zemljišta (uključujući upravljanje zemljištem, poljoprivredne sisteme i šumarstvo) Klima Seizmički rizik (Rizik od seizmičkih pokreta)
6. ELEMENTI ZA IDENTIFIKACIJU OBLASTI SA RIZIKOM OD ACIDIFIKACIJE Tip zemljišta Tekstura zemljišta (sadržaj gline) pH CEC (kapacitet izmene katjona) Zasićenost bazama Sadržaj organske materije Karakteristike klime (režim i hemizam padavina) Režim podzemnih voda
PRILOG 2.
REMEDIJACIONE VREDNOSTI KONCENTRACIJA OPASNIH I ŠTETNIH MATERIJA I VREDNOSTI KOJE MOGU UKAZATI NA ZNAČAJNU KONTAMINACIJU PODZEMNIH VODA
Podzemne vode(μg/l u rastvoru) Remedijacionavrednost Metali Kadmium (Cd) 6 Hrom (Cr) 30 Bakar (Cu) 75 Nikl (Ni) 75 Olovo (Pb) 75 Cink (Zn) 800 Živa (Hg) 0,3 Arsen (As) 60 Barium (Ba) 625 Kobalt (Co) 100 Molibden (Mo) 300 Antimon (Sb) 20 Vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju Berilijum (Be) 15 Selen (Se) 160 Telur (Te) 70 Talijum (Th) 7 Kalaj (Sn) 50 Vanadijum (V) 70 Srebro (Ag) 40 Neorganska jedinjenja Cijanidi – slobodni 1500 Cijanidi – kompleks (pH < 5)1* 1500 Cijanidi – kompleks (pH ( 5) 1500 Tiocijanati 1500 Aromatična organska jedinjenja Benzen 30 Etilbenzen 150 Toluen 1000 Ksileni 70 Stiren (vinilbenzen) 300 Fenol 2000 Krezoli (ukupni) 200 Katehol (o−dihidroksibenzen) 1250 Rezorcinol (m−dihidroksibenzen) 600 Hidrohinon (p−dihidroksibenzen) 800 Vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju Dodecilbenzen 0,02 Aromatični rastvarači 150 Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) PAH (ukupni) 2* – Naftalen 70 Antracen 5 Fenantren 5 Fluoranten 1 Benzo(a)antracen 0,5 Krizen 0,2 Benzo(a)piren 0,05 Benzo(ghi)perilen 0,05 Benzo(k)fluoranten 0,05 Indeno(1,2,3-cd)piren 0,05 Hlorovani ugljovodonici Vinilhlorid 5 Dihlormetan 1000 1,1- dihloretan 900 1,2-dihloretan 400 1,1-dihloreten 10 1,2- dihloreten (cis, trans) 20 Dihlorpropan 80 Trihlormetan (Hloroform) 400 1,1,1-trihloretan 300 1,1,2-trihloretan 130 Trihloreten 500 Tetrahlormetan 10 Tetrahloreten 40 Monohlorbenzen 180 Dihlorbenzen (ukupni) 50 Trihlorbenzen (ukupni) 10 Tetrahlorbenzen (ukupni) 2.5 Pentahlorbenzen 1 Heksahlorbenzen 0,5 Monohlorfenol (ukupni) 100 Dihlorfenol (ukupni) 30 Trihlorfenol (ukupni) 10 Tetrahlorfenol (ukupni) 10 Pentahlorfenol 3 Hloronaftalen 6 Monohloranilin 30 Polihlorovani bifenili (ukupni)5* 0,01 Vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju Dihloranilin 100 Trihloranilin 10 Tetrahloranilin 10 Pentahloranilin 1 4- hlormetilfenol 350 Dioksin 0,001 mg/l Pesticidi DDT/ DDD/ DDE (ukupni) 0,01 Drini6* 0,1 HCH-jedinjenja7* 1 Atrazin 150 Karbaril 50 Karbofuran 100 Hlordan 0,2 Endosulfan 5 Heptahlor 0,3 Heptahlorepoksid 3 Maneb 0,1 MCPA8* 50 Organo kalajna jedinjenja (ukupni) 0,7 Vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju Azinfosmetil 2 Ostali zagađivači Cikloheksanon 15000 Ftalati (ukupni)9* 5 Mineralna ulja 600 Piridini 30 Tetrahidrofuran 300 Tetrahidrotiofen 5000 Tribromometan 630 Vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju Akrilonitril 5 Butanol 5600 1,2 butilacetat 6300 Etilacetat 15000 Dietilenglikol 13000 Etilenglikol 5500 Formaldehid 50 Izopropanol 31000 Metanol 24000 Metil-tercijarni-butil-etar (MTBE) 9200 Metiletilketon (MEK) 6000
PRILOG 3.
GRANIČNE I REMEDIJACIONE VREDNOSTI KONCENTRACIJA OPASNIH I ŠTETNIH MATERIJA I VREDNOSTI KOJE MOGU UKAZATI NA ZNAČAJNU KONTAMINACIJU ZEMLjIŠTA
Zemljište(mg/kg apsolutno suve materije) Granična vrednost Remedijacionavrednost Metali Kadmium (Cd) 0,8 12 Hrom (Cr) 100 380 Bakar (Cu) 36 190 Nikl (Ni) 35 210 Olovo (Pb) 85 530 Cink (Zn) 140 720 Živa (Hg) 0,3 10 Arsen (As) 29 55 Barium (Ba) 160 625 Kobalt (Co) 9 240 Molibden (Mo) 3 200 Antimon (Sb) 3 15 Granična vrednost Vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju Berilijum (Be) 1,1 30 Selen (Se) 0,7 100 Telur (Te) – 600 Talijum (Th) 1 15 Kalaj (Sn) – 900 Vanadijum (V) 42 250 Srebro (Ag) – 15 Neorganska jedinjenja Cijanidi – slobodni 1 20 Cijanidi – kompleks (pH < 5)1* 5 650 Cijanidi – kompleks (pH ( 5) 5 50 Tiocijanati (ukupni) 1 20 Bromidi (mgBr/l) 20 – Fluoridi (mgF/l) 500* – Aromatična organska jedinjenja Benzen 0,01 1 Etilbenzen 0,03 50 Toluen 0,01 130 Ksileni 0,1 25 Stiren (vinilbenzen) 0,3 100 Fenol 0,05 40 Krezoli (ukupni) 0,05 5 Katehol (o−dihidroksibenzen) 0,05 20 Rezorcinol (m−dihidroksibenzen) 0,05 10 Hidrohinon (p−dihidroksibenzen) 0,05 10 Granična vrednost Vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju Dodecilbenzen – 1000 Aromatični rastvarači – 200 Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) PAH (ukupni) 2* 1 40 Hlorovani ugljovodonici Vinilhlorid 0,01 0,1 Dihlormetan 0,4 10 1,1- dihloretan 0,02 15 1,2-dihloretan 0,02 4 1,1-dihloreten 0,1 0,3 1,2- dihloreten ( cis, trans) 0,2 1 Dihlorpropan 0,002 2 Trihlormetan (Hloroform) 0,02 10 1,1,1- trihloretan 0,07 15 1,1,2-trihloretan 0,4 10 Trihloreten 0,1 60 Tetrahlormetan 0,4 1 Tetrahloreten 0,002 4 Hlorbenzeni (ukupni) 3* 0,03 30 Hlorfenoli (ukupni)4* 0,01 10 Hloronaftalen – 10 Monohloranilin 0,005 50 Polihlorovani bifenili (ukupni)5* 0,02 1 Ekstraktabilna halogenizovana organska jedinjenja (EOX) 0,3 – Granična vrednost Vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju Dihloranilin 0,005 50 Trihloranilin – 10 Tetrahloranilin – 30 Pentahloranilin – 10 4- hlormetilfenol – 15 Dioksin – 0,001 Pesticidi DDT/ DDD/ DDE (ukupni) 0,01 4 Drini6* 0,005 4 Aldrin 0,00006 – Dieldrin 0,0005 – Endrin 0,00004 – HCH-jedinjenja7* 0,01 2 α-HCH 0,003 – β-HCH 0,009 – γ-HCH 0,00005 – Atrazin 0,0002 6 Karbaril 0,00003 5 Karbofuran 0,00002 2 Hlordan 0,00003 4 Endosulfan 0,00001 4 Heptahlor 0,0007 4 Heptahlorepoksid 0,0000002 4 Maneb 0,002 35 MCPA8* 0,00005 4 Organo kalajna jedinjenja (ukupni) 0,001 2,5 Granična vrednost Vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju Azinfosmetil 0,000005 2 Ostali zagađivači Cikloheksanon 0,1 45 Ftalati (ukupni)9* 0,1 60 Mineralna ulja 50 5000 Piridini 0,1 0,5 Tetrahidrofuran 0,1 2 Tetrahidrotiofen 0,1 90 Tribromometan – 75 Granična vrednost Vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju Akrilonitril 0,000007 0,1 Butanol – 30 1,2 butilacetat – 200 Etilacetat – 75 Dietilenglikol – 270 Etilenglikol – 100 Formaldehid – 0,1 Izopropanol – 220 Metanol – 30 Metil-tercijarni-butil-etar (MTBE) – 100 Metiletilketon (MEK) – 35
1* – Vrednost pH se određuje u 0.01 M CaCl2.
2*- Suma 10 policikličnih aromatičnih ugljovodonika (antracen, benzo(a)antracen, benzo(k)fluoranten, benzo(a)piren, krizen, fenantren, fluoranten, indeno(1,2,3-cd)piren, naftalen i benzo(ghi)perilen).
3* – Zbir svih hlorbenzena (mono-, di-, tri-, tetra-, penta-, i heksahlorbenzena).
4* – Zbir svih hlorfenola (mono-, di-, tri-, tetra-, i pentahlorfenola).
5* – U slučaju remedijacionih vrednosti u obzir se uzima suma kongenera polihlorovani bifenili: PCB 28, 52, 101, 118, 138, 153 i 180; a u slučaju graničnih vrednosti uzima se u obzir suma istih kongenera osim PCB 118.
6* – Pod „drinima” podrazumeva se suma aldrina, dieldrina i endrina.
7* – Pod HCH (heksahlorcikloheksan) podrazumeva se suma α-HCH, β-HCH, γ-HCH i δ-HCH
8* – MCPA – 4-hloro-o-toluoksiacetilna kiselina (C9H9ClO3)
9* – Zbir svih ftalata
* – diferencijacija po sadržaju gline: (F) = 175 = 13·L (L = % gline)
Dodatne napomene:
Granične vrednosti, remedijacione vrednosti i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju za metale i arsen, sa izuzetkom antimona, molibdena, selena, telura, talijuma i srebra, zavise od sadržaja gline i/ili organske materije u zemljištu. Prilikom utvrđivanja tipa i svojstava zemljišta, vrednosti iz tabele se koriguju u vrednosti primenjive na aktuelno zemljište, a na osnovu izmerenog sadržaja organske materije i sadržaja gline.[pic]
Za metale se koristi sledeća korekciona formula, u zavisnosti od tipa zemljišta, na osnovu koje se vrši konverzija.
[pic]
gde je:
(SW, IW)b – korigovana granična ili remedijaciona vrednost za određeno zemljište,
(SW, IW)sb – granična ili remedijaciona vrednost iz tabele,
% gline – izmeren procenat gline u određenom zemljištu (veličine čestica < 2 µm),
% org. mat. – izmeren procenat organske materije u određenom zemljištu,
A, B, C – konstante zavisne od vrste metala.
Konstante u zavisnosti od vrste metala:
Metal A B C Arsen 15 0,4 0,4 Barijum 30 5 0 Berilijum 8 0,9 0 Kadmijum 0,4 0,007 0,021 Hrom 50 2 0 Kobalt 2 0,28 0 Bakar 15 0,6 0,6 Živa 0,2 0,0034 0,0017 Olovo 50 1 1 Nikl 10 1 0 Kalaj 4 0,6 0 Vanadijum 12 1,2 0 Cink 50 3 1,5
Granične, remedijacione vrednosti i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju za organska jedinjenja zavise od sadržaja organske materije u zemljištu. Za organska jedinjenja, izuzev za policiklične aromatične ugljovodonike, koristi se sledeća korekciona formula:
[pic]
gde su:
(SW, IW)b – korigovana granična ili remedijaciona vrednost za određeno zemljište,
(SW, IW)sb – granična ili remedijaciona vrednost za standardno zemljište,
(% org. mat.) – izmereni procenat organske materije u određenom zemljištu.
Za zemljišta sa sadržajem organske materije iznad 30%, kao i za zemljišta sa sadržajem organske materije ispod 2 % vrši se korekcija graničnih i remedijacionih vrednosti tako što se uzimaju za korekciju ove dve granične vrednosti.
Za zemljišta sa sadržajem organske materije do 10%, kao i za zemljišta sa sadržajem organske materije preko 30 % ne može se vršiti korekcija graničnih i remedijacionih vrednosti policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH). Tako se za zemljišta sa sadržajem organske materije do 10% koriste vrednosti 1 odnosno 40 mg/kg, a za zemljišta sa sadržajem organske materije preko 30% se koriste vrednosti 3 odnosno 120 mg/kg.
Za zemljišta sa sadržajem organske materije od 10 – 30% koristi se sledeća korekciona formula:
[pic] , [pic]
gde su:
(SW)b – granična vrednost,
(IW)b – remedijaciona vrednost,
(% org. mat.) – izmereni procenat organske materije u određenom zemljištu.